Razgoreva se epidemija kovida-19 u Grčkoj, korona virusa sve više u kanalizaciji

Po broju slučajeva zaraze u odnosu na broj stanovnika, stanje je najteže u Atini i okolini, i u Solunu s okolinom, kao i na delu ostrva Krit, zatim na severu Peloponeza i na više egejskih ostrva.

Danas je u atinskim medijima objavljeno da je od 3.565 novih laboratorijski potvrđenih slučajeva zaraze u prethodna 24 sata, sedam identifikovano na graničnim prelazima, među putnicima u dolasku.

Ukupan broj slučajeva zaraze od početka epidemije u Grčkoj je 463.473 (dnevna promena plus jedan odsto), od čega su 51,2 odsto muškarci.

Na osnovu analize potvrđenih slučajeva u poslednjih sedam dana, 123 se smatraju povezanim s dolaskom iz inostranstva, a 1.318 slučajeva su posledica zaražavanja od nekog u zemlji, za koga se i ranije znalo da je bolestan.

Uz devet umrlih od juče do danas popodne, od kovida-19 je u Grčkoj ukupno tokom epidemije umrlo 12.867 ljudi, od kojih je 95,1 odsto imalo neku drugu, osnovnu bolest i bili su stariji od 70 godina.

Od početka epidemije, 2.765 pacijenata je otpušteno iz jedinica za intenzivnu negu, a broj novih pacijenata sa kovidom-19 u bolnicama je 136 (3,55 odsto manje nego juče). Prosek prijema za sedam dana u bolnice je 121 pacijent dnevno.

Srednja starost obolelih je 42 godine, a prosečna starost umrlih 78 godina.

Upečatljivi su i podaci o laboratorijski utvrđenom prisustvu korona virusa u kanalizacionim vodama, na osnovu uzoraka koji se svakodnevno uzimaju na ulazu otpadne vode u postrojenja za prečišćavanje koja imaju mnogi grčki gradovi.

Po tome su u „crvenom“ poluostrvo Atika – gde je Atina, i Solun, oba grada s više od 200 odsto „porasta virusnog opterećenja“ za nedelju dana.

U nedelji od 12. do 18. jula u poređenju s prethodnom, sve veće prisustvo korona virusa je primećeno u gradskim otpadnim vodama u čak devet od 12 područja koje kontroliše Nacionalna mreža kanalizacione epidemiologije (EODI).

Porast prisustva virusa je od plus 34 odsto u Larisi do čak 260 odsto u Solunu.

Povećanje u Retimnosu, na Kritu, smatra se marginalnim (plus 24 odsto), dok je smanjenje prisustva virusa zabeleženo u samo dve od 12 oblasti: u Volosu (minus 68 odsto) i u Irakliju, na Kritu (minust 74 odsto).

Atika, gde je Atina, u protekloj nedelji je imala virusno opterećenje gradskih otpadnih voda statistički značajno veće (plus 219 odsto) u odnosu na prethodnu nedelju, te je i zvanično tamo virusno opterećenje u otpadnim vodama sada proglašeno za visoko.

U Hanji, na Kritu, zabeležen je porast (plus 176 odsto) nedeljnog proseka virusnog opterećenja gradskih otpadnih voda u poređenju s prehodnom nedeljom (5-11. jul), te je sada tamo koncentracija virusnog opterećenja okarakterisana kao umerena.

U Agios Nikolaosu, takođe na Kritu, u poslednjoj sedmici je došlo do porasta (plus 110 odsto), ali je uprkos tome, virusno opterećenje tamo relativno nisko do umereno.

U Patri, na Peloponezu, u prošloj nedelji je došlo do stalnog porasta (plus 35 pdsto) virusnog opterećenja gradskih otpadnih voda.

U Aleksandrupolisu, na krajnjem severoistoku egejske obale, u poslednjoj nedelji je povećano (plus 255 odsto) virusno opterećenje gradskih otpadnih voda u poređenju s prethodnom nedeljom tokom koje su nivoi virusnog opterećenja bili izuzetno niski.