Foto: Shutterstock/kittirat roekburi
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac izjavio je danas u Banjaluci da se istražuju pravne mogućnosti koje BiH ima da bi sprečila Hrvatsku da na Trgovskoj Gori, na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, odlaže nuklearni otpad iz elektrane Krško.
Košarac je ocenio da će ministarstvo spoljnih poslova BiH delovati „ne verbalno, već konkretno“.
„Imaćemo mnogo posla u zaštiti naših interesa. Da dokažemo da ovo što Hrvatska radi na lokalitetu Čerkezovac je štetno po zdravlje stanovnika RS i FBiH. Nismo naivni, Hrvatska će nastaviti da radi ispod radara“, kazao je on na konferenciji za novinare.
Košarac nije izneo nikakve detalje o tome šta BiH namerava da učini, navodeći da nije potrošen novac koji je izdvojen za rad ekspertskog pravnog tima BiH, koji je formiran još pre osam godina, ali do sada nije pokrenuo nikakve procedure protiv Hrvatske.
Odlaganjem nuklearnog otpada ma Trgovskoj Gori biće ugroženo oko 250.000 stanovnika RS i Federacije BiH, koji žive u slivu reke Une, a najugroženije je područje Novog Grada u RS.
Ministar prostornog uređenja, ekologije i građevinarstva Republike Srpske Bojan Vipotnik izjavio je da je „poslednja instanca otvaranje mogućnosti međunarodnih arbitraža“.
„Verujem da će se ovo pitanje rešiti diplomatskim putem i da će Hrvatska odustati od odlagališta. Pitanje Trgovske gore je pitanja opstanka građana 13 opština, to pitanje nije završeno“, kazao je Vipotnik.
Prema rečima pravnih stručnjaka, koje je konsultovala agencija Beta, Bosna i Hercegovina je zakasnila sa bilo kakvom reakcijom u vezi sa Trgovskom Gorom.
Slovenija je ranije ponudili Hrvatskoj da se radioaktivni otpad i dalje odlaže u Krškom, ali je za Hrvatsku to bilo preskupo, pa su odlučili da stvore sopstvenu deponiju radioaktivnog i ostalog otpadnog materijala.
Rok da premeste svoj deo radiaktivnog otpada iz Krškog je 2023. godina, kada će Hrvatska, ako se u međuvremenu ne osujete njene namere početi da odlaže nuklearni otpad na Trgovskoj Gori.
Prema procenama, oko 3.000 kvadratnih metara radioaktivnog otpada već ove godine moglo bi biti prebačeno u podzemna skladišta u krugu nekadašnje kasarne Čerkezovac na Trgovskoj Gori.
BiH je kasno formirala svoj pravni tim, što je je ranije potvrdio i njegov član Vitomir Popović.
BiH ima još malo vremena da zatraži međunarodnu arbitražu ili da pokrene tužbe protiv Hrvatske pred međunarodnim sudovima.
BiH može pozvati na ESPO konvenciju iz 1991. godine o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontaktu, prema kojoj postoji definisan mehanizam šta je u takvim slučajevima potrebno raditi, što ranije nijednom nije učinila.
U prilog opravdanosti pokretanja međunarodne arbitraže i tužbe ide i činjenica da je područje Trgovske gore, gde bi se odlagao nuklearni otpad, podložno pomeranju tla, što je potvrdio i razorni zemljotres u Petrinji, krajem decembra 2020. godine, koja je od Trgovske Gore udaljena svega 60-tak kilometara.
Da bi se pokrenula međunarodna arbitraža ili tužba protiv Hrvatske, potrebna je odluka Predsedništva BiH, a nijedan od ranijih saziva bh. kolektivnog šefa države to pitanje nije stavilo na dnevni red, mada se već osam godina zna da Hrvatska namerava da na Trgovskoj Gori odlaže nuklearni otpad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
