Austrijanci se protive proširenju EU, ne prihvataju ni Zapadni Balkan

Podrška Austrijanaca ulasku zapadnobalkanskih zemalja u EU kreće se od 16 odsto u slučaju Kosova, pa do 29 odsto za Bosnu i Hercegovinu, što je ujedno i najveća podrška članstvu neke zemlje regiona u EU, pokazuju danas objavljeni rezultati istraživanja.

Ulazak Srbije u EU podržalo je 24 odsto anketiranih, 48 odsto se izjasnilo protiv, a 17 odsto je reklo da im je svejedno. Odgovor nije znalo, ili htelo da da 11 odsto učesnika ankete.

Stav javnosti u Austriji o ulasku Srbije, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije u EU ne pokazuje velike oscilacije.

Crna Gora sa 23 odsto uživa samo malo manju podršku od Srbije. Protiv njenog ulaska se izričito izjasnilo 44 odsto ispitanih, dok je čak 21 odsto bilo ravnodušno prema tom pitanju.

Podrška članstvu Albanije u EU iznosi 22 odsto, protiv je 51 odsto, dok u slučaju Severne Makedonije podršku daje 21 odsto građana, a protiv je 47 odsto.

„Zvanična Austrija sebe već dugo vidi kao uverenog zagovornika proširenja EU, posebno kad je reč o ulasku država Zapadnog Balkana. Međutim, stanovništvo o tom pitanju, govoto već tradicionalno, ima drugačije mišljenje“, izjavio je generalni sekretar OGfE Paul Šmit.

On je rekao da je podrška ulasku Zapsdnog Balkana u EU u Austriji „već godinama manje ili više slaba“ i da tema proširenja EU u stanovništvu generalno nailazi na slab ođek.

OGfE sprovodi istraživanje javnog mnjenja o ulasku Zapadnog Balkana i Turske redovno od 2010. godine, a sada su u anketu uključene i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, kojima je perspektiva članstva u EU otvorena tek prošle godine.

Već godinama najmanji postotak Austrijanaca u EU želi da vidi Tursku. Za članstvo te zemlje, koja je kandidat za članstvo još od 1999. godine, u najnovijoj anketi izjasnilo se svega 8 odsto ispitanih, a izričito protiv je 71 odsto.

Ukrajina za ulazak u EU ima istu podršku kao i Srbija, 24 odsto, Moldavija 22 odsto, a Gruzija 17 odsto.

U anketi je postavljeno i pitanje proširenja šengenske zone Rumunijom i Bugarskom, a građani su i po tom pitanju uzdržani. Bugarsku bi u šengenski prostor primilo 38 odsto anketiranih, a Rumuniju 36 odsto. Protiv je 42, odnosno 44 odsto.

„Javno mnjenje je u tom pitanju podeljeno i odraz je političkog diskursa. Konsolidacija Unije i rešavanje akutnih problema u javnosti ima jasnu prednost nad daljim, većim širenjem EU“, rekao je Šmit.

Anketom je od 11. do 13. aprila obuhvaćeno 1.000 građana uzrasta 16 do 80 godina.