Reč koja je od početka ruske invazije postala deo svakodnevnog rečnika u Ukrajini: Šta je „rušizam“?

Građani, mediji i političari koriste je da bi povukli paralele između aktuelnog rata i Drugog svetskog rata.

„Rušizam je reč koja će ući u istorijske udžbenike“, objavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski krajem aprila.

Sada je, piše Dojče vele, ukrajinski Parlament prvi put definisao taj pojam: u rezoluciji koja je usvojena 2. maja kaže se da je „rušizam“ – „ruski fašizam“.

Ta reč ipak nije nova – upotrebljavali su je ranije i to ne samo u Ukrajini.

Nastala je pre nekoliko godina među novinarima u postsovjetskom prostoru.

Kao fuzija dve reči, najčešće engleske verzije „Russia“ (Rusija) i „Fascism“ (fašizam) – to je takozvani portmanto, pojam koji je nazvan po francuskom nazivu za kofer od dva odvojena dela i označava spajanje dve odvojene reči.

U Sovjetskom Savezu „fašizam“ je bio sinonim za nacional-socijalizam, pa je i u svim državama nastalim raspadom Sovjetskog Saveza do danas tako.

Na Zapadu se fašizam upotrebljava da se označi Musolinijev režim koji se nametnuo u Italiji dvadesetih godina prošlog veka.

Posle aneksije Krima 2014. „rušizam“ je u Ukrajini sve češće u opticaju.

Sergij Plohi, profesor na Havardu i stručnjak za ukrajinsku istoriju, kaže: „U ukrajinskom društvu tražilo se podesno ime za agresora.“

On dodaje da to što je ukrajinski Parlament doneo zaključak koji se odnosi na tu reč, odražava taj proces koji traje.

Ukrajinski Parlament o „rušizmu“

Rezolucija Vrhovne rade Ukrajine ima dve stranice. Na njima se opisuje „rušizam kao vrsta totalitarne ideologije i prakse“.

Dodaje se da je on osnova režima koji se u Rusiji učvrstio pod predsednikom Vladimirom Putinom.

Parlament u Kijevu pod pojmom podrazumeva i „ruski šovinizam“ i „imperijalizam“, kao i „nasleđe komunističkog režima SSSR i nacionalsocijalizma“.

Ukrajinski parlamentarci smatraju da „rušizam“ u prvom redu znači „sistematsku povredu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, „kult nasilja i militarizma“, „kult ličnosti vođe i sakralizaciju državnih institucija“, „veličanje Rusije i Rusa i za račun nasilnog ugnjetavanja i/ili negiranja postojanja drugih naroda“.

Poslednja tačka se odnosi verovatno na rusku propagandu koja ponavlja da ne postoji samosvojni ukrajinski narod.

Sličnosti „rušizma“, fašizma i nacizma

„To je originalan korak, neuobičajen, i verovatno je iznenadio mnoge istoričare i novinare“, kaže Andreas Umland, stručnjak za Ukrajinu pri Stokholmskom centru za istočnoevropske studije.

On smatra da je moguće da ima smisla da se takva rezolucija usvoji u parlamentu, jer se formira pojam koji uzima u obzir ruske posebnosti i omogućava da se prevaziđe poređenje s nemačkim nacionalsocijalizmom, jer, kako kaže Umland, ono nije uverljivo.

„Nemački fašizam je bio nešto posebno, nešto specifično nemačko“.

Martin Šulce Vesel, istoričar i stručnjak za istočnu Evropu na minhenskom Univerzitetu Ludvig Maksimilijan, smatra da je pojam primeren: „To je politička odluka ukrajinskog Parlamenta da tako nazove Rusiju, to je u ratu potpuno razumljivo.“

On dodaje da je oznaka izabrana „umešno, jer ističe postojeće sličnosti sa fašizmom, ali u isto vreme naglašava ruske specifičnosti“.

Šulce Vesel kaže da u sličnosti spadaju „odnos prema vođi, kult ličnosti i u određenom smislu militarizam“.

Gde su razlike?

Razlike između „rušizma“ i fašizma, odnosno nacionalsocijalizma, Šulce Vesel vidi u tome što u nacionalsocijalističku ideologiju spada antisemitizam.

Nemački publicista i dobar poznavalac Ukrajine Vinfrid Šnajder-Deters takođe smatra da u Rusiji nije raširen antisemitizam.

Prema njemu je „ruski fašizam“ alternativni izraz za „putinizam“. Šnajder-Deters kaže: „Putinizam je fašizam, jedna od brojnih varijanti italijanskog originala“.

Andreas Umland ukazuje na još jednu razliku: „Nauka polazi od toga da je fašizam revolucionarna ideologija, kojoj je stalo do preoblikovanja, novog rođenja cele zemlje. To se ne odnosi na Rusiju.“

On objašnjava da je to povezano s činjenicom da je Putin, za razliku od Hitlera, predstavnik starog režima.

Šef Kremlja je prema Umlandu „funkcioner sovjetskog režima, koji svoj pogled upire u prošlost, a ne toliko u budućnost.“

Može li „rušizam“ biti krivično delo?

Ukrajinska Vrhovna rada osudila je „rušizam“ i namerava da apeluje na druge međunarodne organizacije, vlade i parlamente da učine isto.

Time ukrajinski parlamentarci ne žele samo da „podsete svet na ruske zločine“, već žele kasnije i da izvedu rusko rukovodstvo pred lice pravde.

Stručnjaci ne mogu da kažu da li će se pojam „rušizam“ proširiti svetom i biti priznat.

Martin Šulce Vesel podseća da su za međunarodno pravo relevantni samo međunarodno definisani zločini, kao što je zločin protiv čovečnosti.

Vinfrid Šnajder-Deters to formuliše ovako: „Ovde je potpuno svejedno da li je klasifikacija ’putinizma’ kao ’fašizma’ (ili ’nacizma’) naučno utemeljena ili ne, sve dok u Ukrajini traje ’Putinov rat’ radi se o publicističkom dejstvu tog pojma.“

On dodaje da politikolozi i istoričari mogu da se pobrinu za naučnu ocenu kasnije – posle rata.