Ravnomerna raspodela vakcina daleko od cilja

Ovo odlaganje dolazi kao veliki problem za Kovaks sistem, kome već nedostaje 140 miliona doza za isporuku tokom maja.

Prethodno je u martu Vlada Indije odlučila da stavi zabranu na izvoz vakcina iz te zemlje, a tada je Serum institut saopštio da se nada da će isporuke van zemlje ponovo biti moguće u junu. Sada je pak jasno da cepiva neće preći granicu Indije, koja poslednjih nedelja prolazi kroz najkritičniji period od početka pandemije.

Zabeležila je početkom maja u jednom danu preko 400.000 obolelih i preko 4.000 preminulih. U Indiji, u kojoj živi 1,3 milijarde ljudi, do sada je tek tri odsto stanovnika primilo obe doze vakcine, a zdravstveni radnici poslednjih nedelja javljaju da u mnogim delovima zemlje nema cepiva.

Zbog manjka vakcina dostupnih kroz Kovaks program poslednjih dana sve su učestaliji pozivi iz Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa upućeni bogatim zemljama da deo vakcina koje su obezbedile za svoje građane ustupe Kovaksu, kako bi stanovnici najsiromašnijih država mogli da budu vakcinisani.

Nakon što je SZO iznela stav da ne treba početi sa vakcinacijom dece u razvijenim zemljama dok ugrožene grupe u svim državama ne dobiju vakcine, iz Unicefa navode da zemlje gurpe G7 i EU mogu da priušte da doniraju 153 miliona doza vakcina zemljama kojima je to potrebno.

Direktorka Unicefa Henriet For pri tome je istakla da bogate države mogu da doniraju 20 odsto vakcina dostupnih u junu, julu i avgustu, a da pri tome ne ugroze svoje planove vakcinacije odnosno uskrate vakcine svojim građanima.

– Rastuća domaća potražnja (u Indiji) značila je da 140 miliona doza koje je trebalo da budu distribuirane u zemlje niskog i srednjeg dohotka ne mogu biti dostupne Kovaksu do kraja maja. Dodatnih 50 miliona doza verovatno će nedostajati u junu. Ovo, zajedno sa vakcinalnim nacionalizmom, ograničenim proizvodnim kapacitetima i manjkom finansiranja, jeste razlog zašto distribucija vakcina zaostaje za planiranim rasporedom, istakla je još For.

Prvobitan plan bio je da se kroz Kovaks sistem u prvoj tranši obezbedi da sve zemlje koje su pristupile program dobiju vakcine dovoljne za imunizaciju tri odsto stanovništva, a potom i 17 odsto. Na taj način trebalo je da do kraja 2021. godine bude obezbeđeno dve milijarde doza vakcina.

Prema podacima predstavljenim na sajtu agencije Rojters, do sada je vakcinacija počela u 196 država, međutim desetine njih, uglavnom iz Afrike, do sada su vakcinisale manje od jedan odsto stanovništva. Tako su upozorenje iz prethodnih meseci da će najbogatije države, koje su za sebe prigrabile i do tri puta više doza nego što im je potrebno, dobiti šansu da zaštite svoje građane dok će najsiromašniji ostati najugroženiji.

Vašington post preneo je nalaze Djuk univerziteta koji pokazuju da su države sa visokim dohotkom za sebe uzele skoro 53 odsto dostupnih doza. Djuk je još procenio da 92 najsiromašnije države sveta neće uspeti da vakcinišu 60 odsto svojih građana pre 2023. godine. Istovremeno, AFP navodi da je do sada samo 0,3 odsto svih datih vakcina dato u 29 najsiromašnijih zemalja u kojima inače živi devet odsto svetske populacije.

Obezbeđene i poslate vakcine

Kovaks je do sada poslao 68,7 miliona doza u 124 države sveta. Kovaks je obezbedio 1,6 milijardi doza – i to AstraZeneke, Jansen, Novavaks, Sanofi i Fajzer.

Pretnja novih sojeva virusa

Epidemiolozi upozoravaju da se na pandemiju može staviti tačka tek kada građani iz svih delova sveta budu podjednako zaštićeni. U suprotnom, države koje ne budu mogle da vakcinišu svoje stanovnike mogu postati plodno tlo za nastanak novih varijanti virusa, protiv kojih postojeće vakcine mogu biti nedelotvorne.