Cilj Dodika i Čovića je uništavanje BiH, Srbija i Hrvatska podržavaju secesioniste, “legitimno predstavljanje” mora biti odbačeno

Osim toga, Saveznoj Vladi Nemačke se, prema nacrtu ovog dokumenta, predlaže da pozove čelnike Srbije i Hrvatske da se distanciraju od etničko-separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini, prenosi portal istraga.ba koja je u posedu dokumenta koji se odnosi na Bosnu i Hercegovini i koji bii trebao biti usaglašavan tokom naredne sedmice.

“Donošenje ustava utemeljenog na demokratskim načelima, u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, u okviru uključivog procesa koji uključuje civilno društvo i opoziciju, ključno je za dalje približavanje zemlje EU.

Neophodne promene Ustava i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine moraju imati za cilj prevladavanje etničkih podela u zemlji. Relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava (pre svega u predmetima Sejdić-Finci, Zornić, Pudarić, Šlaku i Pilav) moraju se sprovesti u celosti i sadržajno.

Bundestag s velikom zabrinutošću vidi kako se povećava negativan uticaj susednih država na moguću reformu izbornog zakona. Treba odbaciti takozvano “načelo legitimnog zastupanja”.

Po mišljenju Bundestaga, to koči ravnopravno učestvovanje svih građana u političkom procesu i nije u skladu s vrednostima i standardima EU, i dodatno bi produbilo podelu Bosne i Hercegovine i implementaciju relevantnih presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Stvaranje čak i trećeg entiteta, pored postojeće federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ugrozilo bi teritorijalni integritet zemlje i bilo bi u suprotnosti s ciljem pluralističkog civilnog društva”,navedeno je u internom dokumentu koji će biti osnov za rezoluciju Bundestaga o Bosni i Hercegovini.

U dokumentu se dalje navodi da je važno sprečiti da se jednostavnom izmenom izbornog zakona bez promene ustava samo prikrije postojanost etničke podele, te ističe da “predstojeći izbori ove jeseni zahtevaju najveću međunarodnu pažnju i podršku”.

“Opstrukcija, bojkot ili manipulacija izbora od strane ovih političkih snaga imalo bi ozbiljne posledice”, navedeno je u nacrtu.

Secesionistička retorika Vlade Republike Srpske i stalni napadi na državne institucije i dalje potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum

“Konkretno, političke akcije  nacionalističkih političara poput Milorada Dodika, trenutno člana Predsedništva BiH, i Dragana Čovića, predsednika stranke HDZ BiH, imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom raznolikog stanovništva. Ova politika je pretnja miru u jugoistočnoj Evropi; to je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njenih država članica i međunarodne zajednice”, pišu predlagači dokumenta koji bi 16. i 17. maja trebao biti razmatran na Odboru zastupničkih skupina vladajućih partija.

Predlagači podsećaju da je u decembru prošle godine Republika Srpska započela aktivnosti koje vode ka povlačenju iz vojske na poreskog sistema na nivou BiH, te da od prošlog leta predstavnici RS bojkotuju državne institucije. U Banjaluci su, piše dalje, u više navrata održane protuustavne, paravojne parade u prisustvu visokih predstavnika Srbije i Rusije.  

“Secesionistička retorika Vlade Republike Srpske i stalni napadi na državne institucije i dalje potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum. Daljnje potkopavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i evropskog pravnog poretka, posebno Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016, nosi značajne rizike spoljne i sigurnosne politike za EU”, navode predlagači.

Negiranje genocida takođe je jedna od tema obrađenih u ovom dokumentu.

“Rat u Bosni” i genocid u Srebrenici predstavljaju neuspeh međunarodne zajednice da se odlučno suprotstavi ovoj politici. Posleratni poredak u Bosni i Hercegovini temeljio se na ideji da svi ljudi mogu živeti zajedno u zajedničkoj državi i da postoji trajni mir. Mirovni sporazum, Kancelarija visokog predstavnika, međunarodne mirovne snage i izgledi za članstvo u Evropskoj uniji dali su značajan doprinos tome da u Bosni i Hercegovini nije bilo ozbiljne eskalacije nasilja od 1995.

Ne sme se potceniti ni snažna podrška ruskih vlasti, sa Putinom na čelu, snagama podela u regiji

S druge strane, Dejtonski sporazum ostavio je zemlju bez funkcionalnih državnih struktura i sačuvao etničke podele koje su se produbile kao posledica rata umesto da ih prevlada. Rezultat je ustav koji je delimično nedemokratski, podstiče klijentelizam i diskriminiše mnoge građane Bosne i Hercegovine”, piše u dokumentu.

Članovi srpskog političkog vrha, navedeno je u dokumentu, ne samo da pokazuju nedostatak distance prema narodno-nacionalističkoj ideji “velike Srbije”, nego i svojim izjavama potpiruju takve ideje.

Bundestag namerava da pozove Saveznu vladu da prati SAD i Veliku Briraniju kada su u pitanju sankcije zvaničnicima u BiH

“Ne sme se potceniti ni snažna podrška ruskih vlasti, sa Putinom na čelu, snagama podela u regiji. Rusija ima neskriveni interes destabilizovati regiju Zapadnog Balkana, a time i Evropsku uniju. Kao suverena država, Bosna i Hercegovina ima pravo na slobodan izbor saveza. U tom kontekstu Bundestag pozitivno beleži volju zemlje za približavanjem NATO-u, što je između ostalog izraženo prihvatanjem Akcijskog plana za članstvo 2019”,navedeno je u nacrtu rezolucije.

Korupcija je, takođe, označena kao jedan od bitnijih problema u BiH. Stoga Bundestag namerava da pozove Saveznu vladu da prati SAD i Veliku Briraniju kada su u pitanju sankcije zvaničnicima u BiH.

“Nemački Bundestag poziva Saveznu vladu da nastavi snažno da zagovara sankcije u EU-u, u bliskoj koordinaciji sa SAD-om i Ujedinjenim Kraljevstvom, ciljajući na pojedince, institucije i kompanije koje: narušavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodnu pravnu osobenost Bosne i Hercegovine; ozbiljno ugrožavaju sigurnost u Bosni i Hercegovini, ili osporavaju Dejtonsko-pariski Opšti okvirni sporazum za mir i njegove anekse, uključujući mere uvedene kao deo njegove provedbe”, piše u dokumentu, prenosi istraga.ba.

Bundestag bi, ukoliko ovaj dokument bude usvojen, pozvao nemačku Vladu da pozove “čelnike Srbije, takođe s obzirom na tekući proces pristupanja EU, i Hrvatske da se distanciraju od etničko-separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini”.

Osim toga, zatraženo je da se pruži potpora snagama EUFOR-a, zatim ojačavanju OHR-a, kao i “aktivno praćenje približavanje Bosne i Hercegovine NATO-u i aktivno ga podržavati u sprovođenju Akciponog plana za članstvo”.

Kako bi održali povoljno okruženje za korupciju i klijentelizam, piše dalje u dokumentu, pojedini politički čelnici sve se više oslanjaju na separatizam i govor mržnje.