Aktivisti u Budvi: Borba za sećanja na žrtve ruskog terora

Tog dana, odabranog kao uvod u 30.oktobar koji je u Rusiji, iako samo formalno, Dan političkih zatvorenika, okupljeni naglas čitaju imena ljudi koje je sovjetski režim proterao, uhapsio ili pogubio.

Poslednjih godina se njima dodaju i imena sadašnjih političkih zatvorenika u Rusiji, kaže Aleksandar iz Moskve za Radio Slobodna Evropa (RSE), jedan od učesnika „Vraćanja imena“ u Budvi.

Time im se, kako kaže, šalje poruka da nisu zaboravljeni:

„Represivna vlast uvek želi da sakrije žrtve, da budu zaboravljene, a ovim pokazujemo da niko neće biti zaboravljen. I sadašnji politički zatvorenici će se pamtiti, kao što pamtimo one iz sovjetske ere“.

„Vraćanje imena“ je pokrenula ruska grupa za ljudska prava Memorijal pre 17 godina.

„Danas, kada propaganda u Rusiji i mnogim drugim zemljama pažljivo pokušava da izbriše i kontroliše sećanje na teror kako bi opravdala savremenu represiju i ratne zločine, važnije je nego ikada izvesti ovu akciju“, kažu u Memorijalu.

Memorijal je od 2021 zabranjen u Rusiji.

Na pitanje zašto je danas važno govoriti o sovjetskim vremenima, Aleksandar odgovara da se možda sve ovo ne bi dešavalo da više pamtimo.

On smatra i da današnja Rusija ima sličnosti sa nekadašnjim staljinističkim Sovjetskim Savezom, ali da su neke stvari čak i gore:

„Na primer, maksimalna kazna političkih zatvorenika nakon Staljinove smrti je bila 15 godina, a sada mnogi dobijaju 20, 25 godina, ili više. Iako su brojke žrtava iz tog vremena gore nego danas, mi zasigurno idemo u tom pravcu“.

I dvadesetjednogodišnja Veronika vidi sličnosti u represiji iz 30-ih godina prošlog veka u njenoj zemlji i one današnje:

„I tada i sada diktatorska moć pokušava da ućutka glasove protiv i zadrži moć okrutnim metodama. I sada, kao i tada, strada veliki broj ljudi, pate u zatvorima“.

Ova studentkinja kaže da su okupljanja poput „Vraćanja imena“ važna, jer se u Rusiji malo govori o tamnoj strani njene istorije.

„Posebno je period Sovjetskog Saveza kontradiktoran, ali u našim istorijama je premalo reči o žrtvama tog perioda. Ni današnji teror, kao ni onaj staljinistički, ne sme biti zaboravljen. Ljudski život je najveća vrednost i niko nema pravo da ga ugrožava“, kaže za RSE.

Zašto su važni 29. i 30. oktobar

„Vraćanje imena“ se organizuje uoči Dana političkih zatvorenika, kojeg su pre pola veka inicirali disidenti Kronid Ljubarski i Oleksij Murženko, u vreme dok su i sami izdržavali kaznu.

Uz ostale zatvorenike radnih logora, organizovali su štrajk glađu u znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima i disidentima SSSR-a.

U arhivima Memorijala piše i da su krajem oktobra 1989. njihovi aktivisti održali jedan od prvih protesta u znak sećanja na žrtve sovjetskog državnog terora, kada su ljudskim lancem opkolili zgradu KGB-a.

Godinu kasnije je u Moskvi podignut Solovecki kamen, prvi spomenik žrtvama državnog terora u SSSR-u, a Vrhovni sovjet Rusije je 1991. odredio 30. oktobar kao dan sećanja na žrtve političke represije.

No, kako je ruska vlast tokom prethodnih par decenija postajala sve represivnija, simbol 30. oktobra se sve više fokusirao na današnje političke zatvorenike.

Zato je Memorijal za „Vraćanje imena“ izabrala 29.oktobar, uoči Dana političkih zatvorenika.

„Današnjim političkim zatvorenicima, za koje izražavamo solidarnost 30. oktobra, potrebna je sloboda, a onima pogubljenim tokom sovjetke ere potrebno je sećanje“, kaže se u proglasu Memorijala.

Ta organizaciji je, uz još dva predstavnika civilnog sektora iz Belorusije i Ukrajine 2022.godine dobila Nobelovu nagradu za mir.

Prethodno ju je, nakon trodecenijskog rada, ruski Vrhovni sud zatvorio krajem 2021, s obrazloženjem da je prekršila kontroverzni zakon o „stranim agentima“.

Ipak, organizacija i danas deluje u inostranstvu, a „Vraćanje imena“ u Budvi su organizovali u saradnji sa fondacijom Prištanište, koja pomaže ruskim i ukrajinskim izbeglicama.