Bivši britanski ambasador Ajvor Roberts o krizi u BiH

Navodi da je međunarodna zajednica, tačnije EU i SAD, u problemima još od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je trebalo da posluži kao „lepilo“ koje će spojiti prethodno zaraćene „etničke krhotine“ u zajedničku državu, ali da svako malo se podsećamo kako to lepilo zapravo ne drži dobro.

Roberts ističe kako je Evropska unija prekinula nade o pridruživanju celoj regiji, samim tim i BiH, te da su Sjedinjene Američke Države preuzele ulogu ublažavanja krize unutar same Evrope, što dodatno šteti ugledu EU.

„Krizu je neophodno rešiti baveći se njenim uzrocima, a ne simptomima“. Dodaje da se BiH još jednom našla u političkoj krizi – pregovori o članstvu u EU su u zastoju, a lider bosanskih Srba Milorad Dodik preti povlačenjem iz državnih institucija, uključujući i zajedničku vojsku, de facto odvajanjem od države.

„Ali ovog puta, moglo bi se desiti da gledamo u kraj Dejtonskog sporazuma, dok ignorišemo glavni uzrok”.

Britanski diplomata podseća kako je visoki predstavnik u nedavnom izveštaju Savetu bezbednosti UN zaključio kako se BiH suočava s “najvećom egzistencijalnom prijetnjom u postratnom periodu”, te kako je pozvao na produženje mandata malobrojnih vojnih snaga EU, što je i dobio.

Ipak, bitno je ne prevideti kako Dodikove pretnje dolaze kao odgovor na odluku kojom je sada bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo zakon, kojim se kažnjava negiranje genocida u Srebrenici kaznom do pet godina zatvora”, navodi se u tekstu, te naglašava kako su međunarodni sudovi kategorizovali masakr iz jula 1995. kao genocid te da niko „ne može niti treba da umanji težinu ovog zločina”.

Podseća da je ovogodišnji samit EU-Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja prekinuo nadu da će se zemlje regije uskoro pridružiti Uniji, a EU je „zasladila gorku pilulu blago ohrabrujućim izjavama i izdašnim ekonomskim i investicijskim planom od devet millijardi evra”.

Roberts piše i da je perspektiva članstva u EU za BiH obećavala ublaživanje etničkih napetosti koje se nastavljaju od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

„U tom smislu Dejton je značio ogroman uspeh – očuvao je mir, dostignuće za koje su mnogi mislili da je nemoguće. Osim toga, zemlja je uspela reafirmisati bosanski identitet, kojim se većina ponosi, smatra Roberts.

„Ipak, realisti su uvek znali da je Dejton bio dobar način za okončanje rata, ali loš način za izgradnju države. Mnogo je razloga zašto to nije uspelo, ali bitan je taj što je Dejton, za razliku od ranijih mirovnih sporazuma koji su predlagali multietničku kantonalnu strukturu, zapravo osigurao podelu BiH na dva etnička bloka s visokim stepenom autonomije u decentraliziranoj zajedničkoj državi“, dodaje i podseća kako su bivši visoki predstavnici, posebno pokojni Pedi Ešdaun pokušavali godinama da revidiraju Dejton kako bi izgradili snažniji centar, ali su se bosanski Srbi opirali navodeći da to nije nešto što su potpisali.