Koliko će se stanovništvo Balkana smanjiti do 2050. godine?

Taj trend ozbiljno ugrožava dugoročni ekonomski rast i produktivnost država u regiji, poput Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se.

Banjalučki portal Srpska.info podseća i na podatke Eurostata da će se do 2050. godine stanovništvo Balkana smanjiti za više od 15 odsto, zbog niske stope nataliteta i masovnih migracija.

„Rezultat toga je starenje stanovništva, gde sve manji broj radno sposobnih ljudi mora da izdržava rastući broj penzionera. U Srbiji je prosečna starost stanovništva već sada 43 godine, a u Hrvatskoj čak 45 godina, što predstavlja veliki teret za penzioni sistem i zdravstvenu zaštitu“, navodi se u tekstu.

Prema podacima Svetske banke, samo u poslednjih deset godina, više od 2,5 miliona ljudi napustilo je zemlje Zapadnog Balkana u potrazi za boljim životnim uslovima u zapadnoj Evropi.

Jedan od ključnih problema migracija u regiji je odlazak visokoobrazovanih mladih ljudi, stručnjaka iz oblasti IT-a, inženjeringa, medicine i drugih ključnih sektora.

Prema podacima iz 2021. godine, više od 70 odsto mladih u BiH razmišlja o odlasku, dok slične statistike pokazuju da u Srbiji, prema istraživanju Centra za migracione studije, oko 80 odsto mladih želi otići u potrazi za boljim prilikama.

Zbog odlaska u inostranstvo zdravstveni sektor u BiH se suočava s ozbiljnim nedostatkom lekara i medicinskog osoblja.

Prema podacima Komore doktora medicine Federacije BiH, od 2013. do 2020. godine, više od pet hiljada lekara napustilo je BiH.

Ulaganja u obrazovanje i stručnu obuku mladih postaju uzaludna ukoliko oni svoju karijeru nastave van granica svoje zemlje, ocenjuje se u tekstu.

Kao primer naveden naveden je podatak da BiH godišnje uloži preko 150 miliona konvertibilnih maraka (oko 77 miliona evra) u obrazovanje visokoobrazovanih stručnjaka, ali veliki deo tog ulaganja koristi zapadnim ekonomijama koje apsorbuju kvalifikovanu radnu snagu.

Iako se trend odliva mozgova čini nepovratnim, dodaje se, postoje pozitivni primeri povratka stručnjaka u regiju.

Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, u proteklih pet godina, više od 15.000 ljudi, uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka, vratilo se u zemlju kroz različite programe podrške povratku.

Inicijative poput „Dijaspora za razvoj“, koju podržavaju UNDP i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, uspele su privući stručnjake iz dijaspore da se uključe u razvoj lokalnih zajednica kroz edukaciju i otvaranje novih biznisa.

Primeri uspešnog povratka i ulaganja u lokalne zajednice pokazuju da, iako migracije predstavljaju izazov, one takođe mogu postati prilika za dugoročni razvoj ukoliko se upravlja na pravi način, zaključuje se u tekstu.