Nešenel interest: Bajdenova kratkovida politika na Zapadnom Balkanu 1Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

Pokušaji administracije da zabije klin između Rusije i njenih pristalica u regionu tako što će ih podržavati ne funkcionišu, piše Nešenel interest (National interest).

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, mnogi posmatrači su očekivali da će se Putinovi punomoćnici na Zapadnom Balkanu suočiti sa teškim vremenima, ali izgleda da se dešava suprotno. Umesto da kazni dugogodišnje saveznike Kremlja, Bajdenova administracija je odlučila da umiri ove aktere kako bi zabila klin između Rusije i njenih pristalica. Ova nagla promena u politici SAD najbolje se može videti u zemljama kao što su Kosovo, Crna Gora i Bosna, i ona predstavlja opasan presedan jer pomaže da se olakšaju uslovi za sledeći sukob na Balkanu.

Kosovo i Crna Gora su decenijama nepokolebljivi saveznici SAD, ali se i jedni i drugi suočavaju sa pritiskom Vašingtona da učini ustupke Srbiji, najvećoj proruskoj zemlji u Evropi. Na Kosovo se vrši javni pritisak američkog Stejt departmenta da promeni svoj ustav kako bi se stvorila paradržavna struktura koju vode Srbi na severu svoje teritorije, upadljivo pod nazivom Zajednica srpskih opština. Ustavni sud Kosova je već 2019. presudio da takva struktura nije dozvoljena, ali američki zvaničnici odlučno traže da Aljbin Kurti, kosovski premijer, uvede takve promene kako bi umirio Srbe.

Crna Gora je prošle godine potpisala takozvani „Osnovni sporazum“ sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dajući joj značajnu moć u odnosu na druge verske zajednice. Kontroverzni sporazum bio je pod lupom brojnih prozapadnih političkih partija, aktivista za ljudska prava, kao i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Njihove glavne brige ne počivaju samo na nedostatku transparentnosti oko sporazuma, već i na tome da se on koristi kao sredstvo unutar Crne Gore za negovanje bližih veza sa Rusijom i Srbijom. Dok je EU usvojila rezoluciju u kojoj se ističe zabrinutost da Pravoslavna crkva promoviše Rusiju u zemljama kao što su Crna Gora, Srbija i Bosna, Sjedinjene Države su bile primetno odsutne na ovu temu.

U Bosni, pro-SAD saveznici su bili iznenađeni prošlog oktobra kada su SAD podržale kontroverzne izmene bosanskog izbornog zakona koje je nametnuo Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni. U alarmantnom potezu, Šmit je promenio izborni zakon u zemlji nekoliko minuta nakon zatvaranja opštih izbornih birališta. Nametnuti zakon je pohvalila i Vlada Hrvatske, jer favorizuje političku stranku HDZ. Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman je na Tviteru napisao da je Vlada Hrvatske zadovoljna ishodom i da je zadovoljna što su njeni napori i argumenti prepoznati. Ovo otvoreno priznanje mešanja u unutrašnja pitanja Bosne pokazalo je da su SAD i EU pokleknule pred zahtevima Hrvatske i HDZ-a na račun bosanskohercegovačke demokratije. Kao rezultat toga, neke od ključnih pozicija u novoformiranoj vladi zemlje popunjavaju političari koji su trenutno sankcionisani od strane Sjedinjenih Država, kao što je Marinko Čavara, predsednik Predstavničkog doma.

Uprkos najboljim naporima Bajdenove administracije da odvuče pro-putinove pristalice iz Kremlja, poslednjih nekoliko meseci su dokazali da promena politike nije bila efikasna. Na primer, 9. januara Milorad Dodik, predsednik manjeg bosanskog entiteta poznatog kao Republika Srpska (RS), još jednom je prekršio zakon proslavljajući nezakonit praznik. Dodikova vojna parada izazvala je strah i nasilje jer je još jednom pozvao na otcepljenje RS od Bosne. U nastavku je odlikovao Vladimira Putina ordenom časti, u nadi da RS može dodatno ojačati saradnju sa Rusijom. I dok su Sjedinjene Države uvele sankcije Dodiku i angažovale se u antikorupcijskim naporima u mestima poput Bosne, takve inicijative ili pritisak se ne mogu videti u Srbiji ili Hrvatskoj.

Godinu dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tek treba da se pridruži Zapadu u sankcionisanju Rusije, birajući umesto toga da se prećutno udruži sa Putinom. Krajem prošle godine, on je ponovo podstakao tenzije u regionu postavljanjem srpskih trupa na granicu sa susednim Kosovom, pogoršavajući ionako napetu situaciju. U poslednjih nekoliko godina, Vučić je učinio sve da militarizuje Srbiju povećanjem izdataka za odbranu za 70 odsto i nabavkom najsavremenije ofanzivne vojne opreme i od Rusije i od Kine.

Međutim, proputinska podrška na Balkanu ne završava se na Dodiku i Vučiću, već se vidi i u Hrvatskoj. Zoran Milanović, aktuelni predsednik Hrvatske, nedavno je osudio Kijev zbog dovođenja u pitanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. On je dalje rekao da Ukrajini nije mesto u NATO-u i protivi se da Zagreb šalje vojnu pomoć. Dalje, izazvao je dalje ogorčenje kada je javno negirao genocid u Srebrenici i tvrdio da je Kosovo nasilno oduzeto Srbiji.

Odluka Bajdenove administracije da umiri pro-putinove aktere kako bi pokušala da uvuče klin između Kremlja i njegovih zastupnika na Zapadnom Balkanu je opasna i kratkovida politika. Prvo, šalje pogrešnu poruku svetu i signalizira da se čini da se Sjedinjene Države ne zalažu za svoje principe ili svoje dugogodišnje saveznike. Drugo, nagrađivanjem i osnaživanjem pro-putinovih aktera, na SAD se može videti da izdaju ne samo svoje saveznike, već i zapadne norme koje su pomogle napore za demokratizaciju u tom delu sveta u poslednje tri decenije.

Vlade i akteri koje predvode moćnici nemaju interesa da prihvate demokratske vrednosti. Nagrađivanje takvih aktera nije ukorenjeno u američkoj tradiciji promovisanja demokratije u inostranstvu. Tadašnji senator Džo Bajden često je ponavljao ovo osećanje kada je gurao Klintonovu administraciju da se suprotstavi agresiji Srbije protiv njenih manjih suseda. Devedesetih godina, iredentistička politika Srbije kulminirala je genocidom nad muslimanskim stanovništvom u Bosni i etničkim čišćenjem nesrpskog stanovništva Kosova. Međutim, predsednik Bajden je odlučio da pruži podršku predsedniku Srbije, koji je bio visokorangirani vladin zvaničnik u Miloševićevom režimu.

Kolateralna šteta trenutne politike SAD prema Zapadnom Balkanu samo će raditi na narušavanju decenija poverenja i prijateljstva između Sjedinjenih Država i prozapadnih ljudi u regionu. Dalje, važno je napomenuti da su se male nacije zapadnog Balkana decenijama oslanjale na bezbednosni kišobran Sjedinjenih Država i NATO-a, međutim, ako postanu nesposobni da se oslone na tu bezbednost, neće imati drugog izbora nego da pokušaju da traže stvaraju nove saveze na Istoku, kao i razvijaju sopstvene odbrambene sposobnosti. Kao rezultat, to može dovesti do nestabilnosti i daljih tenzija u regionu.

Bajdenova administracija treba da preispita lekcije iz prošlosti i da preispita trenutnu politiku SAD prema Zapadnom Balkanu. Ako nas je istorija nečemu naučila, to je da Sjedinjene Države ne treba da napuste svoje principe radi privremene prednosti. Ako SAD nastoje da osvoje srca i umove ljudi na Balkanu, trebalo bi da održavaju principijelnu, doslednu i pouzdanu politiku koja ne nagrađuje one koji nastoje da potkopaju suštinske zapadne demokratske vrednosti. Administracija predsednika Bajdena bi trebalo da prihvati savet (senatora) Bajdena o Zapadnom Balkanu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari