Brisel u izveštaju pohvalio Crnu Goru, ukazao na krhke institucije i pogoršavanje odnosa sa Zagrebom

Pohvale evropskih zvaničnika usledile su četiri meseca nakon što je Crna Gora zvanično ispunila privremena i dobila završna merila u ključnim poglavljima sa Evropskom unijom 23 (pravosuđe i temeljna prava) i 24 (pravda, slobode i bezbednost).

I pored pohvala, Komisija je preporučila Crnoj Gori da poboljša rezultate u oblasti korupcije, naročito na visokom nivou. Takođe očekuje da „poveća efikasnost procesuiranja i presuđivanja u teškim i slučajevima organizovanog kriminala, posebno pranja novca“, prenosi RSE.

Dalje, od Crne Gore se očekuje da se ‘pozabavi’ problemom dugotrajnih suđenja i čestih odlaganja u slučajevima organizovanog kriminala.

Jedna od preporuka je da se imenuje predsednik Vrhovnog suda, pozicija koja nije popunjena u punom mandatu od kraja 2020.

Izveštaj dolazi četiri dana nakon posete predsednice EK Ursule fon der Lajen Podgorici, koja je pohvalila rezultate Crne Gore u procesu pristupanja.

Crna Gora važi za lidera u procesu pristupanja EU, sa otvorenih svih 33 i zatvorenih tri poglavlja.

Četiri poglavlja bi, prema očekivanjima crnogorske Vlade, trebalo da budu zatvorena do kraja ove godine a ostalih 26, kako je najavio premijer Milojko Spajić, do kraja 2026.

Trenutni fokus vlasti treba da bude na sprovođenju reformi za poglavlja koja bi mogla biti privremeno zatvorena u kratkom roku, poručuje se u nacrtu izveštaja.

Politička situacija u zemlji

Prošli izveštaj EK, koji odnosio na period do juna 2023, konstatovao je da je zemlja u tom trenutku bila u stanju političke blokade.

U junu iste godine održani su parlamentarni izbori. Nakon toga, lider proruskog Demokratskog fronta Andrija Mandić je krajem oktobra prošle godine izabran za predsednika parlamenta a lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić za premijera.

Partije nove parlamentarne većine potpisale su tada sporazum da će poštovati „evroatlantski kurs i razvijati prijateljsku saradnju sa svim državama koje je Crna Gora priznala“.

EK u novom izveštaju ističe da je konstituisanjem novog parlamenta okončan „produženi period političke nestabilnosti“.

„Konsenzus o ključnim reformama za pridruživanje EU proširen je na oba kraja političkog spektra, pa je zakonodavstvo koje se odnosi na EU usvojeno jednoglasno u parlamentu“.

Međutim, tenzije i međuetnička polarizacija su se ponovo pojavile, što je negativno uticalo na političku stabilnost, naglašava se u nacrtu izveštaja.

„Tokom leta 2024. godine, Skupština je preduzela neke ishitrene zakonodavne inicijative i nije primenila neophodne principe transparentnosti“, navodi se u dokumentu, bez preciziranja na šta se ove ocene odnose.

U dokumentu se dodaje da su „zemlja i njene institucije su krhke i ranjive na političku krizu i potencijalne institucionalne blokade“.

Sledi spoljnu politiku EU, pogoršala odnose sa Zagrebom

Crna Gora je nastavila da se u potpunosti usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji i Belorusiji, ističe se u dokumentu Evropske komisije.

Od Crne Gore se traži ulaganje dodatnih napora na zatvaranju prostora za strano miješanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i preduzimanje mera ka izgradnji otpornosti na hibridne pretnje.

Komisija je takođe konstatovala da se Crna Gora uskladila sa evropskom politikom iniciranjem raskida ugovora sa Sjedinjenim Državama o izuzeću američkih državljana iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda.

U delu dobrosusedskih odnosa, ocenjuje se da Crna Gora generalno održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu proširenja.

Međutim, ističe se pogoršanje odnosa sa članicom EU Hrvatskom.

„Uprkos redovnim bilateralnim sastancima, odnosi sa Hrvatskom se pogoršavaju, uz tenzije koje, između ostalog, proizilaze iz nerešenih bilateralnih pitanja“, navodi se u dokumentu.

Konstatuje se da nije bilo napretka u pogledu razgraničenja dve države ili vlasništva nad vojnim brodom Jadran.

Crnogorski parlament je u junu usvojio Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, što je izazvalo snažnu diplomatsku reakciju Zagreba, uključujući proglašavanje tri visoka crnogorska zvaničnika za nepoželjne, navodi Brisel.

U delu koji se tiče odnosa Podgorice sa Prištinom, EK ističe da oni „ostaju dobri“ ali uz „povremene međupartijske tenzije unutar skupštinske većine, posebno u pogledu prijema Kosova u Savet Evrope“.

„Koalicioni sporazum uključuje podršku nezavisnosti i suverenosti Kosova“, napominje se u izveštaju.

Uprkos sporazumu, prosrpske partije, pre svega DF, negiraju nezavisnost Kosova.

Ekonomske mere Vlade značajan rizik po javne finansije

EK se u nacrtu izveštaja osvrnula na program ekonomskih reformi koji je donela Vlada Milojka Spajića – „Evropa sad 2.0“.

Osim rasta minimalne penzije za više od 50 odsto, one uključuju povećanje prosečne minimalne zarade sa 450 na 700 evra i prepolovljenje penzijskih dopirnosa.

„Ove mere predstavljaju značajan rizik po održivost javnih finansija, uprkos nekim kompenzacionim merama i ubrzanom investicionom programu“, poručuju iz Brisela.

Prioritet stari slučajevi napada na novinare

U delu koji se tiče slobode izražavanja i slobode medija, Crna Gora je sa prošlogodišnje ocene „ograničeni napredak“ napredovala do „dobrog“.

U ovom delu se kao pozitivno ističe donošenje seta medijskih zakona.

EK preporučuje da se dodatno radi na zaštiti novinara od svih oblika nasilja, uz davanje prioriteta slučajevima starih napada na novinare.

Naglašava se i važnost zaštite od bilo kakvog oblika neprikladnog uticaja na uređivačku, institucionalnu ili finansijsku nezavisnost javnog emitera RTCG, „koji treba da bude u potpunosti u skladu sa zakonom i sa najvišim standardima profesionalnog integriteta i odgovornosti“.

Crna Gora u odnosu na prethodni izveštaj nije ostvarila napredak u tri poglavlja – 6 (privredno pravo), 8 (konkurencija) i 21 (trans-evropske mreže).