„EU je konačno razotkrila Vučića, kakve će biti posledice“: Crnogorski kolumnista za hrvatski Index

Međutim, uprkos navedenom, evropske institucije su strpljivo čekale sa oštrijom reakcijom, piše kolumnista Boris Vukotić za hrvatski portal Index. Vučićeva ambivalentna politika prema ratu u Ukrajini, neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, što je u direktnoj suprotnosti sa obavezama zemalja kandidata za pristupanje EU (usaglašavanje sopstvene sa spoljnom politikom EU), zaključenje sumnjivih vojni aranžmani sa kineskim partnerima samo su povećali nepoverenje i nezadovoljstvo.

Zapadnoj diplomatsko-obaveštajnoj zajednici postalo je jasno da predsednik Srbije, bez obzira na korišćenje pogodnosti iz partnerskog odnosa sa EU i SAD, nema nameru da napusti magistralni pravac političkog delovanja određen sirovim nacionalizmom, tragikomičnom velikodržavnu ideju i autoritarnost.

Poslednja kap

Prekretnica koja je definitivno poslužila institucijama EU da javno iznesu otvorene optužbe na račun Vučićeve vladavine (po nekoj neliberalnoj demokratiji, a prema većini posmatrača opasne, destruktivne autokratije koja negira sve demokratske vrednosti i principe) bila je parlamentarna, a posebno lokalna. izbori održani u Beogradu sredinom decembra 2023.

Širok spektar očiglednih nepravilnosti, materijalnih dokaza u vidu snimaka i audio snimaka izborne krađe, koje su iznele srpske opozicione stranke i kredibilne organizacije civilnog sektora, masovne migracije birača dovedenih na biračka mesta u Beogradu iz drugih delova Srbije i susjednih zemalja (entitet Republika Srpska Bosna i Hercegovina), izazvao je proteste opozicije i na kraju oštru reakciju Evropskog parlamenta. Naime, Evropski parlament je 8. februara ove godine usvojio rezoluciju kojom poziva EU da prestane da finansira Srbiju ako srpske vlasti ne sprovedu njene izborne preporuke i ako se otkrije da su počinile izbornu prevaru.

O čemu govori rezolucija Evropskog parlamenta

U rezoluciji usvojenoj sa 461 glasom za, 53 protiv i 43 uzdržana 8. februara ove godine, Evropski parlament ističe da su izbore održane 17. decembra 2023. u Srbiji obeležile brojne proceduralne mane. Među njima se ističe „nedosledna primena zaštitnih mera prilikom glasanja i prebrojavanja glasova, česti slučajevi prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojni slučajevi grupnog glasanja”.

Takođe, poslanici Evropskog parlamenta ističu i izostanak institucionalnog odgovora na ozbiljne sumnje da je stranka predsednika Vučića umešana u izborne manipulacije i zloupotrebe, što, prema njihovim rečima, „oslikava nekažnjivost i obezbeđuje nastavak ove prakse i ubuduće”. Evropski parlament dalje „osuđuje nedostatak rezultata u procesuiranju i sankcionisanju izbornih prekršaja, uključujući ozbiljne optužbe za nezakonito manipulisanje biračkim spiskom i biračkim pravima, pritisak i zastrašivanje građana i izbornih kandidata, slučajeve korupcije, falsifikovanje podataka građana potpisi, klijentelizam i nelegitimna i nezakonita zloupotreba ličnih podataka građana“.

Nedostatak medijskog pluralizma i obustava finansiranja EU

Evropski poslanici eksplicitno i oštro ocenjuju da je tokom poslednje decenije, koju je obeležila vladavina predsednika Vučića, u Srbiji došlo do permanentne erozije slobode medija. Nezavisni novinari i mediji koji imaju kritički odnos prema vladajućoj eliti izloženi su stalnim pritiscima i pretnjama. Ne zazire čak ni od fizičkih napada na novinare i druge kritički nastrojene intelektualce, što sužava slobodu izražavanja i informisanja kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

U tom kontekstu, Evropski parlament je u svojoj rezoluciji najoštrije osudio odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji. Većina režimskih medija (elektronski sa nacionalnim frekvencijama i tabloidi, štampani mediji) činili su propagandnu mašinu za dezinformisanje javnosti i „obilno neetičko i pristrasno izveštavanje medija u korist vladajuće stranke i predsednika Vučića“.

Na kraju, poslanici EP ističu da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na evropsku agendu, uključujući punu primenu izbornih preporuka Venecijanske komisije i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) . „Ukoliko srpske vlasti nisu voljne da sprovedu ključne izborne preporuke, ili ako rezultati istrage pokažu da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju na obustavu finansiranja Srbije iz Evropske unije zbog ozbiljnih kršenja zakona. vladavina prava u vezi sa nedavnim izbornim procesom.održane parlamentarne i lokalne izbore“.

Šta bi obustava finansiranja EU značila za Srbiju?

Ekonomske veze Srbije i Evropske unije su suštinske prirode, što znači da je za Vučićevu vladu u ovom trenutku od presudnog značaja da izbegne direktnu konfrontaciju sa blokom i nastavi proces integracija. Prema verodostojnim podacima Evrostata, Evropska unija je 2021. godine zvanično bila najveći trgovinski partner Beograda, gde je trgovina sa EU činila 60 odsto ukupne razmene Srbije.

Prema navedenoj statistici, Srbija je u EU izvezla robe u vrednosti od 11,2 milijarde evra, a uvezla 21,8 milijardi evra, što je rezultiralo trgovinskim deficitom. Ovo je značajan pokazatelj koliko je privreda Srbije zapravo oslonjena na tržište Evropske unije. I ne samo to. Evropska unija služi kao ključni izvor stranih direktnih investicija (SDI) za Srbiju. Kompanije iz EU su tokom 2022. i 2023. značajno investirale u Srbiju, stimulišući privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i transfer tehnologije.

Vučićev pokušaj da sedi na dve stolice

Uprkos navedenom, Vučić je, uz podršku propagandne mašinerije, pokušao da se domaćoj publici predstavi kao „veliki strateg” koji balansira između Istoka i Zapada tako što je pokrenuo pregovore sa kineskim vlastima o ekonomskoj i vojnoj saradnji. Posle zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine (FTA), kineska strana je prošle godine zauzela drugo mesto po vrednosti stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji.

U stvari, prava namera beogradskog autokrate bila je da kreatorima stranih agendi u Briselu pokaže da Srbija ima opipljivu i kredibilnu alternativu Evropskoj uniji. Pre Kine, ovu ulogu je imala Ruska Federacija kroz nejasna ulaganja u energetsku i transportnu infrastrukturu i političke veze zasnovane uglavnom na stavu Rusije o nezavisnosti Kosova, odnosno blokiranju njenog prijema u punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Raskid odnosa bio bi katastrofa za srpsku privredu

Međutim, potencijalni prekid ekonomskih veza Srbije sa EU imao bi dalekosežne katastrofalne posledice po srpsku privredu izražene, pre svega, kroz njeno odsecanje od globalnih finansijskih poena, što bi uslovilo zaduživanje finansijskog sektora po višim kamatama na međunarodna finansijska tržišta. To bi dodatno opteretilo veliki javni dug, koji već ozbiljno ugrožava normalno funkcionisanje države.

U ekstremnom scenariju potpunog prekida odnosa sa EU, Srbija bi izgubila pristup ključnoj finansijskoj pomoći i tehničkoj podršci u socioekonomskim programima, infrastrukturnim projektima i projektima koji se odnose na modernizaciju i izgradnju institucija. Dakle, reč je o instrumentima za pretpristupnu pomoć ili EU IPA fondovima.

U domenu trgovine, ponovno uspostavljanje carinskih barijera i regulatornih prepreka rezultiralo bi smanjenjem pristupa evropskim tržištima, što bi dalje dovelo do degradacije srpske izvozno orijentisane privrede, bilo da je reč o industriji ili poljoprivredi. Važno je napomenuti da je Srbija od 2003. godine, zaključno sa 2022., kroz različite programe od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra nenadoknađenog ili „poklonjenog” novca, za razliku od sredstava dobijenih, na primer, iz Kine gde je oko klasični krediti.

Ponavljanje izbora u Beogradu

Predsednik Srbije je, svestan navedenog, posle rezolucije Evropskog parlamenta u poslednjem trenutku odlučio da se održe novi izbori u Beogradu, i dalje odbijajući da prizna izbornu krađu i da je objektivno i nepristrasno ispita. „Želimo da poštujemo demokratske norme na bolji i širi način od onih koji su nas kritikovali u proteklom periodu. Predstavnici opozicije su dobili sve što su tražili u svojim zahtevima, a ako SNS izgubi na lokalnim izborima, mi ćemo im čestitati koji dobiju više glasova“, rekao je Vučić.

Da bi ovaj manevar predsednika Srbije bio jasniji, treba istaći da je u međuvremenu Marko Đurić, bivši ambasador Srbije u SAD i najbliži Vučićev saradnik, za kojeg se uveliko spekuliše da je ministar spoljnih poslova poslova ili čak premijera u budućoj Vladi Srbije, fotografisano sa Milanom Radoičićem, a zajednička slika objavljena na internetu. Radoičića, takođe bliskog saradnika srpskog predsednika, traži Interpol, a pod sankcijama je i SAD zbog napada na Banjsku na Kosovu u septembru prošle godine. Dakle, Vučić bez sumnje nastavlja tamo gde je stao.

Po mom dubokom uverenju, očigledan zaokret u pristupu zapadnih institucija i zvaničnika prema delovanju predsednika Srbije u regionu može dati pozitivne rezultate samo ako je dosledan i sveobuhvatan. U suprotnom, teško je očekivati da će ad-hoc rešenja, pa makar to bile i rezolucije Evropskog parlamenta, promeniti stavove građene dugim nizom godina na retrogradnim i destruktivnim političko-ideološkim matricama. Reč je o istim matricama delovanja koje perspektivu regiona vide u dijametralno suprotnoj poziciji od one koja proizilazi iz njegovih istorijskih i prirodnih odrednica.

* Stavovi izraženi u kolumnama i komentarima su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije Index.hr-a.