Bujaro Osmani: Severna Makedonija najviše maltretirana u procesu proširenja EU

On je, u intervjuu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAC), istakao da je najbolja garancija za očuvanje makedonskog identiteta da nakon ulaska u NATO Severna Makedonija postane članica EU.

Upitan da li postoje garancije da Bugarska neće postavljati dalje zahteve nakon eventualnog usvajanja ustavnih amandmana, Osmani je rekao da niko ne može da zna šta će doneti naredni dan.

„Nažalost, često smo bili razočarani, a dinamika u bugarskoj politici je toliko neizvesna da se ne zna šta će sutra doneti. Prilično sam siguran da će Bugarska nastaviti da formuliše nove zahteve. Ali za mene je važno šta je na dnevnom redu EU, ništa drugo“, rekao je šef diplomatije Severne Makedonije, a preneo Dojče vele na makedonskom.

Istakao je da je Severna Makedonija postigla smo kompromis sa Bugarskom, akcioni plan za manjine i da želi da se pomeri sa istorijskih interpretacija i pitanja identiteta na ljudska i manjinska prava.

„Želimo da pomerimo temu sa istorijskih interpretacija i pitanja identiteta na ljudska i manjinska prava, jer to je ono u čemu smo dobri. To kažem kao osoba koja ne potiče iz najveće etničke (albanske) grupe u državi“, rekao je Osmani.

Severna Makedonija je, istakao je, izgradila jedinstven model funkcionalne multietničke demokratije, suprotno svim skepticima koji su mislili da to nije moguće na Balkanu.

Šef diplomatije Severne Makedonije smatra da su pogrešno protumačene ankete koje pokazuju da je velika većina građana protiv ustavnih izmena za uvođenje Bugara u Ustav.

Građani odbacuju ubacivanje identitetsko-političkih sukoba u proces proširenja EU, ali te opasnosti od predstojećih ustavnih amandmana nema. Naprotiv. Oni će ;jačati i širiti multietničku demokratiju“, rekao je Osmani.

Dodao je da je ;svestan opasnosti da će neki krugovi u Bugarskoj pokušati da zloupotrebe položaj preko 80.000 (prema FAC-u) makedonskih državljana koji poseduju bugarske pasoše.

„Znam da iza zahteva za manjinskim pravima stoje nečasne namere. Ali za mene je veća pretnja to što će naši građani, sve dok nisu deo EU biti prinuđeni da apliciraju za bugarske pasoše iz socijalnih i ekonomskih razloga“, rekao je Osmani u intervjuu za FAC.

Bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Kovačev je 22. septembra na društvenim mrežama objavio da više od 120.000 građana Severne Makedonije ima bugarski pasoš i da će njihova imena uskoro biti javno dostupna.

Severna Makedonija je u julu prošle godine u Briselu počela prvu fazu pregovora sa EU, ali da bi prešla u drugu fazu i počela da otvara poglavlja, mora da po zahtevu Sofije unese Bugare u Ustav, za šta vladajuća koalicija SDSM i DUI nema neophodnu podršku opozicione VMRO DPMNE.

U Sobranju je polovinom avgusta počela plenarna sednica o tome, ali je glasanje odloženo na neodređeno vreme dok vladajuća koalicija ne obezbedi dvotrećinsku većinu za šta su joj potrebni i glasovi poslanika najveće opozicione partije.

Neformalni rok za usvajanje ustavnih amandmana je kraj ove godine da bi druga Međuvladina konferencija Severne Makedonije i EU bila održana, posle završetka „skrininga“ planiranog za decembar.