Ahmetović: Dodika najstrožije kazniti i sve koji rade na nefunkcionalnosti BiH

Istovremeno, Srbija mora poslati jasan signal Briselu i pridružiti se sankcijama EU, ocenjuje u razgovoru za Danas Adis Ahmetović, član nemačkog Bundestaga i glavni izvestilac poslaničke grupe SPD za Zapadni Balkan.

*Prošle nedelje ste posetili Hrvatsku i Sloveniju. Da li ste razgovarali sa vlastima u Zagrebu o njihovoj politici prema BiH? Poznato je da se hrvatske vlasti zalažu za princip tri konstitutivna naroda kao važnu odredbu u izmeni izbornog zakona u BiH. Takođe, Andrej Plenković se nedavno pohvalio da je “osigurao da se u strateškom kompasu EU eksplicitno kaže princip tri konstitutivna naroda u BiH“. Pret i da će sprečiti naredne izbore u BiH.

Slovenija i posebno Hrvatska imaju posebnu odgovornost na Zapadnom Balkanu. Kao članice EU i NATO-a one moraju osigurati stabilnost i graditi mostove između EU i Zapadnog Balkana. Što se tiče izbornog zakona u BiH, nemačka vlada ima jasan stav: favorizuje građanski princip. Međutim, put do ovog cilja je i dalje dug zbog velikih etnonacionalnih tenzija.

Važno je da pregovori budu transparentni i da postoji široka diskusija. A izborni zakon ne može da izrazi bolji položaj političke stranke. U svakom slučaju, smatram da prioritet treba dati građanskoj opciji i svim demokratama u Bosni i Hercegovini.

Izbor građanske opcije trebalo bi da bude moguć svima. Štaviše, ne smemo zaboraviti da postoji problem svih drugih nacionalnosti koje ne pripadaju konstitutivnim narodima. Oni nemaju pravo da pasivno ili aktivno učestvuju na izborima. Drugim rečima, ne mogu da biram svog predstavnika niti da budem biran u Predsedništvo. Ovo nije politički problem, već problem ljudskih prava.

Presudom Evropskog suda za ljudska prava, ne samo u slučaju Sejdić Finci, već i u drugim presudama, jasno je stavljeno do znanja da svi građani BiH treba da imaju ista prava. Ako cenimo institucije EU, ove odluke se moraju sprovesti. Međutim, svaka politička partija tumači presudu kako joj odgovara, iako postoji jasna odluka.

*Dodikov savetnik Milan Tegeltija kaže da Berlin „dovodi u pitanje svoju objektivnost“ u BiH imanovanjemVas za izvestioca Bundestaga za Zapadni Balkan, imajući u vidu vaše bosansko poreklo,. Kako tumačite ovu izjavu?

Takve izjave me ne iritiraju, već samo daju do znanja da u BiH ima još dosta toga da se uradi, između ostalog, na demokratskom i poštovanju.

Ja sam nemački parlamentarac sa fokusom na spoljnu i bezbednosnu politiku. Preuzimanjem novog zadatka kao glavni izvestilac moje poslaničke grupe SPD za Zapadni Balkan u Odboru za spoljne poslove Bundestaga, podjednako sam dostupan svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji – uvek pod pretpostavkom daljeg razvoj mira, demokratije i prosperiteta za region, kao i intenziviranje odnosa za bilateralnu saradnju sa Nemačkom.

U prvim nedeljama i mesecima već sam putovao u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Hrvatsku da razgovaram sa raznim predstavnicima politike, biznisa, akademske zajednice, kulture i civilnog društva.

*Nedavni nastup Milorada Dodika i Dragana Čovića na raspravi o BiH na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) u Briselu ocenjen je kao debakl. Obojica ne priznaju to što je država BiH ispoštovala odluku EU da uvede sankcije Rusiji. Kako se takve politike mogu sprečiti pošto se pokazalo da izazivaju podele?

Ova dvojica koje ste pomenuli nisu iskoristili priliku da jasno izraze svoj stav prema Rusiji.

Čović je u Narodnom veću Federacije Bosne i Hercegovine glasao protiv rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. HDZ BiH i SNSD zajednički su blokirali rezoluciju. Dodik je i član Predsedništva Bosne i Hercegovine.

I šta on radi? On radi protiv evropskih principa. Mislim da ga za sve ovo treba najstrože kazniti, ko radi na nefunkcionalnosti BiH zaslužuje sankcije. Vreme je za novu generaciju političara u BiH – mnogo je posvećenih mladih, bilo u Banjaluci, Tuzli ili Mostaru.

*Ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov preti ukrajinskim scenarijem. Kako je nedavno rekao, “Rusija će reagovati ako Bosna i Hercegovina postane članica NATO-a“. S druge strane, Aleksandar Vulin, odlazeći ministar unutrašnjih poslova Srbije, stalno ponavlja da je “srpski svet neophodnost ove generacije“. Kako tumačite sve ovo? S obzirom na opštu situaciju u regionu (Kosovo, Crna Gora, BiH, itd.), da li mislite da ukrajinski scenario preti regionu?

Bosna i Hercegovina je mlada demokratija u srcu Evrope. Ove godine zemlja slavi 30 godina nezavisnosti, ali i pre tri decenije je izbio brutalan rat. Preko dva miliona ljudi je raseljeno, a živote je izgubilo preko 100.000 ljudi – muškaraca, žena i dece.

Nemačka i Evropa ne smeju da zaborave ovaj rat sa svim njegovim razmerama. Zato je toliko važno da ga se setimo – posebno sada, kada ponovo besni rat u Evropi od Putinove vojne invazije na Ukrajinu.

To bi moglo ubrzati sukobe na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. U jeku rata u Ukrajini, moramo nastaviti intenzivno da radimo na demokratizaciji i integraciji zemalja u EU. Osim toga, jasno sam za članstvo BiH u NATO-u.

U zaključku, želeo bih reći da je velika većina ljudi u BiH – bez obzira na nacionalnu pripadnost – umorna od razgovora o secesiji i ratu.

Oni žele da žive zajedno u miru i blagostanju, a mlada generacija bi želela da ima poštenu perspektivu bez obzira na pitanje društvenog, porodičnog ili čak etničko-verskog porekla. Da bi se to desilo, korupciji se mora stati na kraj.

To mora da bude plan – treba da dođu u prvi plan stvarna i hitna politička pitanja koja su ključna za budućnost naroda. To su pitanja otvaranja novih radnih mesta, širenja zdravstvenog sistema i zaštite životne sredine.