Centar za građansko obrazovanje: Ispod narativa o multikulturalnosti Crne Gore brojne distance i predrasude

Međutim, kako se ide dublje i kad se određena pitanja reflektuju na ličnoj ravni, konstatuje se sasvim drugačija situacija opterećena ozbiljnim distancama i predrasudama, pokazuju rezultati istraživanja.

Građanstvo Crne Gore je podeljeno u stavu da li u Crnoj Gori postoji diskriminacija po osnovu verske pripadnosti – 48.4 odsto njih smatra da postoji takva vrsta diskriminacije, a 51.6 odsto je mišljenja da ne postoji.

Značajno je izraženija percepcija postojanja diskriminacije po nacionalnoj pripadnosti – oko 60 odsto ispitanika/ca navodi njeno postojanje u Crnoj Gori, a 40 odsto je suprotnog stava.

Romi su, po mišljenju ispitanika koji uviđaju diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti, najdiskriminisanija nacionalnu grupu, a zatim Albanci i Muslimani. Skoro dve trećine ispitanika navodi da se nije osećalo ugroženim zbog svoje etničke ili verske pripadnosti, dok je trećina imala osećaj takve ugroženosti, kazao je Vasilije Radulović, saradnik na programima u CGO-u.

Srbi i Crnogorci su one nacionalne grupe koje se vide kao najviše privilegovane, a Romi i Hrvati kao najmanje privilegovani, stoji u nalazima istraživanja.

Blizu 60 odsto ispitanika smatra da crnogorski Ustav i zakoni u dovoljnoj meri štite prava manjinskih naroda u Crnoj Gori. Među onima koji nisu tog stava prednjače ispitanici koji se nacionalno izjašnjavaju kao Romi i Albanci.

Dominantna većina (75 odsto) ceni da su upoznati sa kulturom i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori, dok svaki četvrti ispitanik, uglavnom ili uopšte, nije upoznat sa kulturom i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori.

Najveći procenat ispitanika ima neutralan stav u pogledu informisanja i izveštavanja javnog servisa RTCG o njihovoj nacionalnoj zajednici, dok svaki treći izveštavanje i informisanje ocenjuje pozitivnim, a svaki peti kao negativno. Sličan je odnos i kad je reč o privatnim medijima.

Tamara Milaš, koordinatorka programa Ljudska prava u CGO-u, predstavila je ostale delove istraživanja, počevši od percepcija diskriminacije manjinskih naroda u Crnoj Gori po oblastima.

„Anketirani građani i građanke, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, kao i na druge socio-demografske karakteristike, smatraju da su manjinski narodi u Crnoj Gori najviše diskriminisani u oblasti zapošljavanja, i to kako u državnom, tako i u privatnom sektoru, a da su najmanje diskriminisani u ostvarivanju zdravstvene zaštite“, kazala je Milaš.

Zabrinjavajući je nivo verske i etničke distance, koja je najizraženija u odnosu na člana porodice ili člana porodice partnera/partnerke.

Kad je u pitanju vera, najveća distanca se notira u odnosu prema licima jevrejske veroispovesti, a zatim prema osobama islamske i katoličke veroispovesti.

U delu etničke distance, distanca je najizraženija prema Romima, pa zatim Hrvatima i Albancima. Takođe, podeljen je stav građana kada je reč o sklopanju braka sa partnerom/kom druge etničke grupe  – 50,4 odsto ispitanika/ca ne bi sklopilo brak sa partnerom/kom druge etničke grupe, a blizu tri petine (58 odsto) ispitanika je izjavilo da ne bi sklopilo brak sa partnerom/kom različite veroispovjesti.

U najvećem procentu (62 odsto) anketirani građani koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi, Bošnjaci i Albanci ne bi sklopili brak sa partnerom/ kom druge etničke grupe, dok 61 odsto ispitanika koji se izjašnjavaju kao Crnogorci bi stupilo u brak sa osobom druge etničke grupe.

Najveći procenat onih koji bi stupili u brak sa partnerom/kom različite veroispovjesti su iz reda onih koji nisu religiozni (70.3 odsto), pojasnila je Milaš.

“Kada govorimo o otvorenosti društva prema migrantima i/ili izbeglicama, 60 odsto anketiranih mišljenja je da je crnogorsko društvo otvoreno prema njima, a preko 75 odsto anketiranih iskazuje stav da bi ih prihvatili kao člana porodice, prijatelja, nadređenog.

Gotovo 60 odsto ispitanika smatra da su u udžbenicima delimično i adekvatno zastupljene teme koje se bave kulturom manjinskih naroda, dok trećina (33.7 odsto) navodi da su nedovoljno zastupljene.

„Oko 60 odsto ispitanika smatra da je većina incidenata, kojima javno svedočimo u društvu poslednje dve godine, dominantno motivisana verskom i etničkom netrpeljivošću, dok je nešto manje od 40 odsto suprotnog stava. Bošnjaci u najvećem procentu smatraju da je većina ovih incidenata uglavnom motivisana verskom i etničkom netrpeljivošću, a slede Albanci  i Crnogorci.

Na pitanje o drugim razlozima koji uzrokuju javne incidente u crnogorskom društvu, građani većinski navode politiku (29.1 odsto), podele na nacionalnoj osnovi (7.5 odsto), verske podele (4.0 odsto), a skoro trećina ispitanika nema stav.

Istraživanje je sprovedeno od 09. do 14. aprila 2023. CAPI metodom, na stratifikovanom slučajnom uzorku od 1005 ispitanika/ca. Stručnu podršku u sprovođenju ovog istraživanja pružila je agencija DAMAR.