Bećirović će morati da pravda građanima podršku Radončića i Konakovića

Bećirović će se tako drugi put takmičiti za člana Predsedništva nakon što je 2018. izgubio od Šefika Džaferovića, kandidata SDA. Tada je imao podršku SDP-a i manje Stranka demokratke aktivnosti (A-SDA).

Ovoga puta su ga podržale tri vladajuće stranke iz Kantona Sarajevo: SDP BiH, Narod i pravda te Naša stranka, kao još četiri partnerske stranke: Savez za bolju budućnost BiH, Narodni evropski savez, Bh. Inicijativa i stranka ‘Za nove generacije’.

Podršku mu je dao i gradonačelnik Zenice Fuad Kasumović.

“Mi ako odradimo ono što smo zacrtali, pobedićemo. Protivnik mi može biti i Bakir i bilo ko drugi, nemam ništa protiv. SDA ima svoje organe i neka odlučuju. Mi moramo pokazati našu snagu i odlučnost. Nikada nismo bili spremniji i organizovaniji da sprečimo izbornu krađu”, poručio je Bećirović na FACE TV.

Kazao je i da će se još neke respektabilne stranke pridružiti podršci njegovoj kandidaturi za člana Predsedništva.

“Te stranke će glasati za mene, a SDA ne treba da izlazi sa kandidatom, nego da podrži Željka Komšića”, kazao je Bećirović navodeći da mu je tako rekao Elmedin Konaković, predsednik Naroda i pravde i nekadašnji član Izetbegovićevog SDA.

U svom obraćanju lider Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić se predstavio kao Bećirovićev investitor. “Vrlo sam siguran da je ovo što mi danas radimo, pošto sam ja investitor, armirani beton buduće pobedničke koalicije”, poručio je Radončić.

U BiH javnosti se oko kandidature Bećirovića, koji je prihvatio podršku NiP-a i SBB, stranaka koje otvoreno zagovaraju HDZ rešenje izbornog zakona, otvaraju brojne polemike.

Ukazuje se da će Bećirović biti prinuđen da pojasni građanima BiH, zašto lideri stranaka koje ga kandiduju zagovaraju legitimno predstavljanje naroda, etnički i diskriminatorski princip protiv kojeg se više puta i on sam izjasnio.

Takođe, moraće, kako se ističe, da odgovori zašto, ukoliko mu je princip legitimnog predstavljanja naroda prihvatljiv, a prihvatljiv je ako je kandidat NiP-a i SBB-a, smatra da su njegove partijske kolege, hrvatske, srpske i neke druge etničke pripadnosti, suvišne u političkom životu BiH.

Jer, kako se polemiše, uvažavajući NiP-ov i SBB-ov princip legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda, kao Hrvati i Srbi uopšte ne mogu biti delegirani u Domove naroda.

Smatra se da će Bećiroviću biti teško pridobiti građane BiH koji su građanske političke orijentacije jer sve ono što u političkom smislu zagovaraju neke od stranaka koje su ga podržale kada je reč o ustavnom uređenju je protiv građanskog a u korist etničkog.

Kandidaturu za člana Predsedništva najavio je još ranije i Željko Komšić, aktuelni član Predsedništva BiH i predsednik DF-a.

“Hoću, biću kandidat, moram. Moram ići dalje, ne mogu stati. Šta bih uradio kad bih stao i rekao ne mogu dalje. Ili si gore ili dole u toj političkoj borbi. Moraš se boriti za ideju”.

On će, kazao je, biti kandidat svoje stranke Demokratska fronta (DF). „Videćemo da li će još neko biti tu zajedno s nama, razgovaramo. Ne verujem da će biti neka jača stranka, ali još uvek razgovaramo“, kazao je nedavno.

Komšić je do sada tri puta izabran u Predsedništvo BiH kao kandidat iz reda Hrvata zbog čega stranke okupljene oko Hrvatskog narodnog sabora (HNS) odnosno HDZ-a BiH insistiraju na izmenama Izbornog zakona BiH.

Izborni zakon BiH dopušta mogućost dva uzastopna mandata u državnom vrhu i on u skladu s tim ima pravo na ponovnu kandidaturu.

“Treći entitet je dalje deljenje ove zemlje. Ispunili smo svoje ciljeve: dobili smo akcioni plan za članstvo u NATO i zaustavili smo priču oko Izbornog zakona. Može Dodik pričati šta hoće, to je akcioni plan. Mislim da do izbora neće biti priče o izmenama Izbornog zakona. Ne znam šta Čović priča i sa kim misli razgovarati”, rekao je Komšić, dodajući da se Zagreb otvoreno meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine.

Nema nikakve sumnje, kako se može zaključiti, da Bećirovićeva kandidatura može okrenuti odnos u Predsedništvu iz 2:1 za BiH u 2:1 protiv BiH jer se i Bećirović i Komšić bore za isto glasačko telo.

Kandidaturu Bakira Izetbegovića SDA još formalno nije objavila, ali je više zvaničnika istaklo da će to biti upravo on.

Sam Izetbegović nije potvrdio niti odbacio navode da će biti kandidat SDA, ali je ujedinjavanje više opozicionih stranaka protiv njegove stranke nazvao “dokazom snage SDA”.

“Zašto se ujedinjuju, gde su svi predsednici tih stranaka? Gde je njihova hrabrost da izađu na izbore, zašto isturaju nekoga trećeg-četvrtog? Zašto se baš svi moraju ujediniti protiv jednog kandidata i jedne stranke”, upitao je Izetbegović.

Još se čeka kandidatura HDZ BiH i da li će Dragan Čović istaći sebe ili će predložiti nekog drugog.

Izetbegović: Šmit da donese odluku

Predlog zaključka Kluba Bošnjaka o donošenju odluke za izdvajanje sredstava za finansiranje izbora odbačen je danas na sednici Doma naroda PSBiH.

Protiv ovog zaključka glasali su delegati HDZ-a i SNSD-a.

Nakon sednice medijima se obratio Bakir Izetbegović, predsednik SDA. On je izrazio očekivanje da visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit donese odluku kojom bi se omogućilo finansiranje izbora.

„Ostaje da visoki predstavnik odradi svoj deo posla. RS pokušava da dokaže da je Bosna i Hercegovina sastavljena zaista iz dva entiteta“, poručio je Izetbegović.

Govorio je i o prepisci ministra finansija Vjekoslava Bevande sa Centralnom izbornom komisijom.

„Sama prepiska Bevande sa CIK-om, gde on daje upute pa se predomišlja – mislim da smo doveli stvari do kraja. Iscrpili smo sve mogućnosti i očekujem da visoki predstavnik poduzme korake“, naveo je.

Dodao je da ne očekuje nametanje budžeta, već odluka „koje će omogućiti da se omoguće troškovi“.

Na pitanje novinara do kada će visoki predstavnik morati nametati pojedine odluke, Izetbegović je odgovorio:

„Sve dok se ne počnemo ponašati normalno, u skladu sa Ustavom i zakonom, kao odgovorni političari“.