Ambasadori Kvinte sa članovima rukovodstva oba doma parlamenta BiH o rešavanju krize u zemlji

Razgovarano je o mogućnostima da u Parlamentarnoj skupštini BiH bude donet zakon o zabrani negiranja genocida i ratnih zločina, kao i svih oblika govora mržnje.

Taj zakon je krajem jula ove godine nametnuo bivši Visoki predstavnik Valentin Incko, a iz OHR tada je saopšteno da zakon stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi i biće na snazi sve dok ih Parlamentarna skupština BiH ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i dodatnih uslova.

Posle nametanja ovog zakona, predstavnici RS počeli su da bojkotuju rad institucija BiH.

Ambasadori i predstavnici država Kvinte danas su podsetili i na sadržaj pisma koje je Visoki predstavnik Kristijan Šmit uputio Parlamentarnoj skupštini BiH 9. decembra ove godine, ocenivši ga kao šansu da se u oba doma Parlamentarne skupštine BiH otvori dijalog u vezi sa ovim zakonom i kao priliku da parlament preuzme odgovornost i usvoji zakon, koji bi bio u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

To bi, naveli su, omogućilo da se povuku izmene Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo bivši visoki predstavnika Valentin Incko.

Ambasadori i predstavnici država Kvinte, pozvali su da se što pre formira radna grupa u parlamentu BiH, koja bi se bavila izradom predloga zakona o zabrani negiranja genocida i ratnih zločina, ali i pitanjem izrade predloga zakona o državnoj imovini, na šta je takođe pozivao Šmit.

Pozvali su i na otvaranje konstruktivnog dijaloga unutar institucija BiH, te ponudili podršku i pomoć država članica Kvinte i EU u traženju kompromisa i konsenzusa oko ovih otvorenih pitanja.

Predsedavnici rukovodstava Predstavničkog doma i Doma naroda BiH Denis Zvizdić (Narod i pravda), Nebojša Radmanović i Nikola Špirić iz SNSD-a, Borjana Krišto i Lidija Bradara iz HDZ BiH, te Asim Sarajlić iz SDA izneli su različita viđenja mogućih rešenja u vezi sa donošenjem zakona o negiranju genocida i ratnih zločina.

Složili su se oko toga da nije sporan sadržaj nametnutih izmena Krivičnog zakona, kao i oko potrebe otvaranja unutrašnjeg političkog dijaloga i u vezi sa ovim zakonom, kao i u vezi sa zakonskim regulisanjem pitanja državne imovine.

Predstavnici rukovodstava oba doma parlamenta BiH izrazili su nadu da će današnji sastanak doprineti bržem postizanju kompromisa oko svih otvorenih političkih pitanja i stabilizaciji ukupne političke situacije u BiH i regionu.