Ko je sankcionisani Dodikov saradnik Slobodan Stanković? 1EPA-EFE/ FEHIM DEMIR

Jedan od najbogatijih ljudi u Bosni i Hercegovini, dugogodišnji vlasnik „Integral inženjeringa“ AD iz Laktaša, velike inženjerske firme u Republici Srpskoj i bliski saradnik Milorada Dodika.

Tako je američko ministarstvo finansija opisalo Slobodana Stankovića prilikom saopštavanja informacije da je taj biznismen iz Bosne i Hercegovine stavljen na listu sankcija SAD.

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala je 3. oktobra nova imena na listu sankcionisanih pojedinaca i firmi za koje se smatra da krše ljudska prava, uključeni su u korupciju ili su deo terorističkih organizacija. Zbog sumnji na korupciju i nameštanje poslova na ovoj listi našao se i Stanković, piše Radio Slobodna Evropa.

Na listi američkog ministarstva finansija je njegova firma „Integral inženjering“ AD iz Laktaša u bh. entitetu Republika Srpska, čiji je stoprocentni vlasnik Stanković.

„Stanković i Integral dovode se u vezu sa korupcijom u građevinskom sektoru, gdje je Integral dobio neke od najvećih projekata u RS zahvaljujući svojoj blizini rukovodstvu RS“, navodi se saopštenjem i dodaje da „veliki građevinski projekti se često predaju Stankoviću bez fer i otvorenog konkursa.“

To što su se Stanković i njegove firme našle na crnoj listi SAD-a u praksi znači da je imovina u vlasništvu Stankovića i sa njim povezanih firmi blokirana u Americi, ali i sve transakcije američkih državljana prema njima.

„U vezi ovog predmeta i po pitanjima vezanim za njega se nećemo oglašavati do daljnjeg“, navodi se u pisanom odgovoru od 05. oktobra novinarima RSE iz frme „Integral inženjering iz Laktaša“.

Šta sve gradi Integral iz Laktaša?

Firma „Integral inženjering“ AD angažovana je na izgradnji puteva i mostova širom Zapadnog Balkana, ali se pored niskogradnje bavi i drugim građevinskim poslovima. Na najviše projekata angažovana je u Bosni i Hercegovini.

Više od 23 različita ugovora vredna preko 166 miliona evra sklopila je firma iz Laktaša u periodu od oktobra 2016. godine do maja 2022. godine, pokazuju javno dostupni podaci Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine.

Najveći broj ugovora sklopljen je u pregovaračkom postupku bez objavljivanja obaveštenja o nabavci (11), međutim ukupna vrednost ovih ugovora je nešto više od 8,1 miliona evra.

Najvredniji radovi ovoj firmi dodeljeni su kroz otvoreni postupak javne nabavke. Na ovaj način u periodu od 2016.godine do danas potpisano je sedam ugovora vrednih nešto više od 158 miliona evra, pokazuju podaci pomenute Agencije.

Najvredniji ugovor potpisan je tokom marta 2022. godine i odnosi se na projektovanje i izgradnju autoputa na deonici Rača (Srbija) – Bjeljina (Republika Srpska). Ovaj posao vredan je preko 131 milion evra, a za glavnog izvođača izabrana je upravo firma iz Laktaša, kako pokazuju javno dostupni podaci Agencije za javne nabavke.

Izgradnja pomenute deonice puta simbolično je počela 15. septembra 2022. godine, na „Dan srpskog jedinstva“, praznika koji su 2020. godine ustanovile Srbija i Republika Srpska.

Otvaranju radova prisustvovali su srpski predsednik Aleksandar Vučić, član Predsedništva i predsednica Republike Srpske Milorad Dodik i Željka Cvijanović.

Tom prilikom Vučić je objasnio kako je Srbija za izgradnju auto puta izdvojila 100 miliona evra, te naveo da će put predstavljati život za Semberiju (područje Bijeljine). Dodik je predložio da se taj autoput, koji dalje treba prema zapadu da poveže Doboj, u centralnom dijelu BiH, nazove „Put srpskog jedinstva“.

Iz Ministarstva građevine Srbije za RSE nisu objasnili da li će proveravati navode američkog trezora o umešanosti firme „Integral inženjering“ u korupciju, kao i kakve će implikacije imati ova saznanja po poslove koje ova firma ima u Srbiji.

Iz ministarstva nezvanično kažu da u ovom trenutku nemaju tačnu informaciju na kojim sve projektima radi „Integral inženjering“ iz Laktaša.

Srbija do sada nije menjala svoju politiku prema pojedincima koji su stavljeni na crnu listu SAD, niti predviđa obavezu da prati politiku sankcija drugih država. To pokazuju primeri Milana Radoičića koji je nakon sankcija SAD nastavio da bude potpredsednik Srpske liste, kao i Slobodana Tešića koji je nakon uvođenja sankcija nastavio neometano da posluje.

Ostatak teksta pročitajte na Radio Slobodna Evropa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari