Razne tvrdnje o uzrocima korone: Teorija, mit ili ideologija zavere?

Tokom pandemije korona virusa, nauka je dobila više pažnje javnosti. Pre toga je bilo nezamislivo da se veliki, vodeći mediji danima bave naučnom raspravom o nekoj studiji o virusima.

Istovremeno, nastaju i specijalne „teorije“ koje nemaju ništa zajedničko s naučnim empirizmom. Tako se recimo navodi da je novi virus proizvoljno stvoren ili da su ga namerno razvili ljudi. Istraživanje, sprovedeno sredinom maja u sklopu studije Univerziteta u Erfurtu i partnera, pokazalo je da jednoj od te dve tvrdnje veruje po 17 odsto ispitanika, dok deset procenata veruje čak u obe tvrdnje.

Postoje i druge tvrdnje, od kojih se ljudima diže kosa na glavi: na primer da milijarder i filantrop Bil Gejts želi da ugradi ljudima mikročipove u sklopu obavezne vakcinacije kako bi mogao da ih kontroliše. Takve tvrdnje uglavnom se podvode pod „teorije zavere“, ali s jezičke tačke gledišta postoje prikladniji izrazi.

„Teorija zavere“

Da bi se opisao taj fenomen, nijedan termin na nemačkom jeziku nije toliko raširen kao „teorija zavere“. Ali, to je pogrešno.

„Koncept teorije podrazumeva da postoji pretpostavka zasnovana na činjenicama“, kaže socijalna psihološkinja Pija Lamberti sa Univerziteta u Majncu. „Ako činjenice ne odgovaraju teoriji, teorija će u nekom trenutku morati da se prilagodi ili će biti odbačena. A to se ne događa s pričama o zaveri.“

Politički savetnik Johanes Hilje piše na Tviteru da termin „teorija“ ima gotovo „naučni prizvuk, kojim ne treba uzdizati tu gluposti“. Hilje strahuje da bi termin „teorija zavere“ mogao da dovede do toga da se oni koji ga šire osećaju kao zagovarači „kontranauke“.

„Mit o zaveri“

Pija Lamberti, koja se sa svojom beletrističkom knjigom na tu temu našla na raznim bestseler-listama, na svom jeziku pravi razliku između „mita o zaveri“ i „priča o zaveri“.

„Priče o zaveri su konkretne priče, kad ljudi pretpostave da je 9. septembar došao ’iznutra’ (što bi značilo da su za napad odgovorni zaverenici iz krugova američke vlade, prim.red). Ili da je princeza Dajana još živa. S druge strane, ’mit o zaveri’ je više apstraktan pojam, nešto poput ’zavere Jevreja protiv celog sveta’. Taj motiv se može naći u konkretnim pričama o zaveri, a on se takođe društveno prilagođava, odnosno ažurira.“

Kao primer, Pija Lamberti navodi „priče o zaveri“ koje se odnose na mađarsko-američkog milijardera Džordža Soroša koje se baziraju na antisemitskim mitovima o navodnoj svetskoj zaveri Jevreja.

Zajedničko za ta dva termina jeste to da se često prenose i u skladu s tim neprekidno dopunjuju i menjaju.

„Ideologija zavere“

Neke „priče o zaveri“ toliko su kompleksne i složene da formiraju zatvoreni pogled na svet. Za njih je zato primereniji izraz „ideologija“. Tako se recimo na dobro posećenim internet-forumima u SAD širi tvrdnja da neka tajna organizacija drži na hiljade otete dece zarobljene u tamnicama, pijući njihovu krv kako bi ostali mladi.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je za pristalice te „ideologije“ oslobodilac, dok se Trampov prethodnik Barak Obama i njegova izazivačica u izbornoj kampanji 2016. Hilari Klinton smatraju učesnicima u zaveri. Ta „ideologija“ svoje ime „Qanon“, dobila je od anonimnog navodnog službenika američke administracije sa bezbednosnim kodom „Q“.

Drugi primer za „ideologiju zavere“ jesu takozvani „građani Rajha“. Oni veruju da nemački Rajh i dalje postoji i da zato institucije SR Nemačke nemaju legitimitet. „Građani Rajha“ često zastupaju krajnje desničarske i ekstremističke pozicije, a postoji i izvesno preklapanje s tzv „Preperima“, onima koji se pripremaju za scenario rata i smaka sveta.

Na primeru „građana Rajha“ dobro se vidi koliko opasne mogu da budu „ideologije zavere“. Tako je u oktobru 2016. teško naoružani pripadnik te grupe ubio jednog policajca.

I dok samoproglašeni „građani Rajha“, zajedno s drugim „pripovedačima zavera“, ekstremistima, ali i bezopasnim demonstrantima, protestuju u Nemačkoj protiv ograničenja uvedenih zbog korone, savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer prvi je put zabranio jednu grupu „građana Rajha“.