Čije smene se traže u BiH i zašto?

Nestabilnost državnih institucija mogla bi se produbiti 26. februara, za kad je najavljeno izricanje prvostepene presude Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske (RS) i lideru vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), piše Radio Slobodna Evropa.

Nakon smene Nebojše Radmanovića, SNSD-ovog člana rukovodstva Zastupničkog doma, SNSD je izlaskom sa sednice i rušenjem kvoruma sprečio, barem privremeno, smenu Nikole Špirića, svog člana kolegijuma u drugom, Domu naroda Parlamenta BiH.

Dva puta u deset dana, 12. i 20. februara, glasalo se o smeni ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića i oba puta nije bilo potrebne većine.

Prva inicijativa došla je od vladajućih iz Republike Srpske koji su ga u zahjevu optužili da je „ugrozio prava srpskog naroda“ tražeći da se 9. januar proglasi danom žalosti u BiH – kad se u RS-u organizovala proslava dana RS-a na datum koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim.

Drugu inicijativu je predvodila opozicija iz Federacije BiH tvrdeći, pored ostalog, da EUROPOL povezuje Konakovića s narkokartelima, ali i da je odgovoran za otkazivanje samita Zapadni Balkan-EU krajem prošle godine.

O čijim smjenama će se glasati?

Socijaldemokratska partija BiH (SDP), Narod i Pravda (NiP) i Naša stranka (NS), koje čine stranke sarajevske „Trojke“, zatražile su 5. februara smenu SNSD-ovih ministara spoljne trgovine Staše Košarca i ministra finansija Srđana Amidžića.

Njihov zahtev još nije razmatran u Zastupničkom domu, a hitna sednica Zastupničkog doma s ovom inicijativom zakazana je za 25. februar.

Amidžić, generalni sekretar SNSD-a, na drugom je mestu po uticaju u stranci nakon Dodika.

Košarac je potpredsednik SNSD-a i zamenik predsedavajuće Veća ministara BiH. Uz glas drugog zamenika, ministra obrane Zukana Heleza iz SDP-a BiH i predsedavajuće Borjane Krišto iz HDZ-a BiH, njegov glas je ključan kod određivanja plana rada državne vlade.

Sjedinjene Američke Države sankcionisale su Košarca, člana Predsedništva SNSD-a, jer je „koristio svoj položaj za potkopavanje državnih institucija u korist Dodika“ koji je od ranije s porodicom i vrhom RS-a na tzv. crnoj listi.

Smenu Elmedina Konakovića (ministar spoljnih poslova, Narod i Pravda) su zatražile opozicione Stranka demokratske akcije i Demokratska fronta iz entiteta Federacija BiH i vladajući Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) iz entiteta Republika Srpska.

Takođe, SDP BiH je na sednici partijskog predsedništva najavio smenu Sevlida Hurtića, ministra za ljudska prava i izbeglice.

Hurtić, osnivač stranke Zeleni koja nema državne zastupnike, imenovan je za ministra kao kompromisni kandidat iz RS-a koji ne pripada ni SNSD-u niti „Trojci“.

SNSD je najavio 29. januara da će zatražiti smenu ministra obrane Zukana Heleza, navodeći razloge kao što su „širenje međunacionalne mržnje“ i „podrivanje sistema obrane“. Ova inicijativa nije do sad razmatrana.

Političkim dogovorom, mesto ministra bezbednosti „pripalo“ je strankama iz Republike Srpske.

Nakon hapšenja zbog korupcije i ostavke ministra Nenada Nešića, predsednika Demokratskog narodnog saveza (DNS), SNSD je na to mesto predložio Gorana Selaka, člana Socijalističke partije Srpske (SPS), ali se o tome još nije glasalo.

Ni DNS ni SPS nemaju zastupnike na državnom nivou, ali podržavaju SNSD-ovu većinu u RS-u.

Koje još pozicije drži Dodikova stranka?

Veće ministara BiH sastoji se od predsedavajućeg i devet ministara, koji u mandatu nakon izbora 2022. godine dolaze iz osam stranaka.

SNSD i njegovi koalicijski partneri iz RS-a, takođe, kontrolišu tri od deset mesta zamenika ministara. Ministarstvo odbrane je jedino koje uz ministra ima i dva zamenika, a za donošenje većine odluka potreban je konsenzus sve trojice. Jedan od zamenika je SNSD-ov Aleksandar Goganović.

Nijedan zahtev za razrešenje zamenika ministara nije upućen.

Na državnom nivou u BiH postoji i više od 60 agencija, poput Agencije za državnu službu, Granične policije, carine ili Centralne banke čije rukovodioce imenuje Veće ministara BiH, nakon što komisije na konkursu izaberu kandidati. Pri imenovanju se gleda „ravnopravna etnička zastupljenost“.

Može li se smeniti stara i imenovati nova vlast?

Sadašnji odnos snaga u državnom parlamentu BiH je takav da se vlast može napraviti sa svakim i bez svakoga. U aktuelnom sazivu Zastupničkog doma je 15 stranaka, od kojih je devet iz entiteta Federacija BiH i šest iz RS-a.

Mesecima politički čelnici nagađaju o mogućim novim koalicijama.

Dok su opoziciona Stranka demokratske akcije i Demokratska fronta iz Federacije BiH isključile mogućnost ulaska u vlast dve godine pre izbora, opozicija iz RS-u nije odbacila mogućnost ulaska u novu koaliciju.

Dok je kod imenovanja novog Veća ministara potrebna opšta (22 od 42 zastupnika) i entitetska većina (trećina zastupnika iz tog entiteta) u Zastupničkom domu, za smenu bilo kojeg ministra potrebna je, osim opšte, i tzv. etnička većina (dva od pet delegata) u svakom od tri kluba Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH.

To otvara mogućnost „proceduralnih blokada“, uključujući rušenje kvoruma, posebno u Domu naroda u kojem SNSD i HDZ BiH imaju većinu u klubovima srpskog i hrvatskog naroda.

Dragan Čović, čelnik HDZ-a BiH, izjavio je da će se njegova stranka usprotiviti „svim inicijativama za smjene“.

SNSD je najavio bojkot Doma naroda, gde ima većinu u Klubu srpskog naroda koja mu omogućuje da bojkotom sednica blokira smenu svojih ministara.

Izborni zakon BiH ne predviđa prevremene izbore.

Ustav BiH dopušta potpuno raspuštanje Veća ministara samo ako predsedavajuća Borjana Krišto podnese ostavku. Ni jedan državni premijer nije podneo ostavku tokom 30 godina nakon rata.