Adis Ahmetović: Izbori u BiH prioritet, izborna reforma posle toga

Predstavnici EU i SAD, Angelina Ajhorst i Metju Palmer započeli su novu rundu pregovora o izbornom zakonu iako su institucije BiH i dalje u blokadi. Ahmetović naglašava da “ako više nije moguće postići održiv rezultat za reformu izbornog zakona pre izbora, a koja je u skladu sa evropskim vrednostima i presudama Evropskog suda za ljudska prava, imalo bi smisla odložiti reformu izbornog zakona za datum posle izbora”.

*Nakon što ste nedavno postavljeni na funkciju izvestioca Bundestaga za Zapadni Balkan najavili ste strategiju Nemačke od pet delova, jedna od njih su sankcije. Rekli ste da je Milorad Dodik politički gotov.  Možete li nam malo jasnije precizirati tu strategiju i kako vidite aktuelne prilike?

-Trenutna politička situacija u Bosni i Hercegovini može se opisati kao krhka. Međunarodna zajednica, uključujući Saveznu Republiku Nemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam.

Secesionistički napori delova političke elite uznemiravaju ljude u zemlji i destabilizuju ne samo Bosnu i Hercegovinu, već i dovode do primetnih tenzija u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Pokušaji podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i nastojanja za otcjepljenje ugrožavaju stabilnost ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u Evropi u cjelini.

Želim da istaknem da rata neće biti, i da se neće ponoviti istorija 1990.tih. To nećemo dozvoliti iz evropske perspektive, a i Nemačka je svesna svoje odgovornosti u ovom regionu.

* Dodik je nakon razgovora u Beogradu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem najavio povratak u institucije BiH. Da li mu se može verovati nakon svega što je uradio u procesu rušenja ustavno pravnog poretka BiH?

-Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine mora štititi i braniti ustav zemlje i Dejtonski mirovni sporazum i raditi pozitivno na daljem razvoju. Država ne sme da se deli, i mora da funkcioniše. Nedavne izjave gospodina Dodika ne ukazuju na to da je ozbiljan u pogledu zaštite Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Ono što generalno nedostaje u Bosni i Hercegovini jeste poštovanje zakonskih odluka. Presude poput onih Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, na primjer, često se ne poštuju. Međutim, takve presude, kao i odluke Visokog predstavnika, moraju se poštovati i provoditi, bez “ako” i “ali”.

Ovo zahteva dublje razumevanje demokratije i vladavine prava, a to je nešto što bismo mi kao EU i Nemačka želeli da nastavimo da radimo i unapredimo Dejtonski mirovni sporazum.

* Kako vidite odnos zvaničnog Zagreba prema krizi u BiH?

Hrvatska igra važnu ulogu na Zapadnom Balkanu i, kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma i članica EU, ključni je faktor stabilnosti u regionu. Nastojaću da se uključim u intenzivnu razmenu sa hrvatskom vladom i saborskim zastupnicima u narednim nedeljama.

To je također dio zadatka Hrvatske, zajedno s Njemačkom i drugim zemljama, da osigura stabilnost i da se eksplicitno zalaže za teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Na ovom mestu, međutim, želeo bih i eksplicitno da pohvalim veliki razvoj Zagreba, Splita ili Dubrovnika, na primer.

To su gradovi koji zrače evropskim i međunarodnim sjajem.

* Rehabilitacija ratnih zločinaca već duže vreme je redovni inventar srpskog javnog i medijskog prostora. Vlasti u Srbiji preko svojih glasnogovornika sve otvorenije zagovaraju stvaranje “srpskog sveta” precizirajući da će se projekat ostvariti kada se Republika Srpska i Crna Gora pripoje Srbiji? Pri tom Srbija se prilično naoružala i postoji strah od sukoba. Kako vi na to gledate?

Za Nemačku i ogromnu većinu demokratsko-liberalnih snaga u EU, malo se može diskutovati o ovom pitanju: U Evropi neće biti pomeranja granica. Teritorijalni integritet i suverenitet država moraju biti zaštićeni. Svi treba da se koncentrišemo na jačanje privrede, poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštite klime i poboljšanje situacije i perspektiva mladih generacija.

Kao član Bundestaga, želeo bih da radim na pouzdanim i otpornim odnosima između Zapadnog Balkana i Nemačke.

Verujem u mirnu i prosperitetnu budućnost Zapadnog Balkana i u dobre bilateralne odnose sa Saveznom Republikom Nemačkom. I zato stojim uz svih šest država da zajedno rade na stabilnoj demokratiji, prosperitetu i perspektivi za mlade generacije i da proširenje EU postane stvarnost za sve države Zapadnog Balkana.

* Kada portparolka ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova kaže da “odbrambena sposobnost Srbije zavisi od toga koliko će brzo Rusija reagovati na spoljne pretnje toj južnoslovenskoj zemlji”, šta nam time poručuje?

 Zapadni Balkan je oduvek bio od velikog geopolitičkog interesa, vekovima. Već nekoliko godina se može registrovati sve veći interes Rusije i Kine. Zalažem se za proširenje EU na Zapadni Balkan. Kao izvestilac, želeo bih da predložim konkretne korake delovanja Odboru za spoljne poslove i nemačkoj vladi u cilju stabilizacije situacije na terenu, očuvanja mira, jačanja demokratskih i liberalnih snaga i konkretizovanja proširenja EU za sve države Zapadnog Balkana.

Po ovom pitanju, možda se čak razlikujem od drugih nemačkih kreatora spoljne politike. Moglo bi čak biti od pomoći da koristimo odnose Srbije sa Rusijom za dalje ublažavanje tenzija i mirovne pregovore.

Ipak, jasno formulišem svoj stav da Srbiju u bliskoj budućnosti vidim ne samo kao čvrstog partnera EU, već i kao punopravnog člana. To je jedini način da se osigura dugoročna i održiva stabilnost, demokratija i prosperitet. Do tada, svi moramo da nastavimo sa našim naporima i dijalogom pronađemo rešenja za postojeće probleme i predstojeće izazove.

 

Situacija rizična, razgovarati o jačanju misije EUFOR-a u BiH

 * Već izvesno vreme se poziva NATO da rasporedi dodatne snage u Brčko. Da li smatrate da  je došao trenutak za reakciju ovakve vrste? Postoje ocene da bi rat bio nastavljen da nije NATO u okruženju.

 EU, a posebno Nemačka, dele odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. S obzirom na trenutna dešavanja koja su rizična, trebalo bi razgovarati o jačanju misije EUFOR-a Althea u Bosni i Hercegovini. Međutim, u cilju jačanja ekonomske stabilnosti, želimo i dalje da nastavimo sa „Berlinskim procesom“.