Bugajski: Pozornica pripremljena za nove krize na Balkanu, Vučić i Putin igraju na kartu Kosova

Smatra da su kombinacija neadekvatnosti Evropske unije, američke nepažnje i rastućih lokalnih tenzija osnažili “nacionalističku vladu Srbije da eskalira pretenzije na susedne teritorije”.

Region je pun nerešenih sporova koji Moskvi pružaju riznicu mogućnosti čak i dok gubi rat u Ukrajini.

Kremlj gleda na Balkan kao na strateško bogatstvo gde može da potkopa ulogu zapadnih institucija i tvrdi da NATO nije uspeo da obezbedi stabilnost, ukazuje Bugajski.

“Putinov primarni saveznik u regionu je Aleksandar Vučić sa kojim je u simbiozi. Moskva pomaže Beogradu u izgradnji ′srpskog sveta′“, po kome svi Srbi treba da žive u jednoj proširenoj državi.

Vučić i Putin igraju na kartu Kosova da okupljaju nacionaliste i stvaraju sporove

Zauzvrat, kaže, Srbija omogućava Rusiji da proširi svoj regionalni domet kroz energetske sporazume, prodor obaveštajnih podataka, vojnu saradnju i dezinformacije.

Beograd je nedavno, podseća, potpisao novi ugovor o snabdevanju gasom sa ruskim Gaspromom i ponovo emituje kremaljske propagandne TV kanale RT i Sputnjik uprkos njihovoj zabrani širom Evrope.

Nedavna poseta ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Moskvi istakla je čvrstu podršku Beograda ruskom imperijalizmu u zamenu za pomoć Kremlja da se Kosovo “zamrzne” i odbrani Srbija u slučaju direktne konfrontacije sa NATO.

“Dok srpski mediji lansiraju stalne dezinformacije protiv Kosova, Vučić reciklira opravdanja koja su dovela do rata i genocida 1990-ih kada je bio Miloševićev ministar informisanja. Pojam da su Srbi proganjani na Kosovu takođe bi trebalo da odražava ruske nameštene tvrdnje prema Ukrajini”.

Pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje EU mogli bi da registruju neke sporazume, kao u nedavnom sporazumu o slobodi kretanja, ali bez čvrstog roka za međudržavno priznanje oni će se nastaviti na neodređeno vreme.

Vučić i Putin, ističe Bugajski, igraju na kartu Kosova da okupljaju nacionaliste i stvaraju sporove.

“Beograd i Moskva računaju da će raspirivanje sukoba na severu Kosova odvratiti zapadne zvaničnike od donošenja bilo kakvih teških odluka o međusobnom priznavanju zbog straha od nasilja”.

Moskva, takođe, blisko sarađuje sa šefom srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini Miloradom Dodikom, čija je ambicija podela Bosne i stvaranje druge srpske države.

Moskva pruža Dodiku, ukazuje Bugajski, razne oblike ekonomske, vojne i propagandne pomoći.

“Polovične sankcije EU nisu uspele da odvrate Dodika, dok su ambicije hrvatskih nacionalista da stvore treći etnički entitet u Bosni takođe pomogle njemu i njegovim pokroviteljima u Moskvi.

Paradoksalno, poteze za podrivanje bosanskog integriteta pomogao je i Ured visokog predstavnika (OHR) čiji zvaničnici očigledno ne razumeju da je konsolidacija etničkih feuda u Bosni putem nagnutih izbora recept za oružani sukob”.

Crna Gora je takođe destabilizovana napadom na njene nezavisne institucije od strane srpskih nacionalističkih partija koje su blisko povezane sa ruskim režimom, ističe američki stručnjak i dobar poznavalac prilika na Balkanu.

To uključuje, kaže, nedavne zahteve za autonomijom Srbije u nekim južnim opštinama.

Tvrdnje da se crnogorska vlast borila protiv korupcije su šuplje i licemerne kada su joj najbliži saveznici stranke i verski lideri koje je Moskva korumpirala i u dosluhu sa srpskim zvaničnicima

“Nažalost, verovanje zapadnih vlada da će navodni aktivisti za borbu protiv korupcije biti efikasni lideri se izjalovilo. Kratak život vlade Dritana Abazovića ne iznenađuje s obzirom na njenu spremnost da potkopa crnogorski suverenitet potpisivanjem privilegovanih ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom – organizacijom koja ne priznaje crnogorsku državnost.

Štaviše, tvrdnje da se vlast borila protiv korupcije su šuplje i licemerne kada su joj najbliži saveznici stranke i verski lideri koje je Moskva korumpirala i u dosluhu sa srpskim zvaničnicima”.

Istraga o nedozvoljenim ruskim vezama svakog velikog političkog igrača bila bi, smatra, dostojan povod za crnogorske novinare i nevladine organizacije, kao i za sve druge balkanske države.

Polovične sankcije EU nisu uspele da odvrate Dodika, dok su ambicije hrvatskih nacionalista da stvore treći etnički entitet u Bosni takođe pomogle njemu i njegovim pokroviteljima u Moskvi. Paradoksalno, poteze za podrivanje bosanskog integriteta pomogao je i Ured visokog predstavnika (OHR)

Albanija bi, smatra dalje, takođe mogla biti uvučena u regionalni sukob ruskom subverzijom.

“Nedavni prodor u albanske vojne objekte i napadi na tri vojnika jasna je provokacija da se zemlja uznemiri i stvaraju novi problemi za NATO. Napad na bazu imao je za cilj da izazove sukobe između vlasti i opozicije i skrene pažnju sa srpskih iredentističkih kampanja”.

Podrška Tirane inicijativi Otvoreni Balkan, geostrateškom projektu osmišljenom da podigne regionalnu ulogu Srbije i ekonomski prodor Moskve, neće osigurati imunitet Albanije od sukoba, smatra Bugajski.

Tvrdnje nekih lidera EU za “stratešku autonomiju“ Evrope zvuče apsurdno kada nisu u stanju da obezbede bezbednost u regionu koji želi da se pridruži EU.

Unija je, ukazuje, odugovlačila sa pregovorima o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, dok je članstvo za Bosnu i Kosovo daleka perspektiva.

Stabilnost u Severnoj Makedoniji je podrila članica EU Bugarska čija vlada ostaje zaglavljena u nerešivim istorijskim sporovima sa Makedonijom i nesvesno pomaže Moskvi da dodatno uznemiri region.

“EU, takođe, umiruje Vučića umesto da tvrdi da će ukinuti bilo kakve pretpristupne fondove Srbiji osim ako vlada ne ispoštuje konsenzus EU u sankcionisanju Moskve zbog njene invazije na Ukrajinu”.

Bajdenova administracija, takođe, dozvoljava Rusiji da se infiltrira u region prihvatajući Vučićeve tvrdnje da je prozapadno orijentisan i da ne želi da otuđi svoje pristalice sankcionisanjem Rusiji.

“Vredi se prisetiti kako je Vašington na početku prevario Slobodan Milošević kada je tvrdio da je garant mira i integriteta Jugoslavije ranih 1990.ih. Vreme balansiranja je prošlo – ili je Srbija evropska država ili je povezana sa imperijalnom Rusijom koja nastoji da demontira zapadni svet”.

Da bi se izbegao novi požar, mete agresivne politike Srbije takođe se moraju u potpunosti braniti.

“I Bosni i Hercegovini i Kosovu je potreban put ka članstvu u NATO-u, a prozapadnim snagama u Crnoj Gori potrebna je čvršća podrška koja bi uklonila promoskovske nacionaliste koje promoviše Vučić. Bez jasne mape puta za osiguranje regionalne bezbednosti, Vašington i Brisel će se naći u pokušaju da ugase više požara umesto da razoružaju piromane”, zaključuje Bugajski u članku za istraga.ba.