Bugajski: Predsednički izbori u Crnoj Gori ključni za stabilnost Balkana

Dok prozapadni aktuelni predsednik Milo Đukanović ima dugu istoriju podrške NATO-u i SAD, dodaje on, njegova dva glavna protivkandidata favorizuju bliske veze sa Beogradom i Moskvom.

Andrija Mandić predstavlja Demokratski front, srpsku nacionalističku stranku, a Aleksa Bečić je nedavno bio predsednik parlamenta i podržavao je spoljnu politiku Beograda. Obojica imaju veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sidrom srpskog nacionalizma, ukazuje Bugajski.

Dodaje da je Crna Gora sada na strateškoj raskrsnici.

Ona je i na čelu prozapadnog poretka na Zapadnom Balkanu i istovremeno se suočava sa ozbiljnim pretnjama po svoju nezavisnost.

Ta pretnja, smatra Bugajski, dolazi prvenstveno iz dva međusobno povezana izvora: pansrpskog nacionalizma koji je stvorila vlada u Beogradu i ruskog državnog imperijalizma koji je osmišljen da podrži Balkan protiv Zapada.

I Beograd i Moskva, navodi Bugajski, se oslanjaju na pozamašnu srpsku populaciju oko 30 odsto ukupnog broja, i na podele među crnogorskim partijama da bi dobili pozicije u vladi.

„Crna Gora je u poslednje tri decenije stekla značajan politički kapital u Vašingtonu“.

„Država je sačuvala međuetnički mir, ugostila veliki broj izbeglica iz drugih ratom razorenih postjugoslovenskih republika, ogradila se od Slobodana Miloševića i njegovog nasilnog promovisanja srpskog nacionalizma i kvalifikovala se za članstvo u NATO“.

Koaliciona vlada izabrana u avgustu 2020. kojom, naglašava Bugajski, dominiraju prosrpski nameštenici u vladi, „rasipa politički kapital Crne Gore i pretvara zemlju u propalu demokratiju nalik Srbiji“.

Paradoksalno, koalicija koja je izabrana pod pretpostavkom da će ubrzati pristupanje Crne Gore EU i boriti se protiv korupcije povukla je zemlju u obrnutom smeru.

Iako je vlada optužila Đukanovića i njegovu ranije vladajuću Demokratsku partiju socijalista za korupciju, sama aktuelna vlast je duboko povezana sa srpskim i ruskim bezbednosnim službama koje finansiraju antizapadne političare.

Prosrpska vlada izgubila je glasanje o poverenju u parlamentu u avgustu 2022. i nema mandat da sprovodi reforme neophodne da bi se kvalifikovala za članstvo u EU.

Da bi se prekinula trenutna politička blokada, Crna Gora treba da održi parlamentarne izbore nakon predsedničkih glasanja, uveren je Bugajski.

Iako je Crna Gora članica NATO-a, politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima za cilj da potčini njen suverenitet i potčini njenu spoljnu politiku.

Projekat „Srpski svet“ koji je oživeo Vučić više ne uključuje direktan rat, etnička ubistva, masovna proterivanja i teritorijalno zauzimanje kao 1990-ih. Umesto toga, strategija Beograda ima za cilj da podeli i oslabi susede i politički dominira njima.

Tri glavne mete srpskog miniimperijalizma su – Crna Gora, Kosovo i Bosna i Hercegovina.

Srpski nacionalisti, naglašava Bugajski, ne priznaju poseban nacionalni identitet i državnost Crne Gore, kao što ruski nacionalisti ne priznaju Ukrajince i Beloruse.

Vučić planira uniju Srbije i Crne Gore, po uzoru na Putinovu težnju ka Uniji Rusije i Belorusije, sa Crnom Gorom kao mlađim partnerom. U takvom aranžmanu, Beograd bi pomogao u određivanju spoljne i bezbednosne politike Crne Gore.

Vašington i Brisel su poslednjih godina pokušavali da zaobiđu Đukanovića, smatrajući da je predugo na funkciji, bilo kao predsednik ili premijer.

Ova uska perspektiva, ističe, favorizovala je izbor antiđukanovićeve koalicije 2020. koja je izazvala domaće sukobe i zamrznula neophodne pravne i ekonomske reforme.

Izbor prosrpskog predsednika i odlaganje parlamentarnih izbora ohrabriće Vučićevu administraciju da progura agendu „srpskog sveta“ širom regiona.

Sjedinjene Američke Države i EU moraju biti nedvosmisleni u svojoj podršci demokratskim izborima koji jačaju nezavisnost Crne Gore i koji ne pružaju nove prodore uticaju Kremlja.