Bugarski zakon po ruskom modelu

Nacrt, koji se bazira na sličnim zakonima u Mađarskoj i Rusiji, podnela je proruska stranka „Preporod“ i brzo je usvojen 7. avgusta 2024. Glasalo je 159 od 240 članova bugarskog parlamenta. Među njima su bili poslanici iz saveza desnog centra GERB-SDS, narodnjačke stranke ITN, socijalista i stranke bugarskih muslimana DPS. Liberalno-konzervativni savez PP-DB pre svih je glasao protiv amandmana.

Uvrede u Saboru

Amandmanom se zabranjuje širenje informacija o „netradicionalnim seksualnim orijentacijama“ i identitetima koji se razlikuju od biološkog pola. Zagovornici žele da obezbede da u školama nema rasprava o LGBTQ-pitanjima. To je propaganda, navode oni. Deca, kažu, moraju da budu zaštićena od navodne homoseksualnosti ili promene pola.

Protiv zakona glasala su 22 poslanika. Među njima je bio i Javor Božankov iz liberalne stranke „Nastavljamo promenu“ (PP). U razgovoru za DW on priča o teškim svađama u bugarskom parlamentu, koje su dovele i do fizičkih napada i anti-LGBTQ uvreda. „Poslanik iz proruske stranke Preporod me je napao vičući: ’Peder, Peder!’“, kaže on. Božankov još kaže da svaki put kada taj poslanik prođe pored mesta gde sedi njegova poslanička grupa u parlamentu, on poviče: „Evo pedera!“

Da li je zakon protivustavan?

S druge strane, lider proruske stranke Preporod Kostadin Kostadinov pozdravio je usvajanje zakona i podstiče političke stranke u drugim evropskim zemljama da se pridruže Bugarskoj: „Tokom proteklih decenija u EU, Sjedinjenim Državama i Kanada postupno se proširila teza da ne postoji tradicionalna i netradicionalna seksualna orijentacija. Ono što su nametali decenijama, upravo se srušilo u Bugarskoj.“

Međutim, mnogi pravnici smatraju da zakon krši bugarski Ustav, da je s pravne tačke gledišta netačno napisan i da čak sadrži odlomke kopirane direktno sa Vikipedije. Politički analitičar Danijel Smilov napisao je u analizi za DW na bugarskom jeziku sledeće: „Ovaj zakon je neobrazovana opskurnost prerušena u državnu moć. To je takođe i politička besmislica s potencijalno velikim posledicama po Bugarsku.“

Protiv zakona protestuju i bugarski aktivisti za ljudska prava. Ne samo da je besmislen, već je i diskriminišući, a i u suprotnosti je s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, navode oni. Pozvali su predsednika Rumena Radeva da uloži veto na zakon i da ga ne potpiše.

Odobrenje među biračima

Međutim, prema anketama, većina birača u Bugarskoj veruje da su takve zabrane ispravne. Iz tog razloga za zakon nisu glasali samo nacionalisti i proruski poslanici, već i partije koje su članice Evropske narodne stranke (EPP), kao i one iz porodice liberalnih stranaka u Evropskom parlamentu. U intervjuu za DW, Javor Bozankov kaže da se čini da lider najveće parlamentarne stranke GERB, dugogodišnji premijer Bojko Borisov, okreće leđa vrednostima Evropske narodne stranke, čijoj porodici njegova stranka pripada. „Zakon je homofobičan. To je zakon mržnje“, kaže Bozankov. A Borisov je, prema njegovim rečima, populista i samo razmišlja o predstojećim izborima.

U žučnoj raspravi o zakonu, Borisov je tako izjavio: „Ako evroatlantizam znači da će to mene učiniti ženom, onda vam dajem ovakav naslov: ’Ja nisam evroatlantista’.“

Da li će Brisel reagovati?

Poslanik u Evropskom parlamentu Radan Kanev iz konzervativne Demokratske bugarske stranke (DB), koja je zajedno sa PP jedina glasala protiv zakona u bugarskom parlamentu, napisao je na Fejsbuku da on traži od Evropske komisije, Evropskog parlamente i Evropske narodne stranke da osude zakon protiv LGBTQ-osoba.

Ali, Komisija EU i dalje ćuti. Prema mišljenju posmatrača, to je zato što su za zakon glasale i dve stranke iz stranačkih grupacija koje su podržale drugi mandat predsednice Komisije Ursule fon der Lajen.

Bugarski poslanik Božankov u razgovoru za DW upozorava: „Olimpijske igre u Parizu pokazale su da ruski informativno-propagandni kanali intenzivno promovišu tezu o moralno degenerisanom Zapadu i šire homofobiju.“ A Evropska unija bi, kaže, trebalo da postane svesna činjenice da su Bugari iz istorijskih, kulturnih i geografskih razloga, posebno ranjivi na rusku propagandu.

Na putu ka neliberalnoj demokratiji?

Danijel Smilov strahuje da bi, nakon prevremenih parlamentarnih izbora u oktobru, u parlamentu u Sofiji mogla da se pojavi populistička većina koja bi Bugarsku pretvorila u „neliberalnu demokratiju“ po uzoru na Mađarsku i koja bi odsekla zemlju od EU i NATO.

To mišljenje deli i Božankov: „Jasno je zašto su ti ljudi progurali takav zakon. I ako im se ne suprotstavimo, oni će sutra doneti zakone ne samo za ’tradicionalnu seksualnost’, već i za tradicionalnu boju kože ili nacionalnost. To je put koji Evropa veoma dobro poznaje i zna kako završava“, prenosi DW.