Civilni sektor traži da vlast RS povuče zakon o stranim agentima

Iz Transparensi internešnela BiH je saopšteno da su vlasti RS proteklih godina bile su najveći korisnik stranih projekata iz Evropske unije i SAD, a zvanični podaci pokazuju da su milijarde stranog novca stigle za podršku demokratskom razvoju, ekonomiji i infrastrukturi.

„Ipak te iste vlasti sada žele sve nevladine organizacije koje apliciraju na projekte kod istih donatora označiti agentima stranog uticaja, što predviđa novi zakon o javnosti rada neprofitnih organizacija koji je u formi nacrta usvojen u Narodnoj skupštini RS“, naveli su iz TI BiH.

Dodali su da je, prema podacima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), proteklih godina RS dobila 620 miliona dolara kroz projekte i ulaganja u ekonomske aktivnosti, demokratiju, finansijsku obnovu i infrastrukturu.

„Ipak u manje od godinu dana (predsednik RS) Milorad Dodik se zahvaljivao USAID-u na projektima za Republiku Srpsku i optuživao taj isti USAID da finansira nevladine organizacije zbog čega i zagovara donošenje ’zakona o stranim agentima’“, istakli su u saopštenju.

Prema oceni TI BiH, sporni zakon na spisak „stranih agenata“, trebalo bi da stavi i sve organizacije koje primaju sredstva kroz projekte Evropske unije, čiji je najveći korisnik opet vlast u Republici Srpskoj.

Istoga dana kad su poslanici glasali za ovaj zakon predstavnici Vlade RS u Doboju su obučavali nevladine organizacije u pisanju EU projekata, mada će po novom zakonu svaka organizacija koja dobije projekat po automatizmu postati „strani agenti“.

Osim infrastrukture, EU kroz projekte u Republici Srpskoj pruža i podršku institucijama za unapređenje sistema, struktura, politika i zakonodavstva.

„Uprkos svemu, vlasti u RS pokušavaju kroz donošenje ovog zakona na svojevrsnu crnu listi staviti organizacije i medije koje apliciraju na projekte kod tih istih donatora i na taj način stvoriti osnov za obračun sa svima koji nisu pod kontrolom vlasti“, naglasili su iz TI BiH.

Naglasili su da su zbog toga napustili današnju javnu raspravu o spornom zakonu i podneli zahtev za povlačenje zakona iz procedure, navodeći da se tim zakonom krše osnovna ljudska prava na slobodu udruživanja, Ustav Republike Srpske, BiH, kao i Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama.