Analiza: Crna Gora ne treba da ulazi u inicijativu Otvoreni Balkan

Postojeći mehanizmi ekonomske integracije šest država Zapadnog Balkana u kojima Crna Gora već učestvuje dobra su osnova za nastavak regionalnih integracija i prednost treba dati Berlinskom procesu kao krovnoj za sve regionalne inicijative a ne projektu Otvoreni Balkan, navodi se u analizi koju je pripremilo Ministarstvo evropskih poslova Crne Gore.

„Imajući u vidu da je Otvoreni Balkan jošu eksperimentalnoj fazi, bez konkretnih podataka o uspešnosti projekta Crna Gora ne bi trebalo da donosi odluku o priključenju. Kao što smo već napomenuli, do podataka je nemoguće doći jer sporazumi u dve države koje učestvuju, još nisu ni ratifikovani“, navodi se u tekstu.

U analizi koju je pripremila ministarka Jovana Marović, koja je danas podnela ostavku na tu funkciju, ističe se da „treba pažljivo posmatrati i vršiti procenu rizika i benefita za crnogorsku privredu i društvo“ kada je reč o eventualnom priključenju Crne Gore Otvorenom Balkanu.

„Tek ostaje da se vidi u kojoj meri će ID broj Otvorenog Balkana funkcionisati i na koji način će nove migracije uticati na region“, dodala je Marović u analizi.

U analizi „O prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Otvoreni Balkan“, navodi se da je uklanjanje svih granica u regionu rizičan potez imajući u vidu postojanje tzv. Balkanske rute kojom se vrše različite kriminalne aktivnosti.

U dokumentu se ističe da je inicijativa Otvoreni Balkan postavljena na ambicioznoj agendi stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta po uzoru na jedinstveno tržište EU ali i da se podudara sa postojećim regionalnim okvirom za saradnju koji je uspostavljen Berlinskim procesom.

Podvlači se da inicijativa poput Otvorenog Balkana može izgledati primamljivo, „konstantno je vođena od strane tri lidera koji uvek ponavljaju da se radi o ekonomskom projektu koji nema veze sa različitim političkim stavovima ili pak geopolitičkim interesima“.

Lideri obećavaju da će ekonomski benefiti građanki i građana pomoći prevazilaženju bilo kakvih istorijskih ili savremenih političkih problema, a sve sa ciljem da države spremno zakorače u EU.

Analiza se dotiče i kriminalnih aktivnosti i potencijalnih opasnosti koje bi bile pojačane ukidanjem granica.

„Tzv. Balkanska ruta je i dalje žila kucavica organizovanog kriminala u regionu, a politička nespremnost da se države izbore sa korupcijom otežava svaki napredak“, navodi se u analizi koja je objavljena na 26 strana.

Autorka analize, potpredsednica Vlade, ministarka evropskih poslova i potpredsednica GP URA Jovana Marović podnela je ostavku na te tri funkcije i o tome je danas obavestila predsednicu Skupštine Danijelu Đurović.

U dopisu je kao razlog navela izglasavanje nepoverenja vladi premijera Dritana Abazovića. Poverenje je vladi u Parlamentu uskraćeno 19. avgusta.

Odluku o podnošenju ostavke na navedene funkcije Marović je objavila i na zvaničnom Fejsbuk nalogu.

Ona je objavila link na kome je dostupan dokument „Analiza o prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Open Balkan’“, koji je izradilo Ministarstvo evropskih poslova (MEP).

Ranije danas Pobjeda je objavila da Dokument „Analiza o prednostima i manama učešća u regionalnoj inicijativi ‘Open Balkan'“,skinut je sa dnevnog reda zajedničke Komisije za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku i Komisije za ekonomsku politiku i finansijski sistem, na zahtev ministra pravde Marka Kovača, uz obrazloženje da o tome prethodno treba da se izjasni uži kabinet premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.

Pobjeda je navela da su Marović i njen tim iz MEP-a bili pod jakim političkim pritiskom da mišljenja iz analize ne budu dostupna javnosti.

Abazović podržava ulazak Crne Gore u inicijativu Otvoreni Balkan, dok se jedan deo javnosti oštro protivili smatrajući tu inicijativu lošom zamenom za Evropsku uniju i Berlinski process.

Otvoreni Balkan su 2019. pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, navodeći da im je cilj unapređenje slobode kretanja roba, usluga i ljudi.