Reagovanja na nalog za hapšenje Putina: „Svetski lideri će dvaput razmisliti pre nego što se rukuju sa njim“

Sud je rekao da „ima razumnih osnova da se veruje da Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost“ za navodne zločine, jer ih je počinio direktno zajedno sa drugima, i za „njegov propust da pravilno izvrši kontrolu nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili dela“.

Ranije ovog meseca, CNN je pisao o 15-godišnjoj Arini Jaciuk, jednoj od 345 ukrajinske dece koja su nestala od ruske invazije u februaru 2022, prema zvaničnim ukrajinskim statistikama.

Ukrajinska vlada kaže da su mnoga nestala deca nasilno odvedena u Rusiju. Ruska vlada ne poriče da uzima ukrajinsku decu i postavila je njihovo usvajanje od strane ruskih porodica u centar propagande.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je za CNN u ponedeljak da Kijev već neko vreme pritiska MKS da traži naloge za hapšenje ruskih pojedinaca u vezi sa ratom u Ukrajini.

U aprilu je kancelarija Lvove-Belove, ruskog komesara za prava deteta, saopštila da je oko 600 dece iz Ukrajine smešteno u sirotišta u Kursku i Nižnjem Novgorodu pre nego što su poslata da žive kod porodica u Moskovskoj oblasti.

Od sredine oktobra, 800 dece iz istočnog ukrajinskog područja Donbasa živelo je u Moskovskoj oblasti, od kojih su mnoga sa porodicama, rekao je regionalni guverner Moskve.

Neka deca su završila hiljadama milja i nekoliko vremenskih zona daleko od Ukrajine. Prema kancelariji Lvove-Belove, ukrajinska deca su poslata da žive u institucijama i hraniteljskim porodicama u 19 različitih ruskih regiona, uključujući Novosibirsku, Omsku i Tjumensku oblast u Sibiru i Murmansk na Arktiku.

U odgovoru na nalog MKS-a za hapšenje protiv nje, Lvova-Belova je rekla da je „sjajno“ što međunarodna zajednica ceni njen rad za decu, navodi ruska državna novinska agencija TASS u petak.

„Sjajno je što je međunarodna zajednica cenila rad na pomoći deci naše zemlje, što ih ne ostavljamo u ratnim zonama, što ih izvodimo, što im stvaramo dobre uslove, što ih okružujemo ljubavlju. Brižni ljudi“, rekla je ona novinarima, prenosi TASS. „Pitam se šta će biti dalje. I nastavljamo da radimo“.

Šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Andri Jermak, napisao je na Telegramu da je nalog za hapšenje Putina „samo početak“.

„Svet je dobio signal da je ruski režim kriminalan i da će njegovo rukovodstvo i saučesnici biti izvedeni pred lice pravde“, dodao je ukrajinski generalni tužilac Andrij Kostin u objavi na Fejsbuku u petak.

„To znači da Putin mora biti uhapšen van Rusije i izveden pred suđenje. I svetski lideri će dvaput razmisliti pre nego što se rukuju sa njim ili sednu sa njim za pregovarački sto“.

Human Rights Watch je odluku MKS nazvao „pozivom za buđenje drugima koji vrše zloupotrebe ili ih prikrivaju“.

„Ovo je veliki dan za mnoge žrtve zločina koje su počinile ruske snage u Ukrajini od 2014. Ovim nalozima za hapšenje, MKS je Putina proglasio traženim čovekom i preduzeo prvi korak da okonča nekažnjivost koja je ohrabrila počinioce u ratu protiv Rusije. Ukrajina predugo“, rekao je Balkes Jarah, pomoćnik direktora za međunarodnu pravdu te nevladine organizacije u saopštenju u petak.

„Nalozi šalju jasnu poruku da izdavanje naređenja da se počine ili tolerišu teški zločini nad civilima može dovesti do zatvorske ćelije u Hagu. Sudski nalozi su poziv na buđenje drugima koji vrše zloupotrebe ili ih prikrivaju da će možda doći njihov dan na sudu, bez obzira na njihov rang ili položaj“, rekao je Jarah.

Ukrajinska vlada kaže da su mnoga nestala deca nasilno odvedena u Rusiju. Ruska vlada ne poriče da uzima ukrajinsku decu i postavila je njihovo usvajanje od strane ruskih porodica u centar propagande.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je za CNN u ponedeljak da Kijev već neko vreme pritiska MKS da traži naloge za hapšenje ruskih pojedinaca u vezi sa ratom u Ukrajini.

U aprilu je kancelarija Lvove-Belove, ruskog komesara za prava deteta, saopštila da je oko 600 dece iz Ukrajine smešteno u sirotišta u Kursku i Nižnjem Novgorodu pre nego što su poslata da žive kod porodica u Moskovskoj oblasti.

Marija Zaharova, portparolka ministarstva spoljnih poslova, rekla je da sud „nema nikakvog značaja“ za zemlju, „uključujući i sa „pravne tačke gledišta“. Rusija se povukla iz sporazuma MKS-a na osnovu direktive koju je potpisao Putin 2016. godine, navela je.

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, napisao je na Tviteru: „Međunarodni krivični sud je izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina. Nema potrebe da objašnjavate GDE treba da se koristi ovaj papir” zajedno sa emodžijem za toalet papir.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pohvalio je MKS rekavši da se „točkovi pravde okreću“ .

„Pozdravljam odluku Međunarodnog krivičnog suda da izda naloge za hapšenje Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove zbog prisilnog premeštanja ukrajinske dece. Međunarodni kriminalci će odgovarati za krađu dece i druge međunarodne zločine“, dodao je Kuleba.

Smešten u Hagu, u Holandiji, i stvoren sporazumom pod nazivom Rimski statut koji je prvi put predstavljen Ujedinjenim nacijama, MKS deluje nezavisno. Većina zemalja na Zemlji – njih 123 – su strane u ugovoru, ali postoje veoma veliki i značajni izuzeci, uključujući Rusiju.

MKS treba da bude sud „poslednje instance“ i ne sme da zameni pravosudni sistem neke zemlje. Sud, koji ima 18 sudija na izdržavanju devetogodišnjeg mandata, sudi za četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovječnosti, zločine agresije i ratne zločine.

UN su u četvrtak u izveštaju utvrdile da je Rusija „počinila širok spektar kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima i međunarodnog humanitarnog prava“ u Ukrajini.

U izveštaju se navodi da su ratni zločini koje su počinili Rusi uključivali „napade na civile i energetsku infrastrukturu, namerna ubistva, protivzakonito zatvaranje, mučenje, silovanje i drugo seksualno nasilje, kao i nezakonita premeštanja i deportacije dece“.

Njeni nalazi su takođe dokumentovali mali broj kršenja koje su počinile ukrajinske snage, „uključujući verovatno neselektivne napade i dva incidenta koji se kvalifikuju kao ratni zločini, gde su ruski ratni zarobljenici streljani, ranjeni i mučeni“, navodi se u saopštenju Ujedinjenih nacija za ljudska prava.