Reformski zamajac predsednika Mišela Temera

Sudeći prema procenama ekonomista BDP je u 2017. porastao za 1,1 odsto (najviše od 2013. godine), a naredne godine trebalo bi da zabeleži skok od 2,6 odsto. Sporiji rast inflacije podstakao je kupovnu moć, a niske kamatne stope dovele do uzleta preduzetničkih ulaganja. Rast od 1,6 odsto beleže i ulaganja. Predsednik Brazila Mišel Temer, koji je postao šef države u junu 2016, ocenio je da se ova mnogoljudna država sa više od 208 miliona stanovnika, polako „vraća na pravi kolosek“. Ističe, takođe, da su vidljivi rezultati reformi koje je on predložio nepribegavajući populističkim merama.

– Osnovna kamatna stopa, koja je u maju 2016. iznosila 14,25 odsto, pala je na 7,5 odsto i, zahvaljujući tome, savezni budžet je popunjen sa dodatnih 25 milijardi dolara. I spoljnotrgovinska razmena beleži rekorde. U periodu od januara do oktobra suficit je premašio 58,47 milijardi dolara, što je za 51,8 odsto više nego istom periodu 2016. Tome je svakako doprineo izvoz oko 560.000 motornih vozila koji je porastao za 55,7 odsto. Žetva bi trebalo da donese istorijske prinose od oko 242 miliona tona, odnosno za oko 30 odsto više nego lane. Indeks preduzetničkog poverenja, koji definiše brazilska Fondacija Žetulio Vargas, dostigao je 90,3 poena u oktobru, što je najveća vrednost od jula 2014. godine – kaže Temer i naglašava da ovako povoljan ciklus vraća poverenje u brazilsku ekonomiju.

Indeks berze u Sao Paulu, u septembru 2017, premašio je 76.000 poena, posle pada ispod 38.000 poena, u januaru 2016. Dobar rezultat beleže i strane direktne investicije, koje su u prvom polugodištu 2017. premašile 40,3 milijarde dolara (u čitavoj 2016. privučeno je 78,9 milijardi). Procenjuje se da će najviše investicija stići u sektor energetike – u narednih nekoliko godina očekuje se priliv oko 136 milijardi dolara i otvaranje 500.000 novih radnih mesta. Prema oceni predsednika Brazila, poboljšanju poslovnog ambijenta znatno su doprinele mere racionalne potrošnje i ekonomske predvidljivosti. Pored ostalog, pojednostavljene su birokratske procedure u oblasti poljoprivrede, usluga, maloprodaje i spoljne trgovine. Državna preduzeća su Zakonom o odgovornosti profesionalizovana i ponovo uspešno posluju. Ilustracije radi, ta preduzeća su 2015. imala gubitak od 10 milijardi dolara, da bi u 2016. ostvarila dobit od 1,4 milijarde, a u prvom polugodištu ove godine dobit je premašila 5,4 milijarde dolara.

Ponovno uspostavljanje fiskalne odgovornosti i ekonomski rast omogućavaju povećanje sredstava za socijalna davanja. Korišćenje fondova Bolsa Familia (Porodični dodatak) uvećano je za 12,5 odsto. Vlada je otišla i korak dalje, formirajući program Progredir (Napredak), koji pomaže ugroženim porodicama da dobiju posao i kredit. Budžetska sredstva koja se odvajaju za zdravstvo i prosvetu takođe su povećana. Racionalizacija upravljanja u zdravstvu obezbedila je više sredstava za osnovne zdravstvene usluge.

Predsednik Temer poručuje da je sledeći korak stvaranje uslova za kontinuitet reformi, „što će garantovati isplativost i održivost sistema, a ukinuće i nerazumne privilegije. Osim toga, pojednostavljenje poreskog zakonodavstva, što je još jedan od prioriteta, pogodovaće rastu konkurentnosti u nacionalnoj proizvodnji“, zaključio je Temer. Ministar finansija Enrike Meirelješ smatra da je Brazil na putu smanjivanja nivoa rizika poslovanja i vraćanja poverenja, što će dalje podsticati ulaganja i ojačati potrošnju, koja je jedan od glavnih motora nacionalne privrede. „Preciznije rečeno, sadašnji pokazatelji govore o izgledima za budući brži rast“, konstatovao je ministar Meirelješ koji je jedan od najozbiljnijih kandidata za narednog predsednika Brazila na izborima u oktobru 2018.

Prema nominalnom BDP, koji je procenjen na više od 2,1 bilion dolara, privreda Brazila je u 2017. rangirana kao osma po veličini u svetu. Kao jedna od članica grupacije BRIKS, Brazil je do 2010. bio jedna od najbrže rastućih velikih privreda, koja je sve prisutnija na svetskim tržištima. Privredne reforme su joj donele međunarodno uvažavanje i uticaj. Glavni sektori privrede Brazila su poljoprivreda, rudarstvo, industrija i usluge u kojima je angažovano oko 107 miliona ljudi, dok je stopa nezaposlenosti 6,2 odsto. Jedna od najvećih žitnica sveta, Brazil zauzima lidersku poziciju među uzgajivačma kafe. Jedan je od najvećih izvoznika aviona, automobila, električne opreme, etanola, tekstila, obuće, gvožđa, čelika, govedine…

Pozitivan saldo u zapošljavanju

Uspeh reformi ogleda se i kroz povećanje stope zaposlenosti. Prema podacima brazilskog Ministarstva za rad, u 2017. godini, ostvaren je pozitivan saldo od 163.000 novootvorenih radnih mesta (od januara do maja 2016. posao je izgubilo 448.000 radnika). Kako je utvrdio brazilski Zavod za statistiku, samo u trećem tromesečju 2017. otvoreno je više od milion radnih mesta, a 524.000 nezaposlenih dobilo je posao, dok je realni dohodak zaposlenih porastao za 3,9 odsto.