Analitičari: Formiranje Vlade u Crnoj Gori neće ići ni lako ni brzo

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović dao je 10. avgusta mandat za sastav nove vlade lideru Pokreta Evropa sad (PES) Milojku Spajiću navodeći da je tokom konsultacija sa predstavnicima političkih stranaka dobio uverenje da ga podržava 44 od 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.

„Postoji nekoliko nivoa problema – prvi u princpima koje je izneo Pokret Evropa sad koje su navodno svi podržali, ali znamo da jedan deo političkih partija suštinski ne podržava dobar deo tih principa. To je prvi nivo problema, koji na dugi rok može praviti velike probleme kod funkcionisanja takve Vlade. Ipak, veći deo problema trenutno je oko raspodele vlasti jer su apetiti svih tih političkih subjekata preveliki i žele da uzmu veći deo kolača nego što im pripada, a da ne govorimo o tome što nema ljudi koji su kvalifikovani da obavljaju te pozicije“, kazao je izvršni direktor BIRN-a Crne Gore Vuk Maraš za Betu.

On veruje da će veliku ulogu prilikom formiranja vlade imati raspodela mesta „po dubini“ odnosno politička zapošljavanja.

„Biće vrlo zanimljivo da vidimo kako će mandatar Milojko Spajić da pomiri obećanja građanima koja je dao kada je reč o meriokratiji sa jedne strane i interese svih političkih stranaka sa kojima Spajić pregovara, a kojima je jedan od najvažnijih ciljeva da se dokopaju tih mesta po dubini uključujući javna preduzeća“, kazao je on.

Kako je dodao, koaliciju koju čine bivši konstituenti DF deo zapadnih partnera vidi kao problem, a ne rešenje i to je razlog zašto su javno izrazili protivljenje da oni budu deo nove vlasti dominatno ukazujući da je Crna Gora članica NATO i da se očekuje da bude partner Alijansi u punom kapacitetu, posebno kada je reč o usaglašenosti državne politike sa stavom NATO-a po pitanju agresije Rusije na Ukrajinu.

„Neke političke strukture u Crnoj Gori međutim na invaziju gledaju na drugačiji način koji je blizak ruskoj državnoj politici“, kazao je on.

Maraš smatra da takav stav nije mešanje zapada u unutrašnja pitanja već je to konsultovanje partnera jer se očekuje da Crna Gora ispunjava svoje obevaze kao što ti čine i druge članice tog saveza.

„Crna Gora ne može sebi dozvoliti da ljudi koji su na najznačajnijim pozicijama budu oni za koje postoji sumnja da će informacije deliti sa onim subjektima koji nisu deo tog partnerstva“, kazao je on.

Docentkinja na Univerzitetu Donja Gorica Nikoleta Đukanović veruje da će Spajićev uspeh zavisiti od koncepta vlade, koji bude zagovarao s obzirom na to da crnogorski političari lakše ostvaruju konsenzus oko podele resora nego oko programskog okvira i ciljeva buduće vlade.

„Razlike među potencijalnim konstituentima su velike, ali ne treba zaboraviti da one imaju ključnu zajedničku karakteristiku, a to je doći do pozicija vlasti koje je ranije imala Demokratska partija socijalista (DPS) kako bi nastavili njihove prakse zloupotrebe resursa i mogućnosti za zapošljavanje kadrova. Verujem da se u to uverila većina ljudi u Crnoj Gori u poslednjih par godina, iz eksplicitnih primera implementacije vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou“, rekla je Đukanović za Vijesti.

S druge strane, kako je dodala, smatra da se principi koje je PES predstavio tokom neformalnih pregovora o sastavljanju nove Vlade kose s predizbornim obećanjima partija sa kojima Spajić pregovara.

„Uostalom, bilo bi vrlo interesantno videti kako bi partije uspele da naprave balans između poštovanja ovih principa i pripremanja za naredne izbore s aspekta njihovih budućih obećanja“, kazala je.

Pokret Evropa Sad je osvojio najviše mandata na junskim izborima, 24 od 81 poslaničkog mesta.

Predsednik Milatović je kazao da su konsultacije koje je obavio Spajić sa svim političkim subjektima pokazale da postoji opšti konsenzus sa svim političkim subjektima i odnosi se na ubrzanje EU integracija, borbu protiv kriminala i korupcije i poboljšanje životnog standarda.

Niko od učesnika konsultacija ne dovodi u pitanje članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, kazao je Milatović.

„Od svih političkih subjekata tražio sam eksplicitno da se izjasne da li podržavaju nekog kandidata za mandatara za sastav 44. vlade i iskristalisao se Spajić. Njega su podržali politički subjekti koji u zbiru imaju 44 poslanička mesta u parlamentu Crne Gore“, kazao je Milatović.

Pojasnio je da su to poslanici PES-a, Demokratske Crne Gore Alekse Bečića, Socijalističke narodne partije i manjinskih stranaka.

Dodao je i da je „određen broj subjekata“ iz koalicije okupljenje oko bivšeg Demokratskog fronta iskazao spremnost da podrži Spajića nakon dogovora o vladi.

Spajić se od početka pregovora javno ne oglašavaa.

On je tokom jula vodio neformalne i formalne pregovore o novoj vladi sa svim parlamentarnim partijama i koalicijama, osim sa Građanskim pokretom URA, kog optužuje za kreiranje predizborne afere „Do Kvon“ i plasiranje tvrdnji da je južnokorejski begunac, osumnjičen za prevare na tržištu kriptovaluta, finansirao kampanje Poktera Evropa sad.

Te tvrdnje su negirali PES i Do Kvon.

Spajić je u formalne pregovore uključio prosrpsku koaliciju nedavno rasformiranog Demokratskog fronta (DF).

SAD su ranije saopštile da taj savez „ne može biti partner Vašingona“, te da očekuju „stabilnu vladu privrženu evroatlanskim vrednostima“.

Za sada medjutim nije poznato ko će činiti novu izvršnu vlast i kada će vlada biti formirana.

Deo političkih pregovora je i pitanje novog rukovodstva Skupštine Crne Gore.

Novi saziv je konstituisan 27. jula, kada su verifikovani mandati poslanicima, ali nije izabrano skupštinsko rukovodstvo.

Mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i predloži program rada buduće vlade.