„Bećirović malaksalošću razočarava pristalice, ali oduševljava strance“

U neformalnom razgovoru sa dobrim delom građanske javnosti BiH ironično nas upućuju da je i Dritan Abazović u trci za člana Predsedništva BiH. Ali, kako, zar Dritan nije u Crnoj Gori, odgovaraju da jeste, ali je i u Bosni.

Ulogu Abazovića najčešće pripisuju Denisu Bećiroviću, drugom građanskom kandidatu za člana Predsedništva BiH i to poređenje, kažu nam, ne zvuči prejako.

Bećirović je potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP BiH) i zajednički kandidat sedam opozicionih stranaka za bošnjačkog člana državnog predsedništva BiH.

On će se, podsetimo, drugi put naći u trci za člana predsedništva nakon što je 2018. izgubio od kandidata SDA Šefika Džaferovića.

Bećirović slovi za građanskog kandidata. Međutim, iako se može pretpostaviti da deli neka od građanskih uverenja, politički ambijent, društvo koje se oko Bećirevića okupilo, naglašavaju, nije građansko nego baš suprotno.
Ono je onakvog i sličnog profila kakvo se od samog početka oko Dritana Abazovića okupljalo.

Bećirevićeva neodređenost spram građanske ideje, u praktičnom političkom smislu, ne u onom retoričkom i deklarativnom, takođe je, sporna.

„Ne samo zbog toga što Bećirevića otvoreno podržava Elmedin Konaković (lider stranke Narod i Pravda) koji je u tesnim vezama sa Zukrolićima, a potonji isto u vezi sa Abazovićem“, ukazuju.

Podsetimo,  Stranka pravde i pomirenja u Crnoj Gori koju predvodi Hazbija Kalač bila je kao i URA deo šire koalicije „Crno na bijelo“ na pralamentranim izborima u Crnoj Gori pre dve godine.

Usame Zukorlić, sin preminulog muftije Muamera Zukorlića, koji vodi Stranku pravde i pomirenja u Srbiji, stao je u julu u odbranu crnogorskog premijera Dritana Abazovića nakon što je njegov govor na obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici izazvao mnogo kritika.

Bećirovića, ukazuju, javno podržava niz opskurnih stranaka nastalih iz SDA, a čije su vođe pre izlaska iz SDA, slovile kao kriminalci prvog reda.

I nije samo zbog toga upitna Bećirevićeva „građanska reputacija“.

„Jer nema ništa novo u tome kada se neka progresivnija politika nastoji omasoviti članstvom, kao što je to recimo radila komunistička politika u toku Drugog svetskog rata, primajući u svoje redove „sve i svašta“, kako bi se domogla brojnosti u ljudima, brojnosti neophodne za rat i pobedu“, pojašanjavaju izvori Danasa.

Ipak, dodaju, „komunisti nisu dopuštali da im neuke pridošlice određuju političku i ideološku liniju, kao što Bećirović, verujući da je levo političko delovanje puko pevanje partizanskih pesama, dopušta da retrogradna Narod i pravda, u potpunosti određuje političku liniju Bećirovićeve kampanje. Čak u meri pri kojoj Bećirović više vremena provodi u kampanji sa Konakovićem nego sa SDP-ovcima“.

Imajući u vidu tu vrstu bliskosti sa Konakovićem, ne začuđuje to što Bećirović nije uopšte imao nikakvu a kamoli adekvatnu reakciju na Konakovićevu, kako se u BiH široko tumači, podršku Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu u nametanju izbornog zakona BiH po željama nacionalista, čime bi sudbina građanskih stranaka u BiH i građanske BiH bila zapečaćena.

Potpuno je šokantno da je s tim u vezi izostala reakcija Bećirovića na Konakovićevo zalaganje za etničko predstavljanje na uštrb građanskog. Ona se, tvrde, morala desiti ako ništa zbog nominalno građanskog karaktera Bećirevićeve kandidature. Ali se nije desila.

To razočarava dobar deo građanskih glasača u Bosni i Hercegovini, dok se paralelno teško odlučuju svoj glas ponuditi Željku Komšiću, koji rizičnim sukobom upravo po pitanju građanskih principa, odnosa etničkog i građanskog, kao da uspeva povratiti reputaciju građanskog političara, koja je nekad u javnosti bila poljuljana.

Bećirović će se verovatno usled kritika i trznuti, te ponovo početi da lamentira, i, kako se očekuje, pridikuje o tome kako je snažno opredeljen za građansku državu i tome slično. Međutim, ta Bećirevićeva zaklinjanja na građansku ideju u delatnom smislu nemaju nikakav značaj, tvrdi dobar deo bh. javnosti.

Bećirovićeva malaksalost naprosto razočarava građanske glasače. “Bezličan politički jezik, bremenit frazama, naprosto se u političkoj praksi pokazuje nefunkcionalnim”, ukazuju.
Čim se, kažu, sa akademskog teoretisanja o građanskoj državi pređe na polje političke borbe za tu ideju, gde treba imati malo više hrabrosti, Bećirević ostaje bez političkog stava koji se tiče nekog konkretnog čina koji se desio u političkom životu.

„Građansku reputaciju“ koju poseduje, naprosto ne sme da uloži kako bi disciplinovao „manjeg“ partnera Konakovića, koji Bećiroviću nizom poteza kontaminira pomenutu reputaciju, ako ona kao takva i dalje postoji.

Razlog više za razočaranost građanskih glasača jeste što Bećirović, kako kažu, ne pokazuje nikakve znakove pripadanja građansko – liberalnoj kulturi, niti znakove posedovanja urbanih manira, ali ni onu, „tipičnu sarajevsku pristojnost koja bi se izvinula nekim drugim građanskim kandidatima zbog prizemnih uvreda koje im upućuju njegovi partneri“.

Još odzvanjaju reči lidera Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića koji je pre par meseci maestralno uvideo i poručio da Bećirović ne sme dopustiti da mu drugi vode kampanju.

Jedino što Bećiroviću ipak još uvek daje šanse jeste, tvrde, to što je miljenik nekoliko ambasada u Sarajevu.

Baš kao što je bilo u slučaju Dritana Abazovića. Sada se ta podrška razvodnjava što se može videti iz saopštenja i upozorenja koja stižu iz EU i zapadnih ambasada u Crnoj Gori na adresu vlade Crne Gore.

Čak je i moskovski Komersant primetio da je Abazovićeva vlada smenjena jer je njen predsednik propustio jedinstvenu šansu koja se pojavila u Crnoj Gori u uslovima ukrajinske krize, da do 2025. postane jedina nova članica Evropske unije.

Abazović je, podsetimo se, imao ključnu podršku NVO sektora, od kojih je dobar deo njih osnovan, kako se pokazalo, sa ciljem da se slomi kičma građanskoj Crnoj Gori.

Pojedini pripadnici NVO sektora su godinama ubeđivali ambasadore i EU diplomate da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović glavna prepreka napretku Crne Gore.

Dobar deo civilnog sektora je odmah posle izbora 30.avgusta 2020. bio nagrađen visokim funkcijama, članstvom u važnim odborima, a neki su prešli u političke partije u kojima i danas deluju.

Kakav će izbor napraviti Bosanci i Hercegovci i jesu li naučili lekciju iz crnogorskih grešaka, saznaćemo 2. oktobra.