Andrija Mandić o sinu koji radi u EPCG u Srbiji: Ni centa ne zarađuje ovde u Crnoj Gori, nalazi se na najnižnoj lestvici, plata mu je 1.000 evra

Mandić je, između ostalog, rekao da je potrebno u određenim elementima menjati Zakon o krivičnom postupku (ZKP), te da u njemu ima puno nedostataka, “ali da se ZKP-om ne mogu prikrivati slabosti sudstva”.

„Šta treba mijenjati u ZKP-u? Sama ročišta. Imamo da se otkazuje ročište jer jednom od tri advokata jedan nije došao na ročište. U tom dijelu treba mijenjati ZKP. To pravo na odbranu ne treba da opstruira suđenje. To je ono što treba mijenjati“, rekao je, između ostalog, on.

Još raspravljaju o produženju roka, samim tim jer je to, kako kaže, diskutabilno. Ne misli da je u Crnoj Gori dobra bezbednosna situacija.

„Moram vam reći da sa tolikim brojem ljudi koji pripadaju org.kriminalnim strukturama, kada sagledate to što je sve isprepletano, sada borba protiv organizovanog kriminala traje, ali je organizovani kriminal 30 godina puštio jake korjene. To nije lako isčupati. Stvari treba adresirati na pravo mjesto. Organizovani kriminal nije samonikla organizacija, već ga je uspostavila državna vlast i služba bezbjednosti. Sve kriminalne organizacije u Crnoj Gori stvorene su od strane tajne policije po nalogu tadašnjih političara kojima je trebao šverc cigara i laka zarada. To je istina od koje treba poći. Ako krenete u čupanje tih korijena, onda krenite od ljudi koji su to osmislili“, rekao je on.

U uslovima kakvi su bili 2020. godine niko, kaže, nije mogao da stekne bogatstvo. Sve preko toga, kako kaže, nije rezultat otkrića interneta, već su to sve rezultati „belog, žutog ili cigareta“.

„U tom trouglu ko je zarađivao novac i gradio sreću, to ne može na dobro da izađe“, rekao je on i dodao da pravda treba pravilno da bude distribuirana prema svakom građaninu u državi.

Na pitanje da li smatra da je praksa političkog zapošljavanja ne nastavljena, nego usavršena, Mandić kaže da je mnogo ljudi bilo na birou rada po partijskoj i nacionalnoj pripadnosti.

„Zapošljavali su se oni koji nisu pripadali bivšem režimu a nalazili su se na birou. Nisu se zapošljavali na neka rukovodeća i funkcionerska mjesta. To su ljudi koje vidite na krovovima, koji postavljaju solarne panele ili rade neke teške poslove, postavljaju stubode, stavljaju dalekovode… Ne vidim da je neko od tih ljudi dobio prestižno mjesto koje znači mnogo novca, niti vidim da je neko svog bliskog stavio kao vlasnika hidrocentrale, niti vidim da je vlasnik hotela, da grade neke svoje kuće“, kazao je, između ostalog, Mandić.

Na pitanje novinarke šta je njegovo sina preporučilo da se zaposli u EPCG u Srbiji, Mandić kaže da ga je preporučilo to što je magistar, i da on ima pravo da radi kao što rade i sinovi drugih ljudi.

„Moj sin radi u Beogradu u kompaniji čiji je vlasnik EPCG, ali koja posluje na tržištu Srbije. Ni centa ne zarađuje ovdje u Crnoj Gori, nalazi se na najnižnoj ljestvici, nije nikakav rukovodilac, nego običan činovnik u toj firmi. Sve se svelo na to da je moj sin zaposlen koja je vlasništvo Crne Gore sa sjedištem u Beogradu, a mislim da mu je plata oko 1.000 eura. Jedino u mojoj porodici, ko radi u nekom javnom preduzeću ili državnoj instituciji, to je moj sin. Supruga radi u kompaniji koja je u vlasništvu Srbije, Mtelu, moja sestra takođe, nisu mogli da se zaposle u vremenu DPS-a a željele su to“, zaključio je Mandić.

Voleo bi, dodaje, da vidimo kako se zapošljavalo pre 2020.