„Realnost Rusije je dezorijentacija i izolacija“: Bivši britanski ambasador u Belorusiji o ruskom spoljnopolitičkom konceptu

Rusija je 31. marta objavila svoj najnoviji spoljnopolitički koncept u kojem je iznet njihov zvanični pogled na svet, glavni interesi i ciljevi i kako će ih ostvariti. To je šesta i najmračnija takva izjava Rusije, posle onih objavljenih 1993, 2000, 2008, 2013. i 2016, ocenjuje Najdžel Gold Dejvis, bivši britanski ambasador u Belorusiji, a sada analitičar Međunarodnog instituta za strateške studije.

Dokument od 9.000 reči mogao bi izazvati skepticizam.

To je proizvod komiteta u personalističkoj autokratiji.

Zastupa principe međunarodnog prava, ljudskih prava i mira koje je Rusija nečuveno prekršila. Napravljen je imajući na umu njihovu propagandnu vrednost.

Zaista, prvi put se u ovoj verziji koncepta pominju propagandni termini kao što su „rusofobija“, „neonacizam“ i „kolektivni Zapad“.

Ali koncept je bitan.

To je prva sistematska izjava o politici Rusije otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Ona kodifikuje evolutivni odgovor Rusije na negativne promene u njenom međunarodnom položaju koji je invazija izazvala.

Osvrće se samo jednom na rat i na Ukrajinu, i to indirektno, tvrdeći da su SAD i Evropa „pokrenule novu vrstu hibridnog rata“ protiv „vitalnih interesa Rusije u ukrajinskom pravcu“.

Nasuprot tome, prethodni koncept objavljen 2016. – dve godine nakon prve invazije Rusije na Ukrajinu – podržavao je „kulturne i duhovne veze sa Ukrajinom u svim oblastima na osnovu međusobnog poštovanja i posvećenosti“.

Ipak, rat dominira novim konceptom na tri načina.

Fokusirajte se na globalni jug: U potpunom preokretu svih prethodnih verzija, koncept 2023. najviše pažnje posvećuje saradnji sa nezapadnim državama.

Kina i Indija se pominju, mada samo ukratko.

Uzimajući u obzir kinesko-rusko „partnerstvo bez ograničenja“ najavljeno neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. jezik o „uzajamno korisnoj saradnji“ i „jačanju sveobuhvatnog partnerstva“ sa Kinom je izuzetno oprezan i uzdržan.

Koncept se sa mnogo više entuzijazma odnosi na odnose sa Latinskom Amerikom, a posebno sa islamskim svetom i Afrikom.

Potonji je zaslužio jedan pasus 2016. i sada je opširno prikazan kao „izraziti i uticajni centar svetskog razvoja“ kome preti „sofisticirana neokolonijalna politika“ Zapada.

Kontradiktoran, čak i šizofren pogled na Zapad: Koncept iz 2016. predviđao je perspektivu dublje saradnje sa NATO-om, EU i pojedinačnim zapadnim državama. Situacija 2023. je dramatično drugačija.

S jedne strane, koncept prikazuje Zapad kao naglašeno neprijateljski raspoložen. Amerika i njeni „sateliti“ sprovode „dugogodišnju antirusku politiku… koja ima za cilj da oslabi Rusiju na svaki mogući način“.

Većina evropskih država „stvara pretnje bezbednosti i suverenitetu Ruske Federacije, stičući jednostrane ekonomske prednosti, podrivajući unutrašnju političku stabilnost i nagrizajući tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti“.

Zapanjujuće je da se u konceptu više puta pominju napori Zapada da potkopaju ne samo interese Rusije već i njen teritorijalni integritet.

S druge strane, koncept predviđa budući bezbednosni poredak kada evropske države „shvate uzaludnost svoje konfrontacione politike i hegemonističkih ambicija“, oslobode se dominacije SAD i budu spremne da sarađuju u „novom modelu koegzistencije“ sa Rusijom.

Što se tiče Amerike, „glavnog inspiratora, organizatora i izvršioca“ antiruske politike, koncept sugeriše da bi u dogledno vreme mogla da traži konstruktivniji odnos kako bi obezbedila ravnotežu interesa.

Postoji dašak hladnoratovskog detanta u njegovom oživljavanju sovjetskog izraza „mirna koegzistencija“ i njegovog pozivanja na „strateški paritet“.

 Odgovor na sankcije: Koncept ocrtava odgovor Rusije na eskalaciju ekonomske prinude Zapada protiv nje. Poziva se na stvaranje „svetske trgovine i monetarnih i finansijskih sistema“ protiv zloupotrebe „monopola ili dominantnog položaja u određenim oblastima svetske ekonomije“.

Ovo su jasni nagoveštaji napora Rusije da izbegne sankcije novim valutama i novom platnom infrastrukturom.

Rusija će preduzeti „simetrične i asimetrične mere“ protiv država koje koriste sankcije ili „informacione i komunikacione tehnologije“ da ugroze „suverenitet i teritorijalni integritet“ Rusije.

Ovaj odgovor na brze nedavne međunarodne promene izgleda čudno ako se osvrnemo unazad.

Veliki deo podseća na Hladni rat: slabljenje Zapada u svetu opterećenom krizom; svetli vidici saradnje sa Globalnim Jugom protiv „zapadne hegemonije“; i, što je najvažnije, mogućnost postizanja „ravnoteže interesa“ sa Sjedinjenim Državama na osnovu zajedničke „posebne odgovornosti za stratešku stabilnost i međunarodnu bezbednost“.

Ipak, Rusija nije supersila ravna Americi.

Njena moć je smanjena; ima daleko manje saveznika, čak i na globalnom jugu, nego u bilo kom trenutku u Hladnom ratu; a njen najvažniji odnos – koji se jedva pominje u konceptu – jeste sa moćnijom Kinom.

Realnost Rusije, koju oseća veliki deo njene elite, jeste dezorijentacija i izolacija, zaključuje Najdžel Gold Dejvis.