Razgovor Bajdena i Sija: Rat koji nikome nije u interesu

Prema pisanju kineskih državnih medija, predsednik Si je rekao Bajdenu da konflikti poput onog u Ukrajini nikome nisu u interesu. „Ukrajinska kriza je nešto što svakako ne želimo da vidimo“, rekao je Si. Poziv je prema tvrdnjama kineskih medija, inicirala američka strana.

Kako podseća Rojters, Kina je jedina globala sila koja nije izričito osudila ruski napad na Ukrajinu. U Vašingtonu strahuju da bi Kina mogla da ponudi Rusiji finansijsku i vojnu pomoć.

Ranije u toku dana, Vendi Šerman zamenica državnog sekretara SAD je za MSNBC istakla da bi predsednik Si trebalo da kaže Vladimiru Putinu da okonča rat u Ukrajini.

“Kina mora da stoji na ispravnoj strani istorije”, rekla je Šerman, dodajući da se Kina mora da osigura da neće, finansijski ili na bilo koji drugi način, oslabiti efekat sankcija koje su nametnute Rusiji.

Razgovor dvojice predsednika dolazi u trenutku kada su pogledi svetske javnosti uprte u Kinu, čija odluka bi mogla da ima dalekosežne posledice na ukrajinsku krizu.

Razgovor Bajdena i Sija, kako se ocenjuje, nije bio samo još jedan telefonski poziv u nizu telefonske diplomatije.

Ovaj poziv , prema navodima iz Bele kuće, predstavlja potencijalnu prekretnicu za veze između Sjedinjenih Država i Kine.

“Kina i Sjedinjene Države trebaju da pomognu svetskom miru, kazao je Si američkom kolegi navodeći da sukob nije ni u čijem interesu, prenose agencije.

“Odnosi između naših država ne smeju da vode ka konfrontaciji i sukobu. Ukrajinska kriza je nešto što ne želimo da vidimo”, rekao je Si.

Poručeno je da dve zemlje moraju održavati bilateralne odnose na ispravnom putu, međusobno se podržavati jer za to snose međunarodnu odgovornost. “Kao stalne članice Saveta bezbednosti UN i dve vodeće ekonomske sile, na nama je odgovornost ne samo da održavamo kinesko-američke odnose na dobrom putu, već i međunarodna odgovornost da radimo za mir u svetu”, kazao je Si.

Zvaničnici Bele kuće sa sve većom zabrinutošću posmatraju potencijalno partnerstvo između Sija i ruskog predsednika Vladimira Putina, a odgovor Kine na rusku invaziju na Ukrajinu pokazao se zabrinjavajućim za zapadne posmatrače. Poziv je stigao u kritičnom trenutku u ratu Rusije protiv Ukrajine.

Prema američkim zvaničnicima, Kina vaga da li da pruži vojnu ili finansijsku pomoć Rusiji, koja je to zatražila jer njena vojska trpi velike gubitke u Ukrajini. Ako se Kina složi, to bi moglo da naruši njen odnos sa Zapadom u narednim decenijama.

„Zabrinuti smo što razmišljaju o direktnoj pomoći Rusiji sa vojnom opremom za upotrebu u Ukrajini“, rekao je u četvrtak državni sekretar Entoni Blinken, potvrđujući ono na šta su drugi američki zvaničnici upozoravali danima.

Sjedinjene Države su već prenele nekim saveznicima u NATO-u da veruju da Kina ima neku spremnost da podrži Rusiju, iako Moskva poriče da je to tražila, a Peking kaže da ne pruža nikakvu pomoć.

Američki zvaničnici kažu da veruju da je Si bio uznemiren ruskom invazijom i učinkom ruske vojske, koja je iskusila logističke i strateške neuspehe otkako je invazija počela pre više od dve nedelje.

Gledajući iz Pekinga, Si je bio zatečen da njegova vlastita obaveštajna služba nije bila u stanju da predvidi šta će se dogoditi, iako su Sjedinjene Države nedeljama upozoravale na invaziju, rekli su zvaničnici.

Američki zvaničnici ne veruju da bi Kina bila voljna da Rusiji obezbedi veliku ofanzivnu opremu poput tenkova ili aviona. Umesto toga, zvaničnici su rekli da veruju da je veća verovatnoća da će Kina poslati eventualno municiju, rezervni delovi ili oprema za nadzor – ako uopšte nešto pošalje.

Zvaničnici su rekli da je i dalje moguće da Kina pomaže Rusiji da ublaži efekat slabljenja zapadnih sankcija kroz finansijsku podršku, iako je malo verovatno da će ta zemlja u potpunosti ublažiti efekte američkih i evropskih mera.

Bajden se pripremao za ovaj razgovor da „jasno stavi do znanja da će Kina snositi odgovornost za sve akcije koje preduzme da podrži rusku agresiju i nećemo oklevati da nametnemo troškove“, rekao je državni sekretar SAD Entoni Blinken uoči poziva.

Široko se pretpostavlja da će Si obezbediti istorijski treći mandat na vlasti tokom 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije u Pekingu ove jeseni. Tokom tako važne godine, zapadni eksperti veruju da će Si posebno voditi računa o ekonomskim rizicima koje predstavljaju sekundarne sankcije. Trgovina između Evropske unije i Kine je prošle godine premašila 800 milijardi dolara, a trgovina između SAD i Kine bila je preko 750 milijardi dolara, prema zvaničnim podacima Kine, dok je trgovina sa Rusijom bila nešto ispod 150 milijardi dolara.

Teatralnost poziva koji je pomno praćen širom sveta ne može se odbaciti. Bajden je samim tim što je održao razgovor i unapred ga uveliko objavljivao, poslao signal Putinu da njegovo prijateljstvo „bez granica“ koje je sklopljeno sa Sijem u Pekingu neposredno pre invazije možda neće biti toliko značajno kao što se ruski lider nadao. Razgovor takođe podstiče utisak da Vašington vidi Kinu kao ključnu globalnu silu osim sebe – umesto Moskve.

Razgovor sledi u trenutku kada Zapad ujedinio u svakom smislu protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini. Svaka značajna pomoć Kine za Rusiju bi stoga mogla biti od velike važnosti za Putina, što bi mu možda omogućilo da nadoknadi izolaciju i ekonomsku nevolju u svojoj zemlji i duže održi svoj brutalni rat u Ukrajini.

Dvojica američkih zvaničnika u izjavi za Si-En-En naveli su tokom nedelje da je Rusija zatražila od Kine vojnu podršku, uključujući dronove, kao i ekonomsku pomoć nakon invazije. SAD su takođe obavestile saveznike u Aziji i Evropi u diplomatskoj depeši da je Kina izrazila izvesnu otvorenost da ponudi takvu pomoć. I Rusija i Kina su negirale da je bilo takvih zah