Region ne deli „novac iz helikoptera“

U susednoj Crnoj Gori vlada je usvojila drugi paket ekonomskih mera podrške građanima i privredi za ublažavanje posledica epidemije u vrednosti od 75 miliona evra bruto, odnosno 46 miliona neto u tri meseca.

„Nismo štedeli ni novac ni resurse za upravljanje ovom dramatičnom situacijom“, kazao je premijer Duško Marković, „pre svega za zdravlje i život građana, a paralelno sa tim i odmah nakon toga, oporavak ekonomije i očuvanje životnog standarda“.

Jedna od ključnih mera koja se nalazi u najnovijem paketu jeste pomoć zaposlenima u zatvorenim delatnostima (ugostiteljstvo, usluge, prevoz i turistički sektor), kojima će biti isplaćeno 100 odsto bruto minimalne zarade.

Marković je u ponedeljak uveče, gostujući u jednoj emisiji, najavio da se priprema ozbiljan paket za turističku privredu sa bankama i Investiciono razvojnim fondom koji će imati za cilj da održi investiciju u turizmu, a istovremeno da obezbedi likvidnost turističke privrede kako bi bila spremna za početak sezone.

Predlog mera obuhvata i subvencije za ugrožene delatnosti (preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća do 250 zaposlenih) za april i maj, u iznosu 50 odsto bruto iznosa minimalne zarade za svakog registrovanog zaposlenog. Iznos te subvencije je 111 evra za neto plate i 71,5 evra za poreze i doprinose.

Korisnici u zatvorenim delatnostima biće oslobođeni fiksnog dela računa za struju za mesece april, maj i jun – koji se neće obračunavati.

Ministar finansija Darko Radunović kazao je da neće biti smanjenja penzija, dok su smanjene plate najvišim funkcionerima. Pomoć od 50 evra dobiće nezaposleni na evidenciji Biroa, koji nemaju pravo na novčanu naknadu ili materijalno obezbeđenje, i još jedna kategorija penzionera koji nisu bili obuhvaćeni kroz prvi paket mera pomoći.

Ključne mere popuštanja počinju 4. maja kada svi preduzetnici, mala i srednja preduzeća počinju rad u punom obimu, najavio je Marković i ukazao da je sledeća faza ekonomskog ubrzavanja i početka novih aktivnosti predviđena za 18. maj kada će biti otvoreni hoteli, restorani, kafići, klubovi.

„Verujemo da na taj način počinjemo da vraćamo u život celu zemlju“, rekao je crnogorski premijer.

U Hrvatskoj, u paketu ekonomskih mera vlade koji je usvojio Sabor u vrednosti od 30 milijardi kuna (3,9 milijardi evra) nije predviđena stavka jednokratne pomoći punoletnim građanima.

Paket od 63 mere ima za cilj očuvanje radnih mesta i isplate plata. Predviđeno je da se preduzetnicima i građanima omogući odlaganje plaćanje na tri meseca uz mogućnost produženja, javnih dažbina, kao što su porezi na dohodak i na dobit, i doprinosi.

Nakon toga biće omogućena otplata tih dugova na rate bez kamata na rok od 24 meseca. Hrvatski ministar finansija Zdravko Marić kaže da se može očekivati da će i građanima biti omogućeno odlaganje plaćanja kreditnih rata, takođe na tri meseca.

U Severnoj Makedoniji, takođe, nema jednokratne pomoći građanima. Oni su nedavno dobili obaveštenje da neće biti isključenja struje i grejanja ukoliko nisu platili račune za dva krizna meseca. Kako navode naši izvori iz Skoplja, jednokratna pomoć za punoletne građane tamo je „misaona imenica“.

Vlada ove zemlje nedavno je povećala za tri denara akcize na naftne derivate, kako bi se ublažile ekonomske posledice povećanja troškova za borbu protiv epidemije i takođe obezbedila sredstva za redovno servisiranje budžetskih potreba.

Portparol vlade Severne Makedonije Muamet Hodža je kazao na konferenciji za novinare da sav novac od povećane akcize ide u fond za borbu protiv virusa korona, za podršku privredi i socijalne mere za građane.

Uoči 1. maja, Praznika rada, pripadnici MUP-a Republike Srpske, pripadnici Republičke uprave Civilne zaštite, komunalni policajci kao i inspektori Inspektorata RS dobiće pomoć u iznosu od nešto više od 500 evra, jer su, kako je obrazloženo, od prvog dana angažovani u sprečavanju širenja virusa korona. Jednokratnu pomoć dobiće i opštinski, sanitarni i zdravstveni inspektori i to iz sredstava Budžeta RS.

Podsticajne mere u EU

Mnoge evropske zemlje već su izašle sa programom mera za pomoć privredi i očuvanje radnih mesta. U Nemačkoj će male firme i samostalni preduzetnici tokom tri meseca dobiti podsticaje do 15.000 evra, za velike se osniva poseban fond, a najavljeni su i krediti državne razvojne banke.

Biće zabranjeno izbacivanje stanara iz stanova zbog neplaćene kirije, olakšaće se dobijanje dečjeg dodatka, liberalizovati pravila za skraćeni rad kako bi što manje ljudi ostalo bez posla. Danska vlada pristala je da pokrije do 75 odsto troškova plata zaposlenih u privatnim kompanijama koje objave da moraju da otpuštaju radnike (najmanje 50 zaposlenih ili 30 odsto) do 3.288 dolara mesečno. Uslov je da onda nema otpuštanja.

Slovenački poslodavci, koji će zbog epidemije zaposlene upućivati kući „na čekanje“, moraće da im isplaćuju naknadu od 80 odsto prosečne plate u poslednja tri meseca, a 40 odsto te svote obezbediće država. Radnik će na takvom čekanju moći da bude najviše tri meseca.