Bliži se datum koji bi mogao opet zapaliti iskru na Balkanu: Prste bi mogla umešati i Rusija

Prema pisanju Jutarnjeg lista, Crna Gora je od parlamentarnih izbora, na kojima su 2020. godine pobedile konzervativne prosrpsko-proruske snage, ušla u „zonu političko-etničkih turbulencija“ i nestabilnosti, koja je tu, nekadašnju najmanju jugoslavensku republiku učinila najvećim troublemakerom Balkana.

Sedam kandidata

Na izborima će se pojaviti sedam kandidata. Otprilike ovako su se rasporedili: dvoje procrnogorskih kandidata – večni Milo Đukanović i Draginja Vuksanović-Stanković; trojica prosrpskih – od radikalnog četničkog vojvode Andrije Mandića, preko kolebljivog Alekse Bečića, do Gorana Danilovića iz Ujedinjene Crne Gore; tu je i jedan „poluprosrpski“ građanski predstavnik, Jakov Milatović iz stranke Evropa sad, koja je na nedavnim izborima u Podgorici odnela pobedu; a listu „nominovanih“ zaokružuje influenser koji će ovim strogim i presudnim izborima dati određenu dozu crnogorske opuštenosti i ležernosti, Jovan Radulović Jodžir, kao TikTok kandidat mlađe generacije „kojoj puca neka stvar za sve“.

Njegovi vicevi i skečevi koji se „šeruju“ po društvenim mrežama prepravili su region, često su priprosti i na rubu „političke korektnosti“, što mu ipak daje određeni prostodušni šarm.

Kampanja će biti kratka i bespoštedna, a mogla bi biti i uvod u prevremene parlamentarne izbore.

Milo Đukanović svakako će ujediniti sve procrnogorske snage, pa i one koje su protiv njega, ali nemaju kuda.

No, svi smatraju da su ovi izbori dramatični jer su vrlo važni, u prvom redu za Mila Đukanovića.

Sve ankete daju mu najviše glasova i siguran prolaz u drugi krug, mada su se on i njegov DPS „uprli svim snagama“ da se to reši već u prvom krugu – da se pokaže snaga i ojačaju independističke procrnogorske struje upravo za parlamentarne izbore, ali i zato što mu neke ankete predviđaju da bi u drugom krugu superiorno pobedio Andriju Mandića (on je za sada treći u anketama), dok bi se u dogovoru s Jakovom Milatovićem (trenutno drugi po anketama), čija

Evropa beleži pravu eksploziju na komplikovanoj crnogorskoj političkoj sceni, mogla očekivati napeta i neizvesna bitka, pogotovo ako Mandićev prosrpski i proruski Demokratski front stane uz Milatovića.

Prekretnica za Mila

Za Mila Đukanovića ovi izbori mogu biti prekretnica, pa i poraz. Ili, kako kaže crnogorska politološkinja Daliborka Uljarević za Dojče vele: „Milo je nakon ovih izbora ili pokojnik ili pukovnik. Trećeg nema“.

Doduše, nagađalo se da bi najjača stranka DPS mogla kandidovati dosadašnjeg gradonačelnika Podgorice i „najavljivanog Đukanovićevog naslednika“ Ivana Vukovića, no ipak su se odlučili na testiranu varijantu.

Milo Đukanović je, pogotovo nakon dolaska prosrpskih opcija, postao i više od simbola u borbi za opstanak Crne Gore kao države i samog crnogorstva, pa su u drugi plan pale sve druge sporne stvari koje su ga opterećivale, od optužbi za korupcijske afere do kontroverze o najdugovečnijem evropskom lideru (od 1989. godine).

Naime, od ovih izbora zavise i dalji spoljnopolitički prioriteti Crne Gore, poput članstva u EU, a pogotovo u NATO-u (većina prosrpskih stranaka je za izlazak, iako se verovatno to pitanje tako otvoreno neće postavljati u kampanji), te daljeg vezivanje uz Vučićevu Srbiju i Putinovu Rusiju, pogotovo jer je Crna Gora debelo podvučena u projektu „srpskog sveta“ ili, kako se voli reći, pretvaranja Crne Gore u „Srbiju na moru“.

Kampanja je počela sa skandalom, pojavile su se lažne ankete. Recimo, objavljena je anketa Ipsosa koju su iz te agencije kasnije demantovali, piše portal razotkrivanje.me.

Uz to, jedan kandidat se morao povući. Naime, jedan od čelnika propulzivne stranke Evropa sad, Milojko Spajić, morao je odustati od kandidature jer je otkriveno (on je to skrivao) da je državljanin Srbije, pa su analitičari sada u nedoumici može li to otežati njihovom rezervnom kandidatu Milatoviću položaj ili ga, ipak, zbog inata glasača pojačati.

I za Mandića je to bilo sporno jer se pre nekoliko godina pohvalio srpskim pasošem, ali on ga, kaže, „više nema“.

Draginja Vuksanović-Stanković, iz takođe procrnogorskog SDP-a, nema šanse, ali će uzeti nešto glasova Đukanoviću, a neki se pribojavaju da bi mogla uzeti baš tih par procenata koji će ga omesti da pobedi u prvom krugu.

U fokusu i Srbija

Osim na procrnogorsku strukturu, Milo Đukanović može računati i na glasove tamošnjih nacionalnih manjina, od Albanaca i Bošnjaka do Hrvata, koji su tradicionalno uz njegovu politiku.

No, naruku mu idu sporovi unutar prosrpsko-proruskog korpusa jer će tamošnjih 3,5-4 kandidata međusobno otimati glasove.

Da su se okupili oko jednog kandidata verojatno bi on, ako ne u prvom, onda u drugom krugu mogao biti pobednik. Sve zavisi, naravno, i o izlaznosti i na koji način će suprotstavljeni tabori motivisati svoje birače da izađu na izbore.

S obzirom na to da je u parlamentarnim izborima Srpska pravoslavna crkva imala svoje prste (konačno, vlada se sastavljala u manastiru Ostrog), sada se takođe izražava bojazan koliko SPC i Srbija mogu uticati na ishod izbora.

Doduše, Vučić ima velikih problema oko pristajanja na nemačko-francuski predlog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pa mu trenutno, kao ni njegovim medijima, izbori u Crnoj Gori nisu u fokusu, ali bi se njihovim približavanjem interes mogao intenzivirati.

Prvo, zbog direktne zainteresovanosti Srbije da pobedi prosrpski kandidat, ali i da skrenu pažnju s „kosovske problematike“ jer je Vučić izložen jakim napadima i pritiscima iz opozicije, kao i iz Moskve da odbije taj ponuđeni predlog, na koji je pristao.

Rusiji bi, pak, u ovom trenutku, kada se suočila s međunarodnom izolacijom i otegnutim ratom u Ukrajini, pobeda prosrpskog kandidata omogućila da dodatno zakuva odnose i destabilizuje region.

Crna Gora je tako opet na raskršću. Na koju će stranu otići nije važno samo za njih, nego može imati direktni upliv na političku strukturu i odnose u celom našem regionu.