Raznoglasje o Srebrenici u crnogorskoj vladi

„Oko ove teme nema diskusije. Ko ovo ne razumije, nije mu mjesto na državnim funkcijama. Okrenimo se budućnosti, čeka nas mnogo posla“, napisao je Abazović na društvenoj mreži.

Dan ranije, u saopštenju vlade ističe se da poštuju odluke svih međunarodnih institucija kada su u pitanju ratni zločini.

„Vlada Crne Gore niti želi, niti može da menja odluke međunarodnih sudova, ali ni da jedne narode proglašava genocidnim, a druge svetim, jer je to suprotno načelu da je svaki zločin pojedinačan, da ima konkretne izvršioce i nažalost, konkretne žrtve i da za takve zločine uvek odgovaraju konkretni pojedinci. Osuđujemo sve zločine učinjene od bilo koga i solidarišemo se sa porodicama svih žrtava bilo kog zločina“, stoji u saopštenju.

Ukazuje se i da je ovo pokušaj bivše vlasti da manipuliše temama koje, kako kažu, dele građane.

Vladimir Leposavić, ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava, u petak je u skupštini, odgovarajući na pitanje poslanika DPS Andrije Nikolića da li pokazuje spremnost da se pokloni žrtvama u Srebrenici, kazao da „osim toga što ja lično nisam vlastan da priznam ili ne priznam događaj o kojem nemam saznanja, ja sam spreman da kažem da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi“, dodajući da je „Haški tribunal gotovo u potpunosti izgubio svoj legitimitet“.

Zbog ove izjave reagovale su ambasade SAD, Velike Britanije, Nemačke, kao i Evropska unija.

Osam političkih partija i predstavnici nevladinog sektora tražili su ostavku Leposavića i pozvali premijera Zdravka Krivokapića da saopšti svoj stav.

I pored toga, kako se navodi, premijer nije jasno odgovorio da li se u Srebrenici dogodio genocid, dok je ministar Leposavić poručio da neće podneti ostavku „jer nije negirao zločin genocida u Srebrenici“.

Boris Raonić, izvršni direktor Građanske Alijanse, kaže za Danas da izjava potpredsednika Abazovića i prethodne Leposavića i zvanično saopštenje vlade, „ukazuju na heterogenost struktura koje čine Vladu“.

Stoga se, kaže, nada „da će glas potpredsednika Abazovića biti dominantan i da će nametnuti ovo što je izjavio“.

U suprotnom, smatra Raonić, „Crna Gora će krenuti pogrešnim putem“.

Naš sagovornik ističe i da jasne reakcije svih zapadnih partnera „treba da djeluju otrežnjujuće ne samo za javne funkcionere već i za sve one koji imaju takve aspiracije jer stav spram Srebrenice je jasna deklaracija spram pripadnosti demokratskim i civilizacijskim vrijednostima“.

Raonić zaključuje da „stav Abazovića od koga zavisi većina u vladi, kao i njegovog partnera iz pokreta Civis je upozorenje Vladi da se ovakve stvari više neće tolerisati“.

Predrag Zečević, novinar i vlasnik portala Bizniscg.me, za Danas ističe da „potpredsjednik Vlade Dritan Abazović nije više zvijezda izbora i nove vlasti, pa ne može tražiti ostavku ministra Leposavića zbog skandalozne izjave o Srebrenici“.

Izbori u Nikšiću su, smatra Zečević, pokazali da URA, čiji je lider Abazović, „ima stabilno biračko telo, ali da ne uzima glasače od DPS-a kako su svi očekivali. I što je najvažnije, kaže, nema rast.

„Zbog toga, na eventualnim ponovljenim parlamentarnim izborima teško da bi URA dobila poziciju tasa na vagi. Toga su u URA duboko svjesni, pa će, osim povremenih izleta njihove poslanice Božane Jelušić, čitav diskurs nove vlasti biti na pozicijama srpske ekstremne desnice“, smatra crnogorski novinar.

Zečević ističe da je Leposavić izjavio „ono što misle Krivokapić, srpski predsjednik Aleksandar Vučić, vrh SPC, glasači vladajuće koalicije ali to ne smiju javno da kažu“.

U novom diskursu, ukazuje naš sagovornik, „ministarka prosvjete, kulture, nauke i sporta Vesna Bratić je ‘savršena ministarka’, iako bi joj na izjavama pozavidio i lider SRS Vojislav Šešelj.

Vlada je otvoreno pokazala da je ultradesničarska, ali će zbog pritiska zapadnih ambasada upristojiti rječnik“.

Dalje ostajanje Krivokapićeve vlade „na pozicijama velikosrpskog projekta“, zaključuje Zečević, „ugroziće neke dobre stvari koje je Vlada uradila za prva četiri mjeseca u ekonomsko finansijskom resoru ministara Milojka Spajića i Jakova Milatovića. Naročito što Vlada polako gubi ogromnu podršku zapadnih ambasada“.

U reagovanju ambasade SAD izražena je zabrinutost zbog komentara ministra Leposavića koji „bacaju sumnju na to što se dogodilo u Srebrenici 1995. Tražimo jasnoću i nadamo se da će Vlada Crne Gore nedvosmisleno osuditi masakr i nazvati ga onakvim kakav je bio – genocid“, stoji u objavi na Tviteru.

Iz ambasade Velike Britanije naveli su da je genocid utvrđen pred dva međunarodna suda.

„Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje jasno u svom dugogodišnjem stavu da je ono što se desilo u Srebrenici bio genocid“, navodi se u zajedničkoj izjavi ambasadorke Velike Britanije Karen Medoks i ambasadora te zemlje u Bosni i Hercegovini Met Filda.

Ambasador Nemačke u Crnoj Gori Robert Veber je istakao da ga sve više brine pravac kojim se Crna Gora trenutno kreće kao država i društvo.

„Nedavni događaji poput kontroverznih pokušaja imenovanja ulica, skrnavljenja džamija (‘Nikšić biće Srebrenica’) i relativizacija genocida u Srebrenici, sve me više brinu zbog pravca kojim se Crna Gora trenutno kreće kao država i društvo. Rastuća politička polarizacija, sve veća spremnost za upotrebu nasilja nad političkim neistomišljenicima i predstavnicima medija, podrivaju građanski multietnički karakter zemlje“, naveo je Veber u izjavi dostavljenoj medijima.

Međunarodni krivični sud UN za bivšu Jugoslaviju u Hagu doneo više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.