Reakcija kineskog lidera na proteste biće brza i brutalna: Komunistička partija uspešno briše tragove svoje surovosti

Nekoliko trenutaka kasnije, uhvatili su ga agenti u civilu i uniformisana policija i, ubacili ga u policijsko vozilo.

„Dok sam tokom vikenda gledao ovakve scene na društvenim mrežama, iznenadio sam se koliko je Komunistička partija Si Đinpinga uspešno izbrisala tragove svoje brutalnosti – od Maove velike gladi i kulturne revolucije do masakra na Trgu Tjenanmen do slamanja Ujgura, Tibetanaca i ljudi iz Hong Konga“, piše Džamil Anderlini, glavni urednik evropskog Politika.

Svaki put kada bi vlasti nekoga zgrabile ili ušle u masu, reakcija je bila neverica: „Tuku ljude!“ „Svi smo mi Kinezi“, ili čak, pomalo ironično, „Služite narodu!“ – fraza koja krasi glavni ulaz u kompleks Džongnanhaj u Pekingu.

Hrabri mladi ljudi koji su ovaj vikend izašli na desetine univerzitetskih kampusa i na ulice velikih gradova tragične su žrtve prisilne kolektivne amnezije. Nemaju pojma šta im se sprema.

Kao izveštač iz Kine više od dve decenije, Džamil Anderlini, bio je svedok stotina protesta i akata građanske neposlušnosti koje je tražio kako bi stekao osećaj šireg raspoloženja nacije. Gotovo bez izuzetka, oni su uključivali lokalizovane ili izolovane pritužbe. Svi su se završili brutalnim obračunom.

Češće, demonstranti bi bili lojalni Komunističkoj partiji Kine (KPK) i rukovodstvu centralne vlade, dok bi se bunili protiv provincijskih kadrova koje su krivili za zagađenje, korupciju ili sitne malverzacije. Njihova nevolja gotovo nikada nije odjeknula izvan njihovih lokalnih zajednica.

„Jedini put kada sam bio svedok nečeg sličnog protestima širom zemlje bili su kada ih je organizovala KPK protiv Sjedinjenih Država nakon što su bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu 1999. godine i periodično protiv Japana kada je rukovodstvo želelo da podstakne nacionalistički žar“.

Pozivi na demokratiju

Zato je, piše autor, bilo zapanjujuće čuti ljude koji otvoreno pozivaju na demokratiju, kraj partijske vladavine i svrgavanje Sija tokom vikenda.

Nešto se definitivno promenilo u raspoloženju kineske nacije i to ne sluti dobro za Sija ili komunističku patriju.

Ovo nije samo nagomilana frustracija zbog trogodišnjeg kovid lokdauna i loše ekonomije.

To je posledica decenije sve jače represije, nakon dve decenije (90-ih i 2000-ih) relativnog popuštanja.

To je takođe rezultat sistema kontrole propagande i informacija koji je do sada bio previše uspešan.

Svaka istorijska nepravda od strane stranaca ostaje u mladima počevši od obdaništa, dok se biblioteke, škole i internet čiste od svakog pominjanja desetina miliona koji su stradali usled politike Komunističke partije Kine.

„Jednom mi je tokom izveštavanja prišao pomalo zbunjen šestogodišnjak koji je smogao hrabrost da me pita zašto sam kao pripadnik anglo-francuskih okupacionih snaga 1860. godine zapalio Letnju palatu u Pekingu“.

Definitivno nikada nije čuo za Kulturnu revoluciju ili masakr na Tjenanmenu, zaključuje autor Džamil.

Sve vesti i informacije iz inostranstva su pod strogom cenzurom, a sve domaće informacije strogo kontrolisane, sa uniformisanim policajcima stacioniranim u kancelarijama velikih kineskih tehnoloških kompanija i paravojnih trupa na svakom univerzitetskom kampusu.

Bilo je gotovo komično, navodi Anderlini, ovog vikenda gledati kineske državne medije kako se zapliću u čvorove pokušavajući da za proteste, koji se ne mogu direktno pomenuti, okrive „zapadne medije“, koji su skoro u potpunosti blokirani u Kini.

Pošto imaju malo ili nimalo znanja o zločinima iz prošlosti, mladi Kinezi uglavnom veruju da ih domovina voli i da im nikada ne bi naudila.

Ali isto važi i za predsednika Sija i njegove sluge. Pretvarajući kineski internet u džinovski, bez pokazatelja šta misli javno mnjenje, oni sebi uskraćuju odgovarajući uvid u raspoloženje građana.

Nulti čas

Eto šta se dogodilo sa „nulta kovid“ politikom Sija koja je omogućila Kini da izbegne visoku stopu zaraze i smrtnosti koja se može videti na drugim mestima, ali koja je, posle tri godine, učinila da ekonomija posustaje i zemlju zatvorila od sveta koji je nastavio dalje.

Predsednik Si i njegovi podređeni često su hvalili superiornost kineskog političkog sistema u zaštiti Kineza od užasnog virusa.

Međutim, ovo likovanje nije bilo praćeno superiornom vakcinom ili planom, osim oštrim zatvaranjem, kako bi se izborili sa zaraznijim slučajevima koje sada vidimo u zemlji, smatra Anderlini.

Navodni okidač protesta tokom vikenda bio je užasan požar u kojem je poginulo najmanje 10 ljudi u gradu Urumčiju, regionalnom glavnom gradu regiona Sinđang, gde je partija zatvorila milione Ujgura i drugih muslimana u „kampove za prevaspitavanje“.

Grad je već mesecima zatvoren, a mnogi su za smrt okrivili kovid ograničenja koja su zatvorila većinu izlaza i ometala vatrogasnu službu.

Šokantan prizor ogromne gužve bez maski na Svetskom prvenstvu u Kataru svakako je doprineo rasprostranjenom gnevu jer su slučajevi kovida dostigli rekordne vrednosti i mnogi gradovi su se vratili u izolaciju. U zakasnelom pokušaju da isprave svoju grešku, vlasti su zabranile snimke katarske publike izbliza.

Posle više od decenije na čelu, Si je prigrabio više formalne moći nego bilo koji drugi lider još od Mao Cedunga.

Međutim, Si je stvorio neprijatelje u tom procesu i, prvi put za nekoliko decenija, ljudi otvoreno pozivaju na sveobuhvatne političke promene u Kini.

Zato će njegova reakcija biti brza i brutalna, koristeći sve alate digitalnog totalitarizma, smatra Anderlini.

„U ponedeljak sam gledao još jedan potresan video snimljen na Univerzitetu u Pekingu, gde je studenta ugrabila grupa nasilnika u civilu i odvezla ga, ali ne pre nego što je uzviknuo: „Daj mi slobodu ili daj mi smrt!“.

Idealisti koji su izašli tokom vikenda ne shvataju kakve ih strahote čekaju, ali bar je maska spala i kineske narodne mase mogu videti pravo lice režima koji njima vlada.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.