BHRT – instrument za političko potkusurivanje

Zbog višegodišnjih problema u vezi s finansiranjem državnog RTV-servisa, Bosna i Hercegovina rizikuje da postane jedina zemlja u Evropi bez javnog emitera na državnom nivou. To je upozorenje koje je poslala Evropska komisija, a koja očekuje da se obezbedi finansijska održivost i politička nezavisnost javnog emitera na državnom nivou.

„BiH rizikuje da bude jedina zemlja u Evropi bez javnog emitera na državnom nivou. To je neodgovorno i neprihvatljivo“, saopštili su između ostalog, podsećajući da je funkcionisanje Javnog RTV-sistema jedan od uslova iz 14 prioriteta Evropske komisije na putu BiH ka EU.

Nakon nekoliko blokada računa od strane Poreske uprave Federacije BiH u zadnjih par godina, kao i pretnji gašenjem BHRT-a zbog modela finansiranja koji nije održiv, oko 800 radnika te medije kuće ponovo se nalaze na rubu provalije. Ugovor između BHRT-a i Elektroprivrede BiH kojim se definiše naplata RTV takse, nije produžen u decembru, jer rukovodstvo BHRT-a ne želi da nastavlja s nelegalnim prikupljanjem novca. Kako kažu, rukovodstvo Federalne televizije godinama prisvaja deo sredstava i sada traže da se to promeni, na šta iz FTV-a ne pristaju. U takvoj situaciji ispaštaju radnici kojima plata nije povećana zadnjih 15 godina, a doprinosi uplaćeni od 2015.

Ugovor da, ali pod drugim uslovima

„Jedina promena je da, ako su sredstva već šest godina uplaćivana na račun Federalne radiotelevizije, sada se uplaćuju na račun BHRT-a, i mi preuzimamo na sebe odgovornost da ta sredstva raspoređujemo unutar sistema onako kako je to zakon propisao. Dakle, to je jedina promena. Ali, očigledno da onima koji su do sad radili tako kako su radili, to ne odgovara“, kaže generalni direktor BHRT-a Belmin Karamehmedović, ističući da kada bi potpisao ugovor koji predviđa dosadašnji način raspodele, da bi se isti problem pojavio već nakon tri meseca i da bi opet bili u istom problemu.

S druge strane iz FTV-a poručuju da oni ne duguju 20 miliona kako navode u BHRT-u, te pozivaju na potpisivanje ugovora.

„Mi BHRT-u nijednu marku ne dugujemo. S ovim što radi menadžment BHRT-a koji razvlači potpisivanje ugovora sa Elektroprivredom koji je na stolu svo ovo vreme, radnike na neki način koriste kao taoce. Meni je žao zbog toga, jer sam odrastao u toj kući zajedno i sa radnicima BHRT-a i sa radnicima FTV. Na ovaj način mi se kockamo s time da izgubimo oba javna servisa u Sarajevu. Zašto to neko radi ja zaista ne znam“, rekao je direktor RTV Federacije BiH Džemal Šabić, tvrdeći da su rukovodstva BHRT-a ovu medijsku kuću doveli do ruba propasti.

U sve se uključila i politička Trojka koja je zadnjih dana medijator između BHRT-a, FTV-a i Elektroprivrede kako bi se pronašlo održivo rešenje.

„Nema tu problema, stvar je veoma jasna. Entitetski emiteri u BiH su pod jakim stranačkim uticajem. Za RTRS se zna, a što se tiče FTV-a jaka struja SDA još sedi na tom mlinu, što Trojka sada želi da stavi ad akta. U cijeloj toj priči, BHRT je samo instrument za ostvarivanje političkih ciljeva u entitetskim javnim servisima. Nikog ne zanima BHRT u profesionalnom smislu, već političkom“, kaže za DW, jedan od rukovodilaca u RTV Federacije BiH, koji je želeo da ostane anoniman.

Sudska šarada

U takvom okruženju obećanja za pomoć stižu i od resornog ministra u Savetu ministara Edina Forte, koji podseća na zakonsku obavezu da se sredstva od oba emitera prikupljaju na jedinstven račun, koji treba da raspoređuje državni emiter. Na tome će kaže insistirati i kroz izmene zakona.

„Finansijska održivost Javnog RTV sistema je jedan od 14 prioriteta Evropske komisije. Zagovaram da onako kako piše u državnom zakonu o javnom servisu, da se na jedinstveni računu plaćaju sva sredstva i na tome ćemo insistirati. Naravno iz oba entiteta. A onda da se u skladu sa zakonom raspoređuju ta sredstva onako kako piše u zakonu koliko kome ide“, kategoričan je Forto.

Ipak, u startu stvari ne mogu da se postave tako, s obzirom da RTRS već godinama ne uplaćuje sredstva BHRT-u. 2017. su pokrenuti sudski postupci pred Sudom BiH, koji je doneo prvostepene presude u korist BHRT-a. Međutim, kada je trebalo doneti pravosnažnu presudu, sud se proglasio nenadležnim i predmet prebacio na Okružni privredni sud u Banjaluci koji je i pored Zakona kojim je jasno definisana naplata i raspodela sredstava, doneo odluku da RTRS ne mora da plati BHRT-u dug, koji je do sada narastao do 70 miliona maraka. Ukoliko presuda postane pravosnažna, to bi moglo da ohrabri i rukovodstvo FTV-a da se pozovu na tu odluku i prestanu da plaćaju zakonsku obavezu BHRT-u, što bi moglo da dovede do potpunog gašenja tog emitera.

„Pozivamo da se što prije potpiše ugovor o raspodeli RTV-takse koji će omogućiti finansijski stabilan javni servis BiH i ispunjavanje radničkih zahteva. To su prvenstveno povećanje plate i toplog obroka, uplaćivanje doprinosa, poboljšanje uslova rada i donošenje pravednije sistematizacije radnih mesta. Što znači da se ni u kom slučaju ugovor ne potpisuje po starom modelu, nego onom koji bi garantovao sigurna sredstva“, kaže predsednica sindikata BHRT-a Merima Kurtović Pašalić, upozorivši da će preduzeti sve mere u skladu sa zakonom kako bi se izborili za svoja prava.

Od međunarodne pomoći do ambisa

Zakonske temelje za formiranje Javnog RTV sistema u BiH utrli su 2000. tadašnji visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič, uz profesionalnu pomoć konsultantskog tima BBC-a. Zakon je nametnuo njegov naslednik Pedi Ešdaun, četiri godine kasnije nakon čega je u punom kapacitetu počeo sa radom Javni Radio-televizijski sistem BiH. Sa nekoliko manjkavosti, koje će 20 godina kasnije biti ključne za opstanak državnoj javnog servisa.

Zakonom o Javnom radio-televizijskom sistemu BiH, predviđeno je da sistem sačinjavaju Radio-televizija BiH kao Javni RTV servis Bosne i Hercegovine, Radio-televizija Federacije BiH kao Javni RTV servis FBIH, Radio-televizija RS kao Javni RTV servis Republike Srpske i na kraju Korporacija. Korporacija Javnih RTV servisa u BiH trebala je biti formirana 60 dana nakon uspostavljanja tri emitera, ali entitetski emiteri su godinama opstruisali realizaciju, jer je to značilo „unošenje“ svoje imovne u drugi sistem. Nijedan emiter, a posebno RTRS, nisu se hteli da se odreknu svog dela autonomije u tom smislu. Usvojeni su entitetski zakoni dve godine nakon isteka roka, koji nisu bili u skladu sa državnim zakonom.

To je dalje dovelo do problema sa raspodelom sredstava od naplate RTV takse, s obzirom da sredstva prema zakonu prikupljaju entitetski emiteri na teritoriji „svojih“ entiteta, nakon čega polovinu daju BHRT-u. Bivši dugogodišnji urednik BH Radija 1 iz Sarajeva Emir Habul, napisao je prije nekoliko godina zašto je stanje takvo kakvo jeste.

„Zato što RTV sistem treba predstavljati instituciju BiH, a srpska politika to neće; problem je što hrvatska politika traži uvođenje svog nacionalnog kanala; problem je što Parlamentarna skupština BiH i Savet ministara ne sprovode Zakon; problem je što je međunarodna zajednica (OHR) od 2006. godine digla ruke od Zakona i koncepta koji je sama nametnula. Problem finansiranja je samo izraz tih faktora“, napisao je Habul, nakon što se tražio održiv model finansiranja, jer do tada aktuelni, koji je predviđao prikupljanje putem računa za fiksnu telefoniju, više nije bio održiv.

BHRT na budžetu?

Republika Srpska neće pristati na bilo kakve izmene postojećeg zakona, kojima bi se zadiralo u autonomiju RTRS-a, nebrojeno puta su ponovili politički predstavnici ovog entiteta. Prema informacijama iz ove medijske kuće, postoji i plan ukoliko bi presude o dugovanjima bile na njihovu štetu. U tom slučaju, kažu naši izvori, plan je gašenje odnosno likvidacija entitetskog emitera i formiranje novog pravnog lica, čime bi se izbegla naplata.

U takvim odnosima, nije ostalo mnogo rešenja za BHRT. Jedno koje bi svakako bilo efikasno je prebacivanje finansiranja BHRT-a na Savet ministara, a da entitetski emiteri prikupljaju pretplatu kao i do sada.

„To je u ovom trenutku možda i najefikasnije rešenje. Jer vi imate sada sistem javnih emitera koji to nije, imate državni servis koji levitira u finansijskom i svakom drugom smislu. Ali da bi se to desilo, to povlači još jedno pitanje, koje je možda i glavni problem u cijeloj priči od početka. U tom slučaju Hrvatima treba dati kanal, jer bez njihovih ruku, to rešenje neće proći“, zaključuje novinar iz Banjaluke Goran Dakić, nekadašnji član Programskog saveta BHRT-a.

Treći kanal

Međutim, formiranje trećeg kanala značilo bi daju razgradnju ne samo BHRT-a, već i Bosne i Hercegovine, stav je gotovo svih bošnjačkih političara, zbog čega se to pitanje godinama ne stavlja na dnevni red, iako HDZ BiH ne odustaje od kanala na hrvatskom jeziku. Vrata za to su odškrinuta krajem 2022, kada je potpisan koalicioni sporazum Trojke, SNSD-a i HDZ-a BiH, a u kojem je jedna od tačaka bila i reforma RTV-sistema u BiH, o čemu su detalji i način sprovođenja te reforme, ostavljeni da budu predmet daljeg razgovora. U međuvremenu, pre četiri godine Radiotelevizija Herceg-Bosne počela je emitovanje programa na hrvatskoj jeziku. Osnivači su Zapadno-hercegovački kanton, nevladina organizacija Hrvatska zajednica Herceg Bosna i 22 opštine u kojima su Hrvati većina.