Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOVU regiji Zapadnog Balkana ponovo se rasplamsavaju napetosti. Rezolucija UN-a o genocidu u Srebrenici sada izaziva kontroverze. Srpski političari taj dokument vide kao svaljivanje kolektivne krivice na njihov narod, piše Dojče vele.
Simbolika je bila preteća: Milorad Dodik, vođa bosanskih Srba i predsednik Republike Srpske (RS), dela Bosne i Hercegovine kojim dominiraju Srbi, najavio je sredinom aprila i to pred najvišim beogradskim zvaničnicima da ne vidi „smisao ostanka u Bosni“.
„Ići ćemo u nezavisnost“, rekao je Dodik. Istovremeno je tvrdio, kao što to često ponavlja, da u Srebrenici nije bilo genocida.
No, sada su Ruanda i Nemačka u UN predložile rezoluciju kojom bi Generalna skupština UN-a 11. jul trebalo da proglasi međunarodnim Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Predstavnici vlade Srbije i RS-a žestoko se protive ovoj rezoluciji jer smatraju da će ona kolektivno obeležiti srpski narod kao krivca.
Uznemirujuće su Dodikove spekulacije o tome kako postupati s 150.000 povratnika u RS, dakle s onim bosanskim muslimanima koji su prognani tokom rata koji je trajao od 1992. do 1995. a koji su se nakon njegovog okončanja vratili na svoja ognjišta.
Nakon što je nedavno izjavio da bi bosanski muslimani, koji čine preko 50 posto stanovništva Bosne i Hercegovine, trebali da žive na 25 posto teritorija, Dodik je upozorio da bi u slučaju usvajanja UN-rezolucije o Srebrenici jedina opcija bila mirno otcepljenje od Bosne i Hercegovine.
„Ljudi u RS-u su ljuti i neće prihvatiti život s bosanskim muslimanima“, rekao je Dodik.
Negiranje genocida deo Dodikovog repertoara
Dodikova izjava o 25 posto teritorija na kojem bi trebalo da žive Bošnjaci u BiH podseća na retoriku koja je prethodila etničkim čišćenjima u ratu u BiH.
Sistemski i dobro planirani masovni zločini imali su za cilj brzo eliminisati sve što nije bilo srpsko u širokim delovima Bosne i Hercegovine.
Ti su zločini pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) dokumentovani, dokazani, a u slučaju Srebrenice kvalifikovani kao genocid.
Tako zakon Bosne i Hercegovine predviđa kazne zatvora za negiranje genocida, Dodik je upravo to negiranje uključio u svoj repertoar. Sredinom aprila uz prisustvo predsednice parlamenta Srbije Ane Brnabić, održao je masovni skup u Banja Luci, na kojem je okupio na hiljade Srba, i ponovo negirao genocid u Srebrenici.
Svoj je govor završio uzvikom: „Živela Rusija!“
Putovanje u Rusiju
Nekoliko dana kasnije Dodik je zajedno sa svojim stranačkim kolegom Nenadom Nešićem, koji je i ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine, otputovao u Rusiju.
Tamo su se obojica sastali, između ostalih, s presedavajućiom ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajem Patruševim.
Dodik i Nešić su, s osmesima na licu, objavili fotografiju iz avion na kojoj pokazuju „tri prsta“ – što je simbol srpskog etno-nacionalizma. Nešić je nedavno izjavio na srpskoj televiziji: „Moja zemlja je Srbija. Moja zemlja je Republika Srpska. Tačka!“
Zanimljivo je da uprkos svim kršenjima Dejtonskog sporazuma, koji je donet 1995. godine, čuvar tog mirovnog ugovora – visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit – ćuti.
Još u septembru 2023. Schmidt je Dodiku pretio „ozbiljnim posledicama“ ako nastavi s eskalacijom krize.
No, bez obzira što Dodik nastavlja sa svojim secesionističkim stremljenjima, Šmit ćuti. Beogradsku vlast Šmit redovito ocjenjuje korisnom za mirovni proces, što graniči s besmislicom.
Pripreme za najgori scenario
EUFOR – mirovne trupe, koje je EU angažovao kako bi osigurao sprovedbu Dejtonskog sporazuma, trebale bi sada intenzivnije patrolirati područjima na kojima žive povratnici.
U tu svrhu esencijalno je povećanje ovih trupa. 150.000 potencijalnih žrtava, koje su već jednom prošle kroz pakao, bivši i u međuvremenu preminuli britanski visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu lord Pedi Ešdaun svojevremeno je nazvao „najjadnijima među jadnima“.
Pretnja i ponovno traumatiziranje povratnika od strane Dodika su neminovni. Zapad bi trebao delovati preventivno kako bi, ukoliko bi nastupio najgori scenario, spasio te ljude, na primer, uz pomoć vojno osiguranih zaštitnih zona, mogućih akcija evakuacije i putem zona zabrane leta.
Ovaj scenario može zvučati nerealno, ali oni koji su preživeli srpske masakre iz proleća 1992. godine žive u atmosferi straha.
Taj strah je itekako stvaran, kada srpske četničke postrojbe svake godine nekažnjeno slave svoje masakre u Višegradu, kada Putinova nacionalistička bajkerska banda „Noćni vukovi“ defilira kroz RS, a predsednik RS-a negira genocid.
Potencijal za eskalaciju
Za vrhovnog zapovednika NATO-a za Evropu (SACEUR) generala Kristofera Kavolija situacija je ozbiljna.
Pred američkim Kongresom on je 17. aprila rekao: „Situacija na Zapadnom Balkanu se pogoršala. Etničke napetosti u BiH imaju potencijal da eskaliraju.“
RS, prema rečima generala Kavolija, pokušava „oslabiti autoritet države“ i odnose s EU-om i NATO-om, istovremeno održavajući tesne veze s Rusijom.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je izrazio duboku zabrinutost zbog „kontinuirane separatističke politike“ u Bosni i Hercegovini.
Ana Brnabić je izjave generala Kavolija ocenila „uznemirujućom porukom“ i zapretila: „To će biti presedan ako proguraju rezoluciju o Srebrenici u UN. Otvoriće Pandorinu kutiju. Neka im Bog svima pomogne s onim što će to izazvati.“
Sada je na slobodnom Zapadu da poduzme mere kako bi spasio jedan od najuspješnijih mirovnih projekata od vremena Maršalovog plana.
NATO je u septembru 2023. godine na Kosovu impresivno dokazao kako se sukob može ugasiti u roku od nekoliko dana. Zapad bi sada trebao delovati preventivno, kako bi spasio Bosnu i Hercegovinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
