„Razbojnika“ Lukašenka ne zanima Evropska unija

Evropski političari su prizemljivanje aviona okarakterisali kao „otmicu“ i „“vazduhoplovno razbojništvo“. Prethodni navodi da je u avionu bila podmetnuta bomba su se pokazali kao lažni.

Izvršni direktor Rajanera Majkl O’Liri je rekao da veruje da su u avionu koji je u nedelju preusmeren u Minsk bili i agenti beloruskog KGB-a. On je u intervjuu za Njuztok brekfast, preneo je Gardijan, rekao da je „izgleda namera vlasti bila da ukloni novinara i njegovu saputnicu… Verujemo da su se na aerodrom iskrcali i neki agenti KGB-a.“

O’Lirijevi komentari bili su prva zvanična potvrda izveštaja da se iz aviona nakon prinudnog sletanja iskrcalo još četiri putnika, što je podgrejalo spekulacije da su Protaševiča pratili pripadnici bezbednosnih službi pre nego što je avion prizemljen. O’Liri je ukazao da veruje da je ovo prvi ovakav incident na letu neke evropske aviokompanije.

Obelodanjeno je da je Sapega, ruska državljanka koja studira na Evropskom humanističkom univerzitetu (EHU) u Litvaniji, prinudno izvedena iz aviona zajedno sa Protaševičem, koga beloruske vlasti optužuju za podsticanje prošlogodišnjih masovnih protesta protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.

Avion je leteo iz Atine u Viljnus, ali je preusmeren na Minsk. Protaševič, bivši urednik uticajnih Telegramovih kanala Neksta i Neksta lajv, uhapšen je u Minsku pošto je Lukašenko naredio vojsci da angažuje svoj avion Mig-29 da krene u susret Rajanerovom avionu.

Putnici u avionu su rekli da je Protaševič predao svoj telefon i druge lične stvari Sapegi kada je saznao da će avion prinudno sleteti. Ni Minsk ni Moskva nisu javno potvrdili hapšenje Sapege niti da li je ona optužena za neko krivično delo. EHU je zahtevao da se Sapega pusti na slobodu, saopštivši da je nju Istražni komitet u Minsku uhapsio u „neosnovanim i izmišljenim okolnostima“.

Ona priprema odbranu master rada u Viljnusu, saopštio je Univerzitet.

Evropski lideri su za juče zakazali razgovore o merama koje treba preduzeti protiv Belorusije.

„Ovo je jedan ozbiljan i opasan presedan koji otvara pitanja sigurnosti multilateralne regulative koja reguliše međunarodni vazdušni saobraćaj. Odnosi Belorusije i Evropske unije su već dugo labilni, još od kada je Lukašenko došao na vlast, a to što je dao saglasnost za jedan ovakav potez govori da mu odnosi sa EU očigledno nisu prioritet“, kaže za Danas Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije pri UN.

Evropska unija bi morala oprezno da odgovori na ovu situaciju da ne bi došlo do poremećaja postojećeg međunarodnog sistema u vazdušnom saobraćaju, naglašava Jevremović i dodaje da ako se opredeli za sankcije, one moraju da budu fokusirane na odgovorne pojedince u državnom vrhu Belorusije.

EU je već uvela sankcije za gotovo 60 beloruskih zvaničnika, uključujući Lukašenka i njegovog sina Viktora zbog optužbi za izbornu krađu i nasilno gušenje protest 2020, uz brutalnosti u beloruskim zatvorima. Minsk se, piše Gardijan, sve više okreće Moskvi za podršku, ograničavajući posledice potencijalnih sankcija Brisela ili Vašingtona.

Jevremović kaže da su za Moskvu odnosi s Belorusijom „veoma važni s obzirom na zategnutosti u odnosima nalik na Hladni rat, a između ostalog, i zbog aktivne posredničke uloge Belorusije u postojećem sporu Moskve i Kijeva“.

Letonija i Litvanija su saopštile da vazdušni prostor iznad Belorusije treba smatrati nebezbednim, a šef letonske diplomatije Edgars Rinkevičs je rekao da ga treba zatvoriti za sve međunarodne letove. Litvanska policija je saopštila da je pokrenula predsudsku istragu o „prinudnom nestanku“.

„Koordiniramo s našim saveznicima. Ova izuzetno neuobičajena inicijativa Lukašenka će imati ozbiljne posledice“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Raab.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je u nedelju uveče rekao da SAD zahtevaju da se Protaševič odmah pusti na slobodu.

„Ovim šokantnim činom koji je izvršio Lukašenkov režim ugroženi su životi više od 120 putnika, uključujući američke državljane“, navodi se u saopštenju.

„Prvi izveštaji koji ukazuju na umešanost beloruskih bezbednosnih službi i upotrebu beloruske vojne letelice za pratnju aviona izuzetno su zabrinjavajući i zahtevaju punu istragu.“

Sajmon Kovenej, ministar spoljnih poslova Irske gde je sedište Rajanera, rekao je da će „Belorusija nedelovanje ili neodlučnost EU shvatiti kao slabost.“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da je potez Belorusije „potpuno neprihvatljiv“, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je osudio prinudno sletanje aviona i „apelovao na beloruske vlasti da odmah oslobode uhapšenog putnika i u potpunosti mu zagarantuju njegova prava“. On je, takođe, upozorio da incident „neće proći bez posledica“.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao da je incident „ozbiljan i opasan“, te je zahtevao pokretanje međunarodne istrage.

Podaci sa vebsajta flightradar24.com su pokazali da je avion preusmeren samo dva minuta pre nego što je trebalo da uđe u litvanski vazdušni prostor. Nakon sedam sati na zemlji avion je poleteo i stigao u Viljnus gde je litvanska premijerka Ingrida Šimonite dočekala putnike. „Ova situacija s kojom ste morali da se suočite je potpuno bez presedana“, rekla je putnicima.