CG: Svaki peti muškarac veruje da je silovana žena uradila nešto što je dovelo do toga

Iz te nevladine organizacije (NVO) su kazali da društvo često žene sa iskustvom seksualnog nasilja stavlja pod lupu, analizirajući njihovo ponašanje pre i posle nasilja.

“Ukoliko se ponašanje žene koja je doživela seksualno nasilje ne uklapa u zamišljeni obrazac ‘idealne žrtve’, društvo surovo kreće sa osudama, nevericom, preispitivanjem”, navodi se u saopštenju koje prenose Vijesti.

Iz SŽK su naveli da se na društvenim mrežama, ispod novinskih članaka i u svakodnevnom govoru, čuju se komentari “šta je obukla, koliko je popila, zašto je išla tamo, koliko je partnera imala ranije, zašto nije (odmah) prijavila”.

Kako se navodi, svaki četvrti muškarac u Crnoj Gori smatra da žrtva može da ,,spreči silovanje ukoliko se zaista potrudi”, kao i da žena koja čeka sedmicama i mesecima da prijavi seksualno nasilje verovatno – izmislila.

Foto: Sigurna ženska kuća

“Istina je da ne postoji ponašanje koje izaziva seksualno nasilje i ne postoji ispravan ili pogrešan način ponašanja nakon preživljenog seksualnog nasilja. Zablude o seksualnom nasilju su i brojne i duboko ukorenjene”, kaže se u saopštenju.

Iz SŽK su istakli da su razumevanje zabluda koje postoje u društvu, edukacija i demistifikacija seksualnog nasilja od presudne važnosti, kako za prevenciju, tako i za pomoć ženama koje su preživele seksualno nasilje.

Kako su kazali iz te NVO, brojni su razlozi zbog kojih žene ne uspevaju da se odbrane od nasilnika: “Nasilnikova fizička nadmoć ili upotreba oružja, strah da će ih nasilnik dodatno povrijediti ili ubiti ukoliko budu pružale otpor, stanje šoka uslijed kojeg nisu u mogućnosti da se pomjere niti da pozovu u pomoć.”

Iz te NVO su naveli da nakon preživljenog seksualnog nasilja svaka žena reaguje različito. Mnoge žene, prema njihovim rečima, nisu u mogućnosti da odmah prijave seksualno nasilje zbog straha od počinioca ili osude javnosti, osećaja sramote, nepoverenja u institucije i pravosudni sistem, psihološke traume, osećaja bespomoćnosti.

Iz SŽK su istakli da se svaki put kada se preispituje šta je žrtva uradila da izazove nasilje, odgovornost prebacuje sa nasilnika na žrtvu i normalizuje se nasilje u društvu.

“U društvu se stvara zabluda da nasilja ne bi bilo ukoliko bi žene promenile svoje ponašanje – drugačije se oblačile, drugačije komunicirale, izbegavale određena mesta ili situacije, itd. Istina je da žrtvino ponašanje nikada ne može biti izgovor za nasilje”, kaže se u saopštenju SŽK.

Oni su poručili da je odgovornost seksualnog nasilja uvek nasilnikova, a nikada osobe koja je preživela nasilje.

Istraživanje je deo Projekta „Zaštićena i sigurna – Borba protiv seksualnog nasilja u Crnoj Gori“ koji sprovodi SŽK, a finansiraju Norveško ministarstvo inostranih poslova i Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD.

Većina žena misli da nije u riziku od nasilja

U istraživanju, kako se navodi, 64 odsto ispitanih žena smatra da nisu u riziku od seksualnog nasilja.

“Među razlozima zbog kojih ispitanice smatraju da ne mogu postati žrtve sekusalnoga nasilja ističu se stavovi o tome da se seksualno nasilje u njihovom komšiluku ne dešava, da su bezbjedne u sredini u kojoj žive ali i da “ne daju povoda za to” ili da su bezbjedne jer imaju normalno društvo”, navodi se u saopštenju.