Razlike oko Ukrajine neće sahraniti Višegradsku četvorku

Na konferenciji za štampu nakon samita „Višegradska grupa“ ;češki premijer Petr Fijala izjavio je da su se sagovornici složiči da je ;ruska agresija grubo kršenje međunarodnog prava i da će Češka i Poljska slati vojnu pomoć a ;Slovačka i Mađarska finansijsku i hzmanitarnu.

Domaćin samita Fijala kazao je da je Višegradska četvorka, s obzirom na razlike, sada drugačija institucija nego kada je nastajala ali da ima dovoljno zajedničkih važnih tema gde vlada sloga i bitno je da članice koordiniraju zajednički stav za samite Evropske unije.

„Sad je to povremeno grupa 2+2, nekad 3+1, nekad 4+0.“, kazao je Fijala.

Četvorica premijera su se složila da vlada sloga kada je reč o potrebi revizije ciljeva Zelenog dogovora i mera koje nameće poljoprivrednicima, da treba zaštiti tržište EU od nekontrolisanog uvoza iz Ukrajine i van prostora EU, da zajedno treba odbiti da se oduzme pravo veta u EU ili menja osnovni sporazum EU i da je neprihvatljiva nametnuta solidarnost i preraspodela migranata u borbi protiv nelegalne migracije.

Slovački premijer Robert Fico pokrenuo je pitanje proširenja EU, koje kada je u pitanju Zapadni Balkan predstavlja prioritet u spoljnoj politici sve četiri zemlje, ali po rečima Fica treba unapred blagovremeno razmotriti posledice po bdužet EU.

„Biće manje para i moramo da nađemo rešenje dobro i za nas i za one koji žele evropsku perspektivu“, kazao je Fico.

Sva četvorica premijera ponovila su kategorično da ne nameravaju da šalju svoje vojnike u Ukrajinu, Mađarska neće slati ni nikakvo oružje ali hoće svaku drugu pomoć a slovački premijer Robert Fico kazao je da neće slati vojnike ni rashodovano oružje iz magacina slovačke armije ali je Slovačka spremna na komercijalne isporuke. ;

„Nećemo sprečavati komercijalne isporuke oružja i municije“, naglasio je Fico i upozorio da bi eventualno slanje vojnika na bilateralnoj osnovi, kako se neformalno razgovaralo juče na samitu u Parizu iz bilo koje zemlje EU ili NATO samo značilo pozivnicu za treći svetski rat.

Dok su poljski i češki premijer na konferenciji za novinare naglašavali da istorijsko iskustvo cele Višegradske četvorke govori da je ključno da se ne dozvoli Rusiji da uspe u agresivnoj politici jer to što se popusti agresoru uopšte ne garantuje mir, slovački i mađarski su zahtevali evropski mirovni plan i da mirovi razgovori počnu što pre.

„Mađarska ne želi da ponovo im zajedničku granicu sa Rusijom. Imali smo je u prošlosti i imamo s tim loša iskustva. Želimo da na istoku postoji entitet između Rusije i Mađarske. Pitanje je da li da se nastavi rat ili da počnu pregovori. Neko kaže da nastavak rata donosi Ukrajini bolju poziciju u pregovorima, neko kaže Rusiji. Ne možemo da razmišljamo tako. Nije bitno ko će pobediti nego kako doći do mira“, rekao je Orban.

Mađarski premijer kazao je da je poljski premijer Tusk u pravu i da je jasno da je onaj napao agresor a onaj ko je napadnut žrtva ali upitao kako će se, ako se unapred iznose ocene ko je ratni zločinac, završiti rat.

„Moj stav je da taj rat nema vojno rešenje. Možemo dalje da šaljemo oružje, novac i za dve godine ćemo biti na istom mesu ali ćemo imati desetine hiljada mrtvih više na obe strane. Hitno obustavljanje paljbe stvara prostor za hitne mirovne pregovore. Ali EU bi morala da ima jasan mirovni plan. Isto kao i Ukrajini i Rusiji su potrebne bezbednosne garancije“, kazao je slovački premijer Fico.

„Bez obzira ko daje kakve intervjue Putin jeste ratni zločinac. Moralna i istorijska ocena toga šta se dešava u Ukrajini mora biti nedvosmislena. Nema mesta pregovaranju ko je žrtva ko agresor. Ako bi prihvatili narativ Moskve ni Mađarska ni Slovačka i Češka ni Poljska ne bi bile slobodne, nezavisne zemlje. Ne bi imale mogućnost izbora“, kazao je poljski premijer Tusk.

Poljski premijer, koji je pred današnji samit kazao da ide u Prag da proceni ima li Višegradska četvorka uopšte smisla, rekao je danas u Pragu da oseća da taj različiti odnos s jedne strane Poljske i Češke a s druge strane Slovačke i Mađarske prema ratu u Ukrajini i prema Rusiji nije toliko suštinski kako se možda čini i nije prepreka saradnji, pa čak ni fragmentarnoj kada je reč o pomoći Ukrajini.

„Ne moramo da se uveravamo u prijateljstvo naših naroda. Premijeri i predsednici država se menjaju a naše narode vezuje prijateljstvo bez obzira na političare“, rekao je Tusk.