Čović negira da želi mesto državnog premijera, optužuje Komšića za spinove

„To su podvale i spinovi koji dolaze od istih onih iz političkog Sarajeva koji su izgubili elemente za političku trgovinu u kampanji. Bili su sigurni da ću ja biti kandidat za člana Predsedništva BiH pa su na tome planirali voditi kampanju. E sad, kad toga nema, onda su sami postavili jednu projekciju i sad se u javnosti bave njome.

Spin koji nema nikakva smisla, ali baviti se sad tom temom ima za cilj samo mobilizovati jedan deo njihovog biračkog tela. To je potpuno promašeno i ja se na to mogu samo nasmejati. Izvršna vlast uspostavljaće se na temelju dogovora političkih partnera nakon izbora“, kazao je Čović.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je kandidate za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića i Bakira Izetbegovića da javno potpišu izjavu da Dragan Čović ne može biti predsedavajući Veća ministara BiH u narednom mandatu.

Komšić je rekao da je po načelu rotacije idući predsedavajući Veća ministara Hrvat.

„S obzirom da Predsedništvo BiH daje mandat predsedavajućem Veća ministara Čoviću se ne sme dozvoliti obavljanje te funkcije jer bi je koristio kao platformu za nametanje teme o izmenama Izbornog zakona BiH po HDZ- ovom predlogu, kao i za nove blokade“, naveo je Komšić.

S druge strane Čović je istakao da bi novi predsedavajući Veća ministara trebalo biti Hrvat te kako je uveren da će to biti kandidat HNS-a.

Svakako u svemu tome veoma je interesantna „mudra šutnja“ i Bakira Izetbegovića i Denisa Bećirovića, pa se postavlja pitanje nisu li se Bećirović i Izetbegović već pomirili s tim da će državnu vladu voditi proruski čovek, što je naročito opasno u ovakvim geopolitičkim okolnostima.

Razlog Izetbegovićeve ćutnje svakako treba potražiti u pritisku koji pojedini međunarodni predstavnici vrše na njega, u smislu zahteva za popuštanjem HDZ-u, pri čemu Izetbegović pokušava da balansira, ali i u višedecenijskom zajedničkom obavljanju vlasti SDA sa HDZ-om, pa se ne može znati kako bi takvu odluku shvatila rukovodstva stranaka na nižim nivoima koja dele vlast i funkcionišu bez svih onih poteškoća u odnosima između HDZ-a i SDA na najvišem nivou.

Jednako, ako ne i više, zanimljiva je rezervisanost Denisa Bećirovića kada je reč o Komšićevoj inicijativi. U javnosti nije poznato da Bećirović trpi ikakav pritisak od strane pojedinih međunarodnih zvaničnika, poput evropskog komesara Olivera Varheljija, niti se SDP u javnosti povezuje sa HDZ-om.

Razloge Bećirovićeve ćutnje treba tražiti u očitoj nameri ‘trojke’ koja je u međuvremenu postala jedanaestorka, da ta grupacija stranaka u Veću ministara BiH, popuni tek takozvane „bošnjačke kvote“, dok bi hrvatske, pa i pozicija državnog premijera, ostale u rukama takozvanih legitimnih predstavnika.

Da li takav stav deli i Denis Bećirović pod uticajem Konakovića koji je u više navrata jasno poručio da je HDZ nezaobilazan, ili je Bećirovićev stav bliži Komšićevom, samo ga zbog mira u kući ne sme izneti.

Podsećamo, iz tabora HDZ-a u više navrata su poručili da nakon izbora očekuju drugačije pregovarače oko izmena Izbornog zakona. Kada se uzmu u obzir stavovi Konakovića po tom pitanju, nije teško zaključiti koje pregovarače HDZ očekuje.

Verovatno se u i tome krije jedan od razloga zbog kojih Bećirović do sada nije podržao inicijativu Komšića. Ipak je u okviru ‘jedanaestorke’ Konaković taj koji „lideriše“ procesima, zaključuje sarajevska agencija.