„Bosanski Dritan“: Kako je Elmedin Konaković odigrao za Kristijana Šmita i Zagreb

Konaković je još jednom, nervoznom reakcijom, baš kao i u martu, pokušao da sakrje činjenicu da je praktično u političkoj utakmici koja je imala istorijski značaj, a koja se odnosila na izbornu reformu, pomogao Zagrebu, piše klix.ba.

„Senja Mahinić, novinar portala Klix, napisao je tokom pregovora u Neumu naslov: ‘Konaković se suprostavio reduciranju ovlasti Doma naroda’. To je naravno čista laž. Zagovarao sam reduciranje ovlasti Doma naroda, protivio sam se modelu koji je predlagala SDA.

Modelu Veća naroda u RS-u“, kazao je Konaković, već u prvoj rečenici napravivši grešku jer tekst o kojem govori nije objavljen tokom neumskih pregovora (kraj januara) već tokom martovskih u Sarajevu.

S vremenske distance od nekoliko meseci, a u svetlu nametnute odluke Kristijana Šmita kojom je izmenio Izborni zakon neke stvari su se iskristalisale, koje mogu potvrditi ili negirati raniju tvrdnju autora spomenutog teksta.

Retrospektiva

Na početku, postavlja se pitanje kako su drugi videli tadašnje pregovore, gde je tih dana politički stajao Konaković, na strani Zagreba ili Sarajeva?

Hrvatski politikolog i komentator na HRT-u Aleksandar Musić u junu ove godine, a tri meseca nakon što je autor ovog teksta napisao da je Konaković suštinski stao na stranu HDZ-a doneo identičan zaključak obraćajući se sagovornicima u studiju.

Ne znam jesi li primetio, ali u onim zadnjim mesecima pre nego što je propao onaj pridlog izmene Konaković i njegova stranka su već dobrano bili na hrvatskoj strani.

On je nekako davao dualne izjave, nije se dao, dosta ga je SDA raketirala, pa i Komšićeva Demokratska fronta ali on je u biti bio pridobijen“, rekao je Musić.

Isto tako, nevladina organizacija pod nazivom Međunarodna krizna grupa (ICG) sa sedištem u Briselu objavila je 7. jula opširan izveštaj o Zapadnom Balkanu gde je analizirala dešavanja tokom pregovora.

„Kompromisni predlog o izbornom sporu dobio je saglasnost krajem marta od glavne hrvatske stranke i dve od tri bošnjačke stranke koje su učestvovale u pregovorima, ali jedna bošnjačka stranka (SDA) nije pristala“, navodi se u izveštaju.

Među onim strankama koje su prihvatile dogovor, istakli su iz ICG-a, bio je NiP, odnosno Konaković koji je učestvovao u pregovorima.

Takođe, Konaković je od nekoliko hrvatskih zvaničnika naknadno istaknut kao kompromisan političar koji je pristao na dogovor sa HDZ-om.

Iz današnje perspektive jasno je da su pregovori vođeni, a koje su predvodili predstavnik SAD-a Metju Palmer i EU Angelina Ajhorst s ciljem ispunjavanja ciljeva HDZ-a.

Jedina razlika u tom smislu postojala je u modelima koji su se nudili i svaki je vodio istom cilju. Do pregovora ne bi ni došlo da je opcija i u jednom trenutku bila stvarno reduciranje Doma naroda FBiH.

Predsednik SDA Bakir Izetbegović nastojao je i tu temu nametnut kao predmet razgovora, kupujući vreme, svestan da od dogovora nema ništa. Nekoliko puta je kazao i pre marta da treba ujednačiti ovlasti Dom naroda FBiH i Veće naroda.

Nijedan od predlaganih modela u praksi nije značio stvarno reduciranja ovlasti Doma naroda FBiH, naprotiv, jačanje njegove uloge, odnosno cementiranja političke snage etničkih klubova (srpskog, bošnjačkog i hrvatskog) Doma naroda FBiH.

Jedan od modela koji je predlagan bio je 16+1 (praktično cenzus koji je prvobitno želeo nametnut Šmit, čini se da su razlike bile u procentu), a drugi podizanje broja delegata u Domu naroda FBiH.

Znalo se da će u bilo kojoj računici HDZ dobiti dominaciju u hrvatskom klubu implementacijom takvih predloga.

Razgovori o navodnom reduciranju ovlasti vodili su se s ciljem ubrzanja procedura, ali ne i stvarnom, osetnom, smanjenju ovlasti Doma naroda FBiH.

Upravo primer kako je međunarodna zajednica videla reduciranje ovlasti jeste odluka Šmita, koja praktično znači ubrzanje procedura prilikom izbora predsednika Federacije BiH, izbora sudija itd.

U praksi tvrdnja Konakovića da nije bio protiv reduciranja ovlasti Doma naroda FBiH nije utemeljena u realnosti, jer HDZ nikad ne bi ni pristao na dogovor koji znači stvarni gubitak moći unutar Doma naroda FBiH, a on je postigao „kompromis“ s Čovićem kako tvrde različiti izvori.

Dodatno, postavlja se pitanje koja je bila uloga Konakovića u procesu pregovora ako je imao samo jednog zastupnika u Parlamentu BiH?

S tim u vezi tokom pregovora, tokom prvih rundi, medijatori su nastojali, kada se razgovaralo o detaljima i suštinskim izmenama, izolovati Izetbegovića i Čovića, izbegavajući da daju bilo kakvu ulogu građanskim strankama, čak i onda kad su one formalno sudjelovale.

Razdvajanje stranaka

Kada su takvim pristupom uspeli da obeshrabre DF, SDP i NS da učestvuju u Neumskim pregovorima, uz SDA su ostale samo bošnjačke stranke desnice. Ipak predstavnici građanskih stranaka predomislili su se u martu i došli na pregovore, ali su ih medijatori uključili samo da razgovaraju o tehničkim pitanjima, a ne političkim, iako su imali puno više mandata nego NiP.

Zagrebu je bilo važno da makar jedna od bošnjačkih stranaka pristane na „kompromis“, a dobili su i više od toga.

Kao što vidimo iz izveštaja ICG ili tvrdnji HDZ-ove evroparlamentarke Željane Zovko NiP je u martu pristao na kompromisni predlog.

Takođe, Čović je odmah nakon propasti pregovora u Sarajevu kazao da je 5 od 6 stranaka pristalo na dogovor, to jeste svi prisutni, osim SDA. U takvim okolnostima propast pregovora značio je značajan iskorak za Zagreb, jer su mogli krenuti u novu fazu koja je uključivala Šmita.

Koliko je moguće analizirati iz onog što se dešavalo poslednji dan Izetbegović je tražio stvarnu reformu, izjednačavanje ovlasti Doma naroda FBiH i Veća naroda RS-a. Čović je odbio, pregovori su propali, a Konaković je verovatno iz zgrade EU delegacije napisao komentar na Twitteru, koji je mogao pomoći samo HDZ-u.

Nikad nećemo pristati na koncept uređenja Doma naroda FBiH po uzoru na RS. To bi bila apsolutna pobeda Dodikovog režima koji je etnički očistio manji bh. entitet i potvrda da rade ispravnu stvar. Kratka je pamet predlagača takvog modela“, napisao je Konaković tog dana.

Kada je do tog trenutka Konaković optužio Dodika za etničko čišćenje. Zašto baš tada? Na prvom mestu odigrao je na emociju Bošnjaka u nadi da nekako zamagli stajanje uz Čovića, da zanemare da je učestvovao svjesno u izolaciji Izetbegovića i da zanemare da mu je postizanje bilo kakvog dogovora, pa i lošeg, bilo važnije od interesa države.

Sve u svemu Konaković je bio „pridobijen“ mesecima pre i poslužio je svrsi da se predstavi kako i među Bošnjacima ima onih koji su spremni prihvatiti navodno kompromisna rešenja.

Poslužio je Hrvatskoj da u zapadnim centrima moći stvori atmosferu da su jedini pravi kočničari Izetbegović i Komšić. Osim toga, poslužio je svrsi da se Šmit ohrabri da krene u nametanje Izbornog zakona. To baš i nije bilo fer prema Bosni i Hercegovini.

Njegovo jučerašnje prepucavanje sa SDA i priča o Veću naroda RS-a nema više nikakav stvarni značaj, jer je politički poraz koji je Bosna i Hercegovina pretrpila odlukom Šmita verovatno nepopravljiv. Veće naroda RS-a nije bilo predmet pregovora u martu već Dom naroda FBiH, tako da je Konakovićev komentar obično politikanstvo.