Direktor Uprave policije Crne Gore se izvinio za deportaciju izbeglica iz BiH 1Foto: Snapshot Twiter

„Svestan sam da nema reči kojima se može nadoknaditi gubitak najmilijih. Ipak, koristim ovu priliku da uputim iskreno izvinjenje ispred Uprave policije“, kazao je danas Zoran Brđanin, direktor crnogorske Uprave policije na memorijalnom skupu u Herceg Novom povodom 30 godina od deportacije bosansko-hercegovačkih izbeglica, od strane crnogorske policije, vojsci bosanskih Srba.

Naime, maja 1992. crnogorska policija je uhapsila 150 bosanskih izbeglica koje su u Crnoj Gori potražile utočište od rata u BiH i zatim ih deportovala iz Crne Gore, predajući ih direktno u ruke zločincima od kojih su pobegli kako bi se spasili od sigurne smrti.

Izbeglice su potom autobusima prebačene u logor u Foči koji su držale snage bosanskih Srba.

Osamdeset troje ljudi je ubijeno u improvizovanim logorima na području Republike Srpske.

Kako je kazao Brđanin, “ovo rukovodstvo Uprave policije pravi otklon od onoga što se ispred i u ovoj zgradi dešavalo pre 30 godina i prema strašnim posledicama takvog činjenja po žrtve kojima danas odajem pijetet”.

Zalaže se, naveo je, za jačanje kredibiliteta I integriteta Uprave policije. “Što nije lako u crnogorskom kontekstu. Cenim da i ovim pravim iskorak u tome da nam verujete da branimo I da ćemo braniti sigurnost građana i pravni poredak Crne Gore na zakonit način”, zaključio je Brđanin.

Petar Đukanović, iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), koja se kao i ostale  nevladine organizacije u Crnoj Gori godinama zalagala za ovakav jedan čin, naveo je da se nada da današnjim prisustvom ministara u vladi CG i direktora Uprave policije ali i drugih predstavnika institucija, napokon okrećemo novi list.

Crna Gora ne sme dozvoliti da pravda i dostojanstveno sećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina, naveo je.

“Još jednom poručujemo i onima koji misled a će vreme učiniti svoje i da će zaborav preovladati da se to neće i ne sme desiti. Imamo obavezu i da se borimo za pravdu žrtava i njihovim porodica”, kazao je Đukanović na memorijalnom skupu.

Ovo je već 18. put da nezvanična Crna Gora odaje počast žrtvama ovog ratnog zločina, a 13. put da se godišnjica obeležava ispred zgrade policije u Herceg Novom, odakle su većina izbeglih prinudno odvedeni i izručeni vojsci Srpske Republike na teritoriju Bosne i Hercegovine, navode iz Centra za građansko obrazovanje.

Ističu da su ove godine prvi put bili prisutni Filip Adžić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Crne Gore i direktor Uprave policije Zoran Brđanin.

Akcija za ljudska prava (HRA), CGO, ANIMA i nekadašnji član Saveta za građansku kontrolu rada policije, Aleksandar Saša Zeković, podsećaju u CGO, pre 11 godina uputili su tadašnjim vlastima tri inicijative koje do danas nisu prihvaćene: tadašnjem predsedniku Skupštine Crne Gore, Ranku Krivokapiću, i svim šefovima poslaničkih klubova da se proglasi Dan sećanja na žrtve zločina deportacije izbjeglica 1992;

Tadašnjem predsedniku Vlade Crne Gore Igoru Lukšiću, ministru unutrašnjih poslova Ivanu Brajoviću i ministru kulture Branislavu Mićunoviću, kao i tadašnjem predsedniku Skupštine Opštine Herceg-Novi, Dejanu Mandiću – da se podigne spomen obeležje žrtvama deportacije izbeglica 1992. ispred objekta Uprave policije u Herceg Novom, i tako podrži želja porodica stradalih žrtava;

Da crnogorska policija uputi javno izvinjenje zbog nezakonitog hapšenja i izručivanja izbeglica njima neprijateljskoj vojsci Srpske Republike BiH.

Prvu inicijativu su, naglašavaju, ponovili u maju 2021. tadašnjem predsedniku Skupštine Crne Gore, Aleksi Bečiću. Drugu inicijativu su ponovili u septembru 2021.  predsedniku Skupštine Opštine Herceg Novi, Ivanu Otoviću i ministarski prosvete, nauke, kulture i sporta, Vesni Bratić.

Treću inicijativu su ponovili na memorijalnom skupu održanom 2021. ali, nažalost nijedna do danas nije bila prihvaćena.

Povodom  30. godina od zločina, CGO je pripremio kratak video podsećanja na sva memorijalna okupljanja koja je u Crnoj Gori organizovalo građansko društvo počev od 2005.  kada su takav skup prvi organizovali Fond za humanitarno pravo, na čelu sa Natašom Kandić i Grupa za promjene, na čelu sa Nebojšom Medojevićem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari