„Red u haosu“: Koji su razlozi zbog kojih Rusi podržavaju Putina, osim straha?

Tokom ranih faza „specijalne vojne operacije“ Vladimira Putina u Ukrajini, zapadni mediji su spekulisali da su mu dani kao ruskog lidera odbrojani.

Dok su se Ukrajinci žestoko borili protiv ruskih snaga, mnogi analitičari su tvrdili da će sankcije Zapada uskoro baciti rusku ekonomiju na kolena.

Za ruski oligarsi se kaže da su odbacili svoju lojalnost Putinovom režimu nakon što je Zapad zaplenio njihovu imovinu i jahte.

Šira ruska populacija trebalo je brzo da oseti ekonomski bol od sankcija i da odbije da prihvati sve veći broj žrtava među ruskim snagama u Ukrajini.

Rastuća popularnost

Ovaj scenario se još nije odigrao, a nema naznaka da će se odigrati u bliskoj budućnosti.

U stvari, ruska istraživanja javnog mnjenja pokazuju porast Putinove popularnosti nakon invazije. Podrška ratu nije tako visoka kao ukupna podrška Putinu – ali on i dalje može da računa na većinsku podršku za invaziju.

Pored toga, ruska privreda je ostala iznenađujuće jaka – uz značajnu pomoć sankcijama koje su imale za cilj da joj naškode. Uskraćujući se ruske nafte i, u manjoj meri, gasa, evropske zemlje su doprinele rastu cena nafte i gasa koji su punili ruske džepove.

Zapadni komentatori takođe sugerišu da se ispod brojeva anketa krije latentni otpor Putinu koji se nije pojavio iz straha. U isto vreme, postoje argumenti da je rusko stanovništvo stalno izloženo prokremljovskoj propagandi i da stoga nije u stanju da dovede u pitanje status kvo, piše Večernji.hr.

U ruskim medijima gotovo je nemoguće naći alternativu Putinovom pogledu na svet.

Nema sumnje da je rusko stanovništvo bilo podvrgnuto propagandi od strane ruskih medija koji su uglavnom lojalni Kremlju – a javno istupanje protiv rata sigurno će vas dovesti u nevolje u Rusiji.

Međutim, to ne znači da Putin nema iskrenu podršku.

Rizikovati bogatstvo, status

Većina ruskog stanovništva je spremna da tiho pristane na Putinov režim.

Za to, osim straha, postoje dobri razlozi. Pre svega, mnogi ruski oligarsi i politički lideri su blisko povezani sa Putinom kroz sistem duboko ukorenjenog pokroviteljstva. Bez Putina, verovatno bi izgubili veliki deo svog bogatstva i statusa.

Istovremeno, neki od onih u višim ešalonima ruskog društva podržavaju Putinovu nacionalističku agendu. Mnogi ruski nacionalisti veruju da je Rusija ponovo rođena sa Putinom.

Posle opšteg stradanja devedesetih, to je na neki način tačno.

Pad Sovjetskog Saveza 1991. bio je veliki udarac ruskom prestižu. Mnogi Rusi se ne osvrću nostalgično na ekonomska i politička previranja iz 1990-ih koja su usledila pod Borisom Jeljcinom.

Tokom Jeljcinove ere, izgledalo je da Rusija ulazi u zapadni liberalni kalup, ali mnogima je to donelo samo ekonomski bol i nered. Rusija nije bila samo drugorazredna sila na svetskoj sceni, već su prednosti ekonomske i političke liberalizacije nedostajale.

Tokom 1990-ih, stariji Rusi su gledali kako njihova ušteđevina nestaje ne jednom već dva puta u deset godina.

„Fatalistički bes“

Proveo sam neko vreme u gradu Podolsku u blizini Moskve tokom drugog finansijskog kraha 1998. godine kada je hiperinflacija izbrisala štednju i učinila većinu uvoznih proizvoda nedostupnim.

Neka vrsta fatalističkog besa bila je uobičajena reakcija na još jedan ekonomski udar.

Ubrzo je usledila devalvacija valute, ali se ruska ekonomija oporavila mnogo brže nego što su mnogi analitičari očekivali.

Ubrzo nakon finansijskog kraha 1998. godine, Jeljcin je pomogao Putinu da dođe na vlast kao vršilac dužnosti predsednika krajem 1999. Nisam očekivao da će se mnogo toga promeniti pod Putinom, kao Jeljcinovim neočekivanim naslednikom u smislu političkog profila.

U početku je Putinova politika bila slična Jeljcinovoj.

Međutim, kada sam ponovo posetio Rusiju 2015. godine, mogao sam da osetim vidljivu promenu raspoloženja u odnosu na prethodnu posetu. Ne samo da je bilo više reda i čistoće na ulicama, već je raslo i poverenje u rusku prestonicu.

Bilo je to godinu dana nakon što je Rusija anektirala Krim. Većina Rusa je podržala taj potez.

Nije Putin oslobodio Rusiju od omraženih oligarha, on ih je uveo u brazdu. Takođe su uloženi napori da se korupcija smanji ili barem učini da tako izgleda.

Red posle haosa

Putin teških ruku uneo je određeni stepen reda u haos, i mnogi Rusi su to pozdravili iako su demokratski elementi Jeljcinovog režima nestali. Liberalizam zapadnog stila nije ponudio većini Rusa stil života koji su im obećali reformatori nakon pada Sovjetskog Saveza.

Čak i danas, dokazi sugerišu da mnogi Rusi – uključujući i one rođene nakon pada Sovjetskog Saveza – cene mnoge stvari iz perioda pre demokratije i zapadnog političkog liberalizma. Relativna ekonomska stabilnost i red obezbeđeni pod Putinovim režimom imaju svoju draž.

Zapadne sankcije su nesumnjivo pogodile mnoge Ruse. Međutim, neselektivna i nezvanična priroda zapadnih sankcija – i zapadno licemerje u odnosima sa Rusijom – doprinose Putinovom narativu da Zapad želi Rusiju u podređenom položaju.

Zapad je Putinu olakšao da se predstavi kao branilac ruskih interesa.

U nedostatku očiglednih alternativa Putinu, samo njegovo zdravlje je verovatno najznačajnija potencijalna pretnja njegovoj vladavini u ovom trenutku, a nedavne spekulacije o lošem zdravlju ne izgledaju zasnovane na značajnim dokazima.

Koliko racionalno možemo zaključiti, Putin će biti tu još dugo.