AP: Izbori bi mogli odrediti put Crne Gore ka Evropskoj uniji

Oko 542.000 birača ima pravo da bira između 15 stranaka i koalicija koje predlažu kandidate – od grupa koje su čvrsto prozapadne do onih koje su prosrpske i proruske.

Izbori će biti prvi u Crnoj Gori posle više od 30 godina na kojima se ne pojavljuje Milo Đukanović koji je skoro neprekidno bio premijer ili predsednik od 2001. On je izgubio predsedničke izbore u aprilu i u politici otišao u pozadinu.

Ankete i analitičari predviđaju da će centristički pokret „Evropa sada“, na čelu sa finansijskim stručnjakom Milojkom Spajićem i aktuelnim predsednikom Republike Jakovom Milatovićem, najverovatnije biti najveći dobitnik glasova, ali bez dovoljno mesta u parlamentu da samostalno formira vladu.

Spajić (37), bivši ministar finansija koji je 2021. godine napravio ekonomske reforme koje su uključivale povećanje prosečnih plata, sada obećava dalja povećanja plata, kao i sedmočasovni radni dan umesto sadašnjih osam sati.

„Veoma sam zainteresovan za realizaciju plana kojeg sam izneo građanima“, rekao je na jednom od predizbornih skupova Spajić koji bi mogao da bude sledeći premijer i dodao: „Daću ostavku ako ne uspem u tome“.

Demokratska partija socijalista, stranka koju je ranije vodio Đukanović, doživela je pad popularnosti posle tri decenije dominacije i ima novo rukovodstvo koje traži šansu da se vrati.

Lider stranke Danijel Živković optužuje aktuelnu vlast da ugrožava put Crne Gore u EU i obećava da će taj put deblokirati ako se DPS vrati na vlast. Crna Gora nekada se smatrala prvom u redu za pridruživanje EU sa Zapadnog Balkana.

Đukanović je doveo Crnu Goru do nezavisnosti od Srbije 2006. i prkosio Rusiji da se pridruži NATO-u 2017. Alijansa kojom dominiraju stranke koje traže bliže veze sa Srbijom i Rusijom izbacila je DPS s vlasti na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine.

Nova vladajuća alijansa je, međutim, ubrzo zapala u rasulo, što je zaustavilo put Crne Gore ka EU i stvorilo politički ćorsokak. Vlada je prošle godine pala na glasanju o poverenju, ali je zbog političkog zastoja ostala mesecima na funkciji.

Na sutrašnjim izborima biće i koalicija Ujedinjene reformske akcije koja uključuje vršioca dužnosti premijera Dritana Abazovića i prosrpsku i rusku koaliciju pod nazivom „Za budućnost Crne Gore“.

Abazović koji se predstavljao kao vođa „antimafijske borbe“ u zemlji punoj kriminala i korupcije, takođe obećava nekoliko koraka za poboljšanje životnog standarda birača.

„Kada pobedimo mafiju, biće (novca) za sve“, rekao je nedavno Abazović. „Osnovaćemo fond pravednosti koji bi ukradena sredstva vraćao u budžet države i svih građana“.

Mlaku predizbornu kampanju ove sedmice su uzdrmali Abazović i lider stranke Evropa sada Spajić koji su razmenjivali optužbe o južnokorejskom „kralju kriptovalute“ Dou Kvonu.

Kvon je uhapšen u Crnoj Gori u martu po međunarodnom nalogu za hapšenje zajedno sa još jednim državljaninom Južne Koreje u vezi s padom kriptovalute njegove firme „Terraform Labs“ vrednosti 40 milijardi dolara što je uništilo male investitore širom sveta.

I Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države su tražile njegovo izručenje od Crne Gore, gde mu se sudi zbog navodnog korišćenja falsifikovanog pasoša.

Abazović je tvrdio da je Spajić imao bliske poslovne kontakte sa Doom Kvonom.

Spajić je Abazovićeve tvrdnje nazvao „političkim progonom“ i optužio ga da je zloupotrebio institucije Crne Gore da bi tokom predizborne sedmice izazvao polemiku „iz straha od gubitka vlasti“.

Politička analitičarka Daliborka Uljarević rekla je da ovakve tvrdnje i protivtužbe dokazuju da glavno izborno pitanje nije ulazak u EU, već je to „ekonomski populizam“, o čemu svedoči to što većina partija obećava veće plate.

„Taj (EU) put je stao. Ne idemo ka EU. EU nije bila ni tema ni predizborno obećanje, ona se potpuno izgubila“, rekao je Uljarević.