Bez dogovora o sednici na kojoj bi se birala nova vlada Crne Gore

Parlamentrana većina je počela danas pregovore nakon što je predsednica parlamenta Danijela Đurović dala mandat Lekiću i pored upozorenja međunarodne zajednice da postoji mogućnost da ne sarađuju sa vladom koja je izabrana na osnovu neustavnih izmena zakona.

Lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić kazao je nakon sastanka da su poslanici koalicije Crno na bijelo (URA Dritana Abazovića i savez CIVIS) i poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) rekli da nisu spremni da sa njima zakažu sednicu Skupštine na kojoj bi se birala vlada i šef parlamenta.

„Mislimo da u najskorije vreme treba da Danijela Đurović i Milo Đukanović (predsednik Crne Gore) naprave dogovor kako bi istog dana bili raspisani parlamentarni i predsednički izbori. To je racionalno. Sa žaljenjem konstatujem da smo uložili mnogo vremena da dođe do dogovora, da smo bili pošteni ortaci, što ne mogu reći za sve“, rekao je Mandić i dodao da će vreme pokazati „šta je pozadina cele priče“.

Istkao je da mu je žao što je do ovoga došlo, ali da „Crna Gora nema vremena za gubljenje“.

Predsednički izbori treba da budu održani na proleće.

URA i SNP imaju ubedljivu većinu u vladi kojoj je u avgustu izglasano nepoverenje. Ukoliko bi bila izglasana nova Vlada, na osnovu ranijeg dogovora, SNP-u i Uri će pripasti polovina mesta u vladi, a budući premijer će imati „zlatni glas“ prilikom odlučivanja.

Sastanku koji je inicirao Lekić, prisustvovali su, osim njega, čelnici Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandić, Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević, Demokrata Aleksa Bečić, Socijalističke narodne partije (SNP) Vladimir Joković, predsjednik Građanskog pokreta (GP) URA Dritan Abazović i funkcionerka te partije Ana Novaković Đurović, čelnici Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, Prave Crne Gore Marko Milačić, Radničke partije Maksim Vučinić i CIVIS-a Srđan Pavićević.

Crna Gora je mesecima u političkoj i institucionalnoj blokadi, a građani na protestima traže od političara deblokadu i vanredne parlamentarne izbore.

U novembru su po drugi put usvojene izmene Zakone o predsedniku Crne Gore, kojim Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države čime omogućava parlamentranoj većini da samostalno imenuje svog kandidata za mandatara i formira novu vladu, treću u poslednje dve godine.

Venecijanska komisija Saveta Evrope je dala negativno mišljenje o tom zakonu, a Evropska komisija pozvala Skupštinu Crne Gore da ga povuče i pozvala političke aktere na deblokadu Ustavnog suda koji je u krnjem sastavu od septembra.

Oštre poruke su zvaničnicima u Podgorici direktno preneli ministri inostranih poslova Austrije i Slovenije Aleksander Šalenberg i Tanja Fajon, poručujući da će EU ozbiljno preispitati da li će sarađivati sa Vladom koja bi bila fomirana na osnovu aktuelnog „upitnog“ Zakona o predsedniku.

Specijalni izaslanik SAD Pablo Eskobar ocenio je da je Crna Gora „skoro u kolapsu“, da bi formiranje nove Vlade bez izbora bio „rizičan potez“ i saopštio da Vašington „ne vidi kako bi mogao da sarađuje“ s vladom formiranom na osnovu spornog Zakona o predsedniku.