„Referendumi prate isti obrazac koji je Moskva koristila 2014. da pripoji Krim „: Šta sledi nakon njih?

Okruženi naoružanim ruskim vojnicima koji su pod budnim okom posmatrali njihovo kretanje, stanovnici okupiranih delova Ukrajine bili su prinuđeni da u proteklih pet dana učestvuju na „referendumu“ o pridruživanju Rusiji, čiji su preliminarni rezultati trebalo da budu objavljeni kasno. večeras.

Glasanje o aneksiji okupiranih delova Ukrajine održano je u pokrajinama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje. Kijev i zapadne zemlje glasanje za pridruživanje Rusiji nazivaju „lakardijom“ koja krši ukrajinske zakone i međunarodno pravo. Ruski mediji, pak, tvrde da su referendumi „važeći” i da je izlaznost premašila 50 odsto.

Glasanje je trajalo pet dana, a do ponedeljka je izlaznost birača u Donjecku bila 86,89%, u Lugansku 83,61%, u Hersonu 63,58%, a u Zaporožju 66,43%, tvrdi ruska novinska agencija Tass.

Britanski istraživački centar Institut za ratne studije osporava ove brojke, tvrdeći da bi čak i na slobodnom i poštenom referendumu izlaznost bila znatno manja.

Referendum sa naoružanim vojnicima

„Čak i u mirnodopsko vreme Ukrajinci ne izlaze na izbore onoliko koliko tvrde ruski okupacioni zvaničnici. U prvom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini 2019. godine izlaznost je bila samo 62,8 odsto“, ističe američki think-tank.

Tass piše da se prva četiri dana glasalo od vrata do vrata iz „bezbednosnih razloga“, a danas su birači imali priliku da izađu na biračka mesta. Međutim, ruska agencija je propustila da pomene da su referendumi održani uz prisustvo oružanih snaga.

U Lugansku su proruski separatisti išli od stana do stana noseći glasačke kutije i usput pravili spisak ljudi koji su glasali protiv priključenja Rusiji ili uopšte nisu izašli na referendum. Guverner Luganska u egzilu Sergej Haidai tvrdi da Rusi koriste ovu metodu kao izgovor da pretresu domove ljudi koje bi mogli da mobilišu i da provere da li ima „išta sumnjivo i proukrajinsko“.

Ukrajinski novinar Maksim Eristavi objavio je na društvenim mrežama snimak na kojem se vidi kako naoružani ljudi teraju ljude da glasaju. „Dolaze u vaš dom. Moja porodica je upravo bila primorana da glasa na nišanu u ruskoj predstavi ‘referenduma’ na jugu Ukrajine“, napisao je Eristavi i dodao da je pod ovim uslovima glasanje za ostanak u Ukrajini ravno samoubistvu. Pojedine kompanije su navodno upozorile svoje radnike da će dobiti otkaz ako ne učestvuju u glasanju, a vlasti su zabranile stanovništvu da napusti grad od 23. do 27. septembra, Jutarnji.hr.

Referendumsko pitanje je bilo različito u zavisnosti od regiona. U provincijama Herson i Zaporožje, koje su od invazije u februaru okupirale ruske snage, referendumsko pitanje je glasilo: „Da li podržavate otcepljenje regiona od Ukrajine, uspostavljanje nezavisne države i priključenje Rusiji?“.

Sledi pridruživanje

(Pseudo) referendumi se vide kao uvod u petak, kada je predviđeno da se ruski predsednik Vladimir Putin obrati naciji i eventualno objavi pripajanje okupiranih delova Ukrajine Ruskoj Federaciji, bez obzira na ishod glasanja.

„Ruski lideri se nadaju da će najava pridruživanja biti viđena kao opravdanje za specijalnu vojnu operaciju i da će konsolidovati patriotsku podršku sukobu“, ističe britansko Ministarstvo odbrane u dnevnom obaveštajnom biltenu.

Ovi referendumi prate isti obrazac koji je Moskva koristila 2014. da pripoji Krim nakon što su masovne prozapadne ulične demonstracije svrgnule prokremljskog predsednika zemlje.

Očekuje se da će podrška pridruživanju Rusiji biti oko 80 do 90 odsto. Posle objavljivanja rezultata, separatisti bi trebalo da podnesu zvaničan zahtev Putinu za ulazak na teritoriju Rusije. Parlament ruske Dume mogao bi da formalizuje aneksiju u narednih nekoliko dana.

Kako se glasanje danas bližilo kraju, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje za odbranu ruske teritorije u Ukrajini. Putin je ranije upozorio da će Moskva, kada regioni pod ruskom kontrolom budu pripojeni, braniti svoju teritoriju „svim raspoloživim sredstvima“, uključujući nuklearno oružje.