Ako bi želeo Kristijan Šmit bi mogao da deblokira Federaciju BiH na jednostavan način

Dovoljno je, piše istraga.ba, da odredbe Ustava Republike Srpske ubaci u Ustav FBiH i Federacija bi, tako, postala mnogo funkcionalniji entitet i nijedna politička partija ne bi mogla blokirati bilo koji proces.

Analizom ključnih odredbi Ustava FBiH i Ustava RS koje se odnose na pojedine pozicije u Federaciji i RS-u očito je da je RS funkcionalniji entitet BiH.

PREDSEDNIK I POTPREDSEDNICI
Federacija BiH

Prema Ustavu FBiH, Federacija ima predsednika i dvoje potpredsednika. Svi moraju biti iz različitih konstitutivnih naroda (Bošnjak, Hrvat, Srbin). Predsednik i potpredsednici Federacije BiH se biraju indirektno. Evo kako to predviđa Ustav FBiH.

“U izboru predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine, najmanje trećina delegata iz klubova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata u Domu naroda mogu kandidovati predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine.

Izbor za predsednika i dva potpredsednika Federacije Bosne i Hercegovine zahteva prihvatanje zajedničke liste tri kandidata za predsednika i potpredsednike Federacije, većinom glasova u Zastupničkom domu, a zatim i većinom glasova u Domu naroda, uključujući većinu kluba svakog konstitutivnog naroda.

Ukoliko ni jedna lista kandidata ne dobije potrebnu većinu u oba Doma, postupak kandidovanja se ponavlja. Ukoliko i u ponovljenom postupku jedan od Domova odbije zajedničku listu, smatraće se da su kandidovane osobe izabrane prihvatanjem liste u samo jednom Dom”, propisuje Ustav Federacije.

Dakle, da bi neko bio kandidovan za (pot)predsednika Federacije BiH mora prikupiti najmanje šest potpisa u Klubu konstitutivnog naroda koji ga kandiduje.

Tek kada skupi tih šest potpisa, oba doma Parlamenta Federacije BiH odlučuju o njegovoj kandidaturi (Kristijan Šmit namerava ovaj broj podići na sedam ili osam). Predsednik i potpredsednici Federacije BiH direktno učestvuju u izboru Vlade Federacije.

“Predsednik Federacije, uz saglasnost oba potpredsednika Federacije, imenuje Vladu Federacije nakon konsultacija sa premijerom ili sa kandidatom za tu funkciju.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je izabrana, nakon što je njeno imenovanje potvrdio većinom glasova Zastupnički dom Federacije. Svako upražnjeno mesto popunjava se istim postupkom”, piše u Ustavu FBiH.

Dakle, da bi Vlada Federacije BiH bila izabrana, pre svih se moraju usaglasiti i predsednik i potpredsednici Federacije BiH.

Republika Srpska

Za razliku od predsednika i potpredsednika Federacije BiH koji se biraju indirektno i na komplikovan način, predsednik i potpredsednike Republike Srpske se biraju neposredno, na izborima.

“Predsednik Republike i potpredsednici Republike direktno se biraju sa liste kandidata za predsednika Republike Srpske, tako što je za predsednika izabran kandidat koji ostvari najveći broj glasova, a za potpredsednike su izabrani kandidati iz druga dva konstitutivna naroda koji imaju najveći broj glasova iza izabranog predsednika Republike”, piše u Ustavu Republike Srpske.

Dakle, za izbor predsednika i potpredsednika Republike Srpske uopšte nije presudno koji narod daje podršku određenom kandidatu, već se izbori odvijaju po građanskom modelu – ko skupi više glasova postaje predsednik RS, dok su njegovi potpredsednici oni koji skupe najviše glasova iz druga dva konstitutivna naroda.

U Federaciji BiH premijera i Vladu predlaže predsednik FBiH uz saglasnost svojih potpredsednika.

U Republici Srpskoj to nije slučaj. Predsednik Republike Srpske odlučuje sam o mandataru Vlade RS i stav njegovih potpredsednika iz druga dva konstitutivna naroda upopšte nije relevantan.

“Dva potpredsednika Republike pomažu predsedniku Republike u obavljanju poslova koje im poveri predsednik Republike”, piše u Ustavu Republike Srspke.

ZAKONODAVNA VLAST
Parlament Federacije BiH

Zakonodavnu vlast, piše u Ustavu FBiH, u Federaciji Bosne i Hercegovine će vršiti Zastupnički dom i Dom naroda. Svi zakoni moraju dobiti podršku oba doma Parlamenta Federacije BiH.

Zastupnički dom broji 98 zastupnika, među kojima mora biti najmanje po četiri zastupnika iz reda sva tri konstitutivna naroda. Poslanici u Predstavničkom domu biraju se demokratskim putem na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, na teritoriji cele Federacije.

Svaki birač ima pravo da glasa za bilo koju registrovanu stranku. Dom naroda FBiH sastoji se od pedeset osam delegata, i to po sedamnaest delegata iz reda svakog od konstitutivnih naroda i sedam delegata iz reda ostalih, s tim da ostali nemaju pravi na vitalni nacionalni interes.

„Delegate Doma naroda biraju kantonalne skupštine iz reda svojih delegata proporcionalno nacionalnoj strukturi stanovništva. Broj delegata za Dom naroda koji se biraju u svakom kantonu srazmeran je broju stanovnika kantona, s tim što se broj, struktura i način izbora delegata utvrđuju zakonom.

U Domu naroda biće najmanje jedan Bošnjak, jedan Hrvat i jedan Srbin iz svakog kantona koji imaju najmanje jednog takvog zastupnika u svom zakonodavnom telu.

Delegate Bošnjake, Hrvate i Srbe iz svakog kantona biraju zastupnici iz reda tog konstitutivnog naroda u skladu sa izbornim rezultatima u zakonodavnom telu tog kantona, a izbor delegata iz reda ostalih urediće se zakonom”, piše u Ustavu Federacije BiH.

Delegati doma naroda Federacije BiH biraju deset delegata u Klubu Hrvata i Bošnjaka Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Svaki klub konstitutinih naroda u Domu naroda FBiH može pokrenuti pitanje vitalnog nacionalnog interesa.

Parlament Republike Srpske

U Republici Srpskoj zakonodavnu vlast čini Narodna skupština Republike Srpske i Veće naroda RS. Međutim, zakone usvaja isključivo Narodna skupština, dok Veće naroda ne razmatra zakone, već samo može pokrenuti pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa.

“Narodna skupština: odlučuje o promeni Ustavam donosi zakone, druge propise i opšte akte“, piše, pored ostalog, u Ustavu RS.

Za razliku od Federacije gde delegati iz Doma naroda biraju delegate (Bošnjake i Hrvate) u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, državne delegate (Srbe) bira Narodna skupština Republike Srpske.

U Ustavu RS je dalje navedeno da će se “Zakoni ili drugi propisi ili akti koje izglasa Narodna skupština dostaviti i razmatrati od strane Veća naroda ako se isti odnosi na vitalni interes“.

Veće naroda ima po osam članova iz svakog konstitutivnog naroda i četiri člana iz reda Ostalih. Ostali imaju pravo da ravnopravno učestvuju u postupku većinskog glasanja. Članove Veća naroda bira odgovarajući klub poslanika u Narodnoj skupštini.

U slučaju da broj članova jednog kluba delegata u Veću naroda bude veći od broja predstavnika u odgovarajućem klubu Narodne skupštine, dodatni broj delegata će birati klub koji će se formirati u tu svrhu iz reda odbornika u skupštinama opština u Republici Srpskoj.

Vitalni nacionalni interesi konstitutivnih naroda su definisani na sledeći način: ostvarivanje prava konstitutivnih naroda da budu adekvatno zastupljeni u zakonodavnim, izvršnim i pravosudnim organima vlasti; identitet jednog konstitutivnog naroda; ustavni amandmani; organizacija organa javne vlasti; jednaka prava konstitutivnih naroda u procesu donošenja odluka;obrazovanje, veroispovest, jezik, negovanje kulture, tradicije i kulturno nasleđe; teritorijalna organizacija; sistem javnog informisanja i druga pitanja koja bi se tretirala kao pitanja od vitalnog nacionalnog interesa ukoliko tako smatra 2/3 jednog od klubova delegata konstitutivnih naroda u Veću naroda.

U pitanju je, dakle, isti katalog kao u Federaciji BiH. No, postoji jedna bitna razlika i njome ćemo se baviti u nastavku.

SUDSKA VLAST

Ustavni sud Federacije BiH

Ustavni sud sastoji se od devet sudija, od kojih su najmanje po dva iz reda sva tri konstitutivna naroda i jedan iz reda Ostalih. Sudije Ustavnog suda Federacije BiH predlaže predsednik Federacije BiH uz saglasnost potpredsednika.

Od imenovanih sudija bira se veće za vitalni interes koje broji šest sudija (po dva iz reda sva tri konstitutivna naroda).

Kada dve trećine delegata iz kluba nekog od konstitutivnih naroda pokrene pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa, onda Ustavni sud FBiH 2/3 većinom utvrđuje da li su ispunjeni formalni uslovi za razmatranje merituma. O meritumu odlučuje Veće za zaštitu vitalnog interesa.

“U slučaju da proceduru prema ovom amandmanu pokrene 2/3 većina jednog od klubova, potreban je glas najmanje dvojice sudija da bi Sud odlučio da se radi o vitalnom interesu”, piše u Ustavu Federacije BiH.

Dakle, da bi bilo utvrđeno pitanje vitalnog interesa, dovoljno je da dvoje od šest članova Ustavnog suda FBiH koji su članovi Veća za vitalni interes to utvrdi.

Ustavni sud Republike Srpske

I Ustavni sud Republike Srpske broji devet sudija. Za razliku od Federacije, sudije Ustavnog suda RS predlaže samo predsednik Republike Srpske i ne trebaju mu saglasnosti potpredsednika.

I u ovoim sudu postoji Veće za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske osniva se kako bi odlučivalo o pitanjima vitalnog interesa u proceduri opisanoj u Amandmanu LHHHII.

Ovo veće razmatra sva pitanja koja su od vitalnog interesa.

Veće za zaštitu vitalnog interesa sastoji se od sedam članova, dva iz svakog konstitutivnog naroda i jedan član iz reda Ostalih. Sudije bira Narodna skupština Republike Srpske i Veće naroda.

Kada 2/3 delegata pokrene pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa Ustavni sud RS dvotrećinskom razmatra da li su ispunjeni formalni uslovi.

No, kada se treba odlučivati o meritumu, situacija je, u odnosu na Ustavni sud FBiH potpuno drugačija. U FBiH, podsećamo, vitalni interes može proglasiti dvoje sudija. U Republici Srpskoj, pak, Poslovnik o radu Ustavnog suda RS propisuje nešto drugo.

“Veće o vitalnom interesu u meritumu odlučuje donošenjem odluke dvotrećinskom većinom svih članova veća”, piše u Poslovniku.
Dakle, u FBiH dovoje sudija može nešto proglasiti vitalnim nacionalnim interesom nekog naroda, dok u Republici Srpskoj to mora proglasiti šestoro sudija.

Tako dolazimo u situaciju da je skoro pa nemoguće u RS utvrditi ugrožavanje vitalnog nacionalnog interesa. No, OHR-u to nije problem. Kristijan Šmit se fokusira na Ustav FBIH kako bi situaciju dodatno zakomplikovao, ocenjuje istraga.ba.